Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja, vrhunac moći doživeo je tokom 2020. godine, kada su nastavljena ubistva i kidnapovanja, reketiranje javnih ličnost, ugostitelja i investitora. Sa druge strane, država je, čini se, znala i da mu „progleda kroz prste“ jer je Belivuk svoje „dugove“ vraćao kada je to državnim strukturama bilo potrebno. Ipak, promene u MUP-u započete imenovanjem Aleksandra Vulina na mesto ministra policije i angažovanjem nekoliko iskusnih policajaca počele su da daju rezultate. Ili još jednostavnije, kad je procenjeno da se oteo svakoj kontroli, doneta je odluka o hapšenju.
Koliko je ekipa okupljena oko Veljka Belivuka bila moćna početkom 2020. godine, pokazuju video snimci koji su se pojavili januara prošle godine, a na kome vođa “Partizanovaca” Rade Petrović koji izjavljuje da je zajedno sa Milošem Radisavljevićem Kimijem izdao Partizan, ali i snimak na kome se vidi Belivuk kako govori, i pozdravlja Kimija rečima da je on “sledeći” i kako treba da se spremi za njihov dolazak. Dva meseca ranije, ubijen je vođa “Alkatraza” Ljubomir Kića Marković (37), jedan od osuđenih u slučaju “Taton”, a tada se spekulisalo da je ušao u sukob sa Belivukom, nezadovoljan stanjem na južnoj tribini.
Iako je Dijana Hrkalović koja je imala imala kontakte sa ekipom okupljenom oko Belivuka, krajem maja 2019. godine otišla iz MUP-a, nadolazeći događaji pokazaće da se u državnim strukturama nalazilo još ljudi, koji su kriminalnom klanu mogli da pripomognu.
U januaru 2020. godine, dvojica iz kriminalne grupe Veljka Belivuka nalaze se u Banjaluci, gde je bila proslava Dana Republike Srpske. Dan kasnije, u javnosti se pojavila fotografija “druženja” Danila Vučića, sa Aleksandrom Vidojevićem i Nemanjom Srećkovićem, najbližim saradnicima Veljka Belivuka.
Razračunavanje između “navijača” nastaviće se i u 2020. godini, ali puno jačim intenzitetom.
Na Novom Beogradu, 25. januara nepoznati napadači pucaju na Nenada Alajbegovića, zvanog Alajbeg, bivšeg vođu navijačke grupe “Zabranjeni”. On uspeva, iako teško ranjen, da preživi napad, a zanimljivo je to što su mediji preneli da ga je Aleksandar Halabrin (26) te večeri prevezao do Urgentnog centra. Zanimljivo, jer će telo Halabrina, koji nestaje 20. marta 2020. godine na Banjici, biti pronađeno 16. maja zakopano kod Sopota sa prostrelnom ranom na glavi. Inače, Alajbeg je već bio preživeo napad u junu 2019. godine, kada je ranjen u stomak, a na njega će pucati još dva puta u 2020. godini, u junu i novembru.
Krajem aprila, u Ulici Stevana Filipovića u Beogradu dolazi do tuče između navijača Crvene Zvezde i Partizana, gde je ispaljeno i nekoliko hitaca. Mediji su tada preneli da je reč o “grafitaškom ratu”, zbog nekoliko murala koji su prefarbani, a izvori KRIK-a tada su posvedočili su da su na jednoj strani bili “Janjičari”, odnosno tada već “Principi, koje predvodi Belivuk.
U to vreme, na krovovima zgrada “divljaju” huligani, organizujući bakljadu kao odgovor na lupanje građana u šerpe, povodom višenedeljnog zatvaranja i policijskog časa, a u javnosti se sve više spekulisalo da je reč o SNS huliganima, iako zvaničnih potvrda nije bilo. Policija i tužilaštvo nisu reagovali.
Zahvalnost zbog “bakljade” na krovovima, država će, čini se, iskazati 10. juna, kada se u polufinalu kupa između Crvene Zvezde i Partizana, na stadionu Partizana pojavilo oko 16.000 navijača. Partizan je pobedio 1:0, ali je medijima bilo interesantno to što je utakmica odigrana u sred pandemije koronavirusom, a spekulisalo se o razlozima.
Samo mesec dana kasnije, nakon što su održani parlamentarni izbori, ali i odigran derbi pred 16.000 navijača, predsednik Srbije najavio je da sledi novi policijski čas, zbog čega su se nekoliko sati kasnije okupile na hiljade građana ispred Narodne skupštine u Beogradu. Demonstranti su isto veče probili ogradu i upali u Skupštinu, ali je policija reagovala i posle desetak minuta uspela da ih zaustavi.
Nekoliko pripadnika “Janjičara”, prvih dana protesta, snimljeno je na protestima, a na društvenim mrežama delile su se njihove fotografije, kao i to da su slično obučeni, zarad prepoznavanja. Ono što su tada zapazili reporteri našeg portala, koji su izveštavali sa protesta, jeste i to da se svake večeri primenjivao sličan recept za izazivanje policije i nemira.
Prvo bi, nakon sat vremena od okupljanja, grupa od 20 do 30 mlađih muškaraca, krenula da zasipa Narodnu Skupštinu, ali i policiju kamenicama i flašama. Policija bi u prvim trenucima “kulirala”, a onda kada bi krenula, grupa koja je izazvala incident bi se povlačila, a miroljubivi protestanti bi bili na udaru policije. Takođe, na protestima su fotografi zabeležili i “čudne” civile, kako hapse građane, a spekulisalo se i da je među policajcima bio i Veljko Belivuk, zajedno sa još nekoliko svojih ljudi. Takođe, na društvenim mrežama delila se fotografija muškarca, za koju su tviteraši ocenili da je upravo Belivuk.
Pošto je dug vraćen, ekipa okupljena oko Belivuka mogla je da nastavi sa starim aktivnostima.
Trećeg dana avgusta, u centru Beograda nestaje Goran Veličković Goksi (33), jedan od vođa navijača Partizana, koji se zajedno sa Milošem Radosavljevićem Kimijem povukao sa južne tribine i osnovao navijačku grupu “Partizanovci”, koja je mesecima pre toga, bila neaktivna. Šest meseci kasnije, ispostaviće se, tužilaštvo upravo Veljka Belivuka sumnjiči za njegovo ubistvo.
Takođe, nestaje i Lazar Vukićević, koji je 2017. godine ranio tada vođu “Alkatraza” Aleksandra Vavića. Vukićević se inače našao na meti i tri nedelje pre ubistva Ljubomira Kiće Markovića, kada je “porše” njegovog oca dignut u vazduh, a sumnjalo se da je bomba bila namenjena njemu.
Tih dana u Obrenovcu je ranjen i Marko N. (36), član navijačke grupe “Hed hantersi”.
Svi su tada uveliko šaputali na ulicama da iza svega stoji Belivuk i da to niko ne sme da kaže. Dokaza da neko iz njegove ekipe, ili on, stoje iza nestanaka i ubistava tada nije bilo, a nije bilo ni indicija da će policija i tužilaštvo rešite ove slučajeve.
U loži stadiona Partizana u Humskoj, Veljko Belivuk pojavio se sredinom oktobra kada se igrao derbi između Crvene Zvezde i Partizana. On je tada upućivao uvrede i pretnje igračima Crvene Zvezde, a jednom je poručio “da će ga naći u gradu”.
Početkom septembra na Instagram profilu “Duh.grobarstva” pojavio se tekst sa prizvukom pretnji Aleksandru Šarcu, koji će biti ubijen nekoliko nedelja kasnije. Iza ove stranice stoje pripadnici navijačke grupa “Južna strana”, koja se dovodila u vezu sa navijačima Belivuka, “Principi”.
U septembru strada Strahinja Stojanović, čiji džip je dignut u vazduh na Novom Beogradu, a koji se dovodio u vezu sa klanom Branislava Šaranovića u Crnoj Gori. Mesec dana kasnije, 13. oktobra, u garaži TC “Ušće” izrešetan je Aleksandar Šarac, koji je devet dana kasnije podlegao povredama. Nekoliko dana od atentata na Šarca, policija je saopštila da je identifikovala pucača Lazara I., koji je u januaru ove godine uhapšen u Crnoj Gori.
U novembru strada i Vedran Repčić, koji je imao bogat dosije, ubistvo, razbojništva i iznude, a koji je ranjen i 2015. godine. Nekoliko dana kasnije ubijen je i Bojan Mirković, u garaži u naselju Belvil, a njegove ubice ubzo su uhapšene. On se dovodio u vezu sa Šarcem, ali i Lazarom Vukićevićem, bio je šef obezbeđenja na jednom splavu i član škaljarskog klana. Krajem novembra, uhapšen je ubica, saizvršioci i pomagači u likvidaciji Bojana Mirkovića, a malo pre toga i napadači na Alajbega.
Početkom novembra osvanula je i vest da je direktor FK Dinama iz Pančeva Dušan Belić (49) pretučen od strane dvojice napadača, koji su nedugo zatim uhapšeni. Tada se već uveliko spekulisalo da iza Dinama iz Pančeva stoji upravo Veljko Belivuk.
Dok su se kriminalci na ulici razračunavali, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ispostaviće se, događale su se tektonske promene. Neposredno pred smenu sa mesta ministra policije, Nebojša Stefanović je izrotirao veliki broj načelnika iz vrha srpske policije, i postavio ih na ključne pozicije. Razlozi za to, o čemu je Nova.rs tada pisala, bili su to što je Stefanović želeo da zna šta će se u MUP-u dešavati nakon što ode, ali i kako se ne bi ispitivale navodne zloupotrebe njegovih kadrova.
