18.9 C
Belgrade
utorak, 5 jula, 2022

Ukrajina ima odobrenje za napad na Rusiju

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Putinova najava da će reakcija biti munjevita ukoliko procene da je ugrožena ruska strateška stabilnost odgovor je Vašingtonu i Londonu, koji su spremni za širenje sukoba.

U SAD i Velikoj Britaniji iskristalisao se politički i vojni stav da je legitimno da se na meti ukrajinskih snaga nađe ruska logistika. Iako se prvenstveno misli na teritoriju Ruske Federacije, u poslednje vreme u Kijevu se pominju Gruzija i Moldavija kao države koje bi trebalo da iskoriste trenutak i reše svoja pitanja. Za sada vlasti u ovim državama izbegavaju ulazak u rat bez obzira na to što imaju zamrznute konflikte i otcepljene teritorije s proruskim stanovništvom.

- Advertisement -

Nakon posete Kijevu američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da je na samoj Ukrajini da odluči da li će preduzeti vojne akcije izvan svojih granica. U obraćanju potkomitetu američkog Senata preneo je da su SAD odlučne da obezbede ono što je Ukrajincima potrebno da se izbore s ruskom agresijom i da potisnu Ruse iz zemlje.

„Drugo je pitanje da li bi Ukrajinci trebalo da preduzimaju akcije i izvan svojih granica”, rekao je Blinken i ponovio da je od vitalnog značaja da se učini sve što je potrebno za odbranu od ruske agresije.

I britanski ministar odbrane Ben Volas je kazao da bi bilo legitimno da se na meti ukrajinskih snaga nađe ruska logistika, ali je insistirao da je malo verovatno da bi u tom slučaju bilo korišćeno britansko oružje. Volas je za Skaj njuz rekao da bi, ako Ukrajina odluči da cilja logističku infrastrukturu ruske vojske – to bilo legitimno prema međunarodnom pravu. Ali je insistirao na tome da Ukrajinci trenutno nemaju britansko oružje koje bi moglo da posluži toj svrsi.

- Advertisement -

Predsednik Rusije Vladimir Putin u sredu je upozorio da su donete sve odluke u vezi s munjevitim udarom u slučaju pretnje strateškoj bezbednosti Rusije.

„Ako se neko umeša u situaciju u Ukrajini i bude stvarao pretnju strateškog karaktera – udar će biti munjevit”, upozorio je ruski lider i podsetio da Rusija za to ima sve instrumente „kojima se trenutno niko ne može pohvaliti”. Iako je rekao doslovno „mi se time nećemo hvaliti, iskoristićemo ih ako zatreba”, pohvalio se i poslao sasvim jasno upozorenje.

Pošto zapadni partneri Ukrajine ni do sada nisu uzimali u obzir jasno izrečene stavove zvanične Moskve o „crvenim linijama”, malo je verovatno da će i ovo uzeti u obzir, pa su bojazni o približavanju novog velikog rata sve opravdanije. Očigledno je da britanski ministar odbrane smatra da će biti dovoljno objašnjenje da Ukrajinci ne koriste njihovo oružje u napadu na Rusiju. Međutim, Putin je i ranije upozorio da bi rusko nuklearno naoružanje moglo da bude upotrebljeno samo u slučaju bezbednosne pretnje po državu.

Ruska teritorija u pograničnom pojasu s Ukrajinom već nekoliko puta je bila meta ukrajinskih napada, koji su sve učestaliji. Šef ruskog istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin dao je uputstva da se dokumentuju ilegalne aktivnosti ukrajinskih oružanih snaga u ruskim regionima Kursk i Voronjež. Naime, pored eksplozija skladišta goriva koje su izazvali raketni napadi iz ukrajinskih helikoptera, oborena su dva ukrajinska drona u blizini Voronježa i u regionu Kurska, blizu ukrajinske granice.

Vašington nastavlja da pojačava pritisak na Rusiju i razmatranjem mogućnosti uključivanja Ruske Federacije na spisak zemalja sponzora terorizma, kao i prenosa zamrznutih sredstava ruskih biznismena i kompanija za pomoć Ukrajini. Pored budžetskog finansiranja, predstavnički dom je u sredu velikom većinom usvojio zakon kojim se predsednik Džozef Bajden poziva da proda zamrznutu imovinu ruskih oligarha i iskoristi sredstva za pružanje dodatne vojne i humanitarne pomoći Ukrajini. Zakon jeste neobavezujući, ali njegovo usvajanje sa 417 glasova „za” i osam „protiv” pokazuje želju da predsednik zauzme agresivniji stav prema Rusiji.

Međutim, tokom dvodnevne rasprave verovatno je najvažnija vest bila da se razmatra uključivanje Rusije na listu zemalja sponzora terorizma. Poziv na uvođenje takve mere Bajdenu je pre dve nedelje u telefonskom razgovoru uputio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Na pitanje republikanskog senatora Lindzija Grejema o verovatnoći da će Stejt department uključiti Rusiju na ovu listu, Blinken je odgovorio potvrdno i dodao da se razmatra da li su ispunjeni zakonski uslovi za ovu definiciju. Senator je izrazio spremnost da se zakoni promene ako je potrebno.

Prema sadašnjim pravilima, da bi država bila priznata kao sponzor terorizma, američki državni sekretar mora da pruži dokaz da je vlada te države u više navrata pružala podršku međunarodnom terorizmu. Na listi takvih zemalja sada su Iran, Sirija, Kuba, Severna Koreja. Ukoliko Rusija bude stavljena na listu država koje sponzorišu terorizam, to bi značilo ograničenja u isporuci strane pomoći i zabranu izvoza oružja. Kako je Rusija već pod rigoroznim sankcijama, takva odluka bi imala samo simboličko značenje.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti