Udruženju „Da se zna!“ u 2021. godini prijavljena su 83 incidenta protivpravnog postupanja motivisanih homo i/ili transfobijom, a nešto više od 15 odsto ukupno zabeleženih incidenata je prijavljeno nadležnim institucijama, rekao je danas za agenciju Beta programski koordinator tog udruženja Nikola Planojević.
Prema njegovim rečima, ti incidenti uključuju ne samo nasilje, već i ostale protivpravne akte motivisane mržnjom kao što su dela protiv imovine, uznemiravanje, pretnje i diskriminaciju. „Što se tiče sudskih epiloga, oni gotovo da ne postoje, a u dva slučaja koje je udruženje ‘Da se zna!’ pokrenulo zbog govora mržnje, potvrdjenih i mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u 2021. donete su presude koje ne idu u korist LGBT+ zajednici u Srbiji. Protiv ovih presuda podnete su žalbe višestepenim sudovima, a odgovori se očekuju u tekućoj godini“, rekao je Planojević.
Istakao je da to udruženje iz godine u godinu beleži rast u broju prijava protivpravnog postupanja, ali da taj trend ne govori nužno o povećanju broja incidenata, već o „spremnosti LGBT+ osoba da im incidente prijave, da o njima govore, i što je najvažnije, da ih kao takve prepoznaju“.
Kada su u pitanju prijave upućene državnim organima, Planojević je naglasio da se u poslednjih nekoliko godina beleži pad tih prijava.
„Tako je za 2019. procenat prijavljenih incidenata bio 46 odsto, za 2020. 28,8 odsto, a za 2021. on iznosi svega 15,7 procenata zabeleženih incidenata. Najčešći razlozi za neprijavljivanje koji se navode su nepoverenje u institucije i nepoznavanje procedura“, objasnio je on.
Ocenio je i da se može reći da je srpsko društvo napredovalo u poštovanju različitosti u prethodnih nekoliko decenija, ali da problemi i dalje postoje.
Planojević je naveo da nerazumevanje najviše dolazi zbog neinformisanosti i nespremnosti odredjenih delova društva da prihvate i poštuju nekoga ko je različit od njih, bilo da su to osobe druge nacionalnosti, veroispovesti ili seksualne orijentacije.
„Kada se to bude promenilo, i kada budemo prihvatili činjenicu da ljudi drugačiji od nas imaju ista prava i zaslužuju isti nivo poštovanja koji dajemo sebi, tada ćemo moći srpsko duštvo da smatramo tolerantnim i ravnopravnim“, istakao je Planojević.
Dodao je da javno zalaganje i javno govorenje o problemima koje LGBT+ osobe imaju u Srbiji zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta i ukazivanje na apsurdnost toga da jedan deo društva ne može da ostvari prava zagarantovana svima, može pomoći osobama koje te probleme nemaju da razumeju zbog čega je to važno. „Potrebno je da državne institucije, mediji, javne ličnosti i sami građani i građanke jasno i nedvosmisleno daju podršku borbi za poštovanje ljudskih prava LGBT+ osoba“, kazao je Planojević.
Ocenio je da je volja države uskladjena sa interesima vlasti i da ako usvajanje zakona o istopolnim partnerstvima, rodnom identitetu i drugim ne bude u suprotnosti sa tim interesima, njihovo usvajanje može da bude realno. „Volja države može da bude uskladjena i sa voljom naroda, pa u tom smislu ukoliko bi se čuo jasan glas naroda da ovi zakoni moraju biti usvojeni oni bi onda bili i ozbiljnije razmotreni. Nažalost, situacija u Srbiji trenutno ne pokazuje da će to uskoro biti tako“, rekao je Planojević agenciji Beta. Naglasio je da, nasuprot Madjarskoj ili Poljskoj, u Srbiji ne postoji aktivno nazadovanje ili potiranje pozitivnih promena koje se u prethodnom periodu jesu desile, a tiču se poštovanja ljudskih prava LGBT+ osoba, kao što su izmene Zakona o zabrani diskriminacije, ili uvodjenje člana 54a u Krivični zakonik.
Prema njegovim rečima, LGBT+ zajednica u Srbiji 2022. godinu dočekuje sa Zakonom o istopolnim partnerstvima „na čekanju“, dok Beograd novu godinu dočekuje kao domaćin EuroPrajda.
„Uzevši u obzir atmosferu sa domaće parade ponosa održane prošle godine, pitanje je na koji će način Beograd i Srbija dočekati evropsku LGBT+ zajednicu i da li će uspeti da obezbedi ne samo fizičku sigurnost, već i atmosferu izuzetu od neprijatnosti, osude i diskriminacije“, istakao je Planojević.
Naglasio je da je razlog za optimizam činjenica da borba za jednako društvo i dalje postoji i da je sve više ljudi koji glasno govore o jednakosti sa ostalim građanima i građankama Srbije, koja, kako je istakao, mora biti garantovana svim LGBT+ osobama.