Međutim, kada je krajem oktobra, Aleksandar Vulin imenovan za ministra policije, Stefanovićevi kadrovi krenuli su da “lete” redom. Svi oni dovodili su se ranijih godina u vezu sa nelegalnim aktivnostima u MUP-u, a među njima našli su se i kum ministra Stefanovića, Goran Papić, ali i Dejan Milenković, koga sada tabloidi povezuju da je po nalogu Dijane Hrkalović prisluškivao Aleksandra Vučića. Godinama pre toga, sve nezavisne medije koji su ukazivali na činjenicu da Milenković i Papić čine nelegalne stvari, tabloidi su napadali i “čerečili”.
U MUP-u se na čelo PU za grad Beograd vraća Veselin Milić, za načelnika UKP-a se postavlja Bogdan Pušić, a na mesto zamenika UKP-a i v.d. Službe za borbu protiv organizovanog kriminala dolazi Ninoslav Cmolić.
Kao stari “lovci” na neke od najvećih kriminalaca iz perioda “bivše” vlasti, činilo se da će upravo oni nagomilane slučajeve početi da rešavaju.
Grehovi koje je Belivuk nagomilao bili su čini se preveliki, pa je u centrima moći odlučeno da se Belivuk “pusti niz vodu”.
Kako je Nova.rs već pisala, Belivuk je iza sebe imao nekoliko incidenata, zbog kojih se činilo da se “otrgao kontroli”.
Navodno masovno reketiranje javnih ličnosti, investitora, ali i ugostitelja, nekoliko otmica, širenje svojih “poslova” u Pančevo, gde je postao i jedan od čelnika fudbalskog kluba “Dinamo”, demonstriranje moći ostalim vođama na tribini, samo su neki od razlozi zbog kojih je država shvatila da je postao nepredvidiv.
“Službama je bilo jasno da je Belivuk izvan svake kontrole, a krivična dela koja su se nizala, bilo je nemoguće sakriti, posebno nakon što je Dijana Hrkalović napustila MUP. Iskoristio je taj trenutak da se malo pritaji, ali je nastavio da radi na ojačavanju grupe. Masovni “navijački” obračuni, ubistva, ranjavanja, dovođenje u vezu sa prebijanjima i reketima… Prosto, došlo je do vrhunca. Vlast to više nije mogla da toleriše, da li svojevoljno, da li zbog stranog uticaja”, istakao je pre nekoliko dana dobro obavešten izvor našeg portala.
Takođe, tada su se pojačavali navodi da se Belivuk sa svojom grupom toliko osilio, da je čak i “postrojavao” konobare u restoranu jednog velikog donatora SNS-a, udario šamar “onome kome se ne udara”, i da je toliko “poleteo”, da je umislio da mu niko ništa ne može.
Nakon tih glasina, Belivuka nije bilo oko dva meseca u javnosti, da bi se sredinom januara ove godine pojavila vest da je saslušan u Kotoru, a potom i da je priveden sa Radojem Zvicerom, vođom kavačkog klana, ali da su zatim pušteni. Nekoliko dana kasnije, nekoliko osoba je uhapšeno zbog sumnje da su hteli da ubiju Belivuka i Marka Miljkovića.
Činilo se da se sve smirilo, a onda su mediji objavili udarnu vest da je Veljko Belivuk uhapšen na beogradskom aerodromu zajedno sa Markom Miljkovićem i još nekoliko osoba, nakon što su doleteli iz Crne Gore.
Nekoliko sati kasnije, policija ga je pustila, a ispostavilo se da on uopšte nije bio priveden, već pozvan na informativni razgovor. Zašto su onda policajci “do zuba” naoružani, pozvali Belivuka na razgovor, ostala je nepoznanica.
Uporedo sa tim, na ulicama Beograda dogodilo se nekoliko pucnjava i ubistava, a na meti su se između ostalog našli i Belivukovi “klinci”. U prorežimskim medijima već uveliko je krenulo sa spekulacijama o povezanosti Veljka Belivuka i Dijane Hrkalović, navodnim presluškivanjem Aleksandra Vučića, i činilo se da se sve “zagreva”, kako bi se nešto veliko dogodilo.
A onda je 4. februara ove godine odjeknula vest da su Veljko Belivuk i Marko Miljković uhapšeni po nalogu Tužilaštva i da se terete za izvršenje najtežih krivičnih dela. Prorežimski mediji su se “osmelili” pa su i sami počeli da objavljuju ono o čemu su nezavisni mediji godinama izveštavali.
Time je “bajka” saradnika države, vođe sa juga, vladara splavova i reketaša poznatih završena, a koliko godina robije će provesti iza rešetaka, i da li možda doživotno, pokazaće se u narednim mesecima.
