Parlamentarni Izbori su raspisani, izborna kampanja ozvaničena i stranke su krenule u trku za pridobijanje glasova birača na aprilskim izborima. Kampanja „od vrata do vrata“ jedan je od uobičajenih vidova neposrednog kontakta sa biračima, ali mnogi dolazak stranačkih aktivista doživljavaju kao pritisak.
SNS je prva krenula i u kampanju obilaska građana. U novosadskom naselju Adice naprednjački aktivisti ovih dana obilaze kuće i stanove i nagovaraju građane da glasaju za njihove kandidate, a pre svega za nihovog lidera Aleksandra Vučića.
Jedna Novosađanka (ime i adresa poznata redakciji) ispričala nam je šta je iskusila u susretu sa naprednjačkim aktivistkinjama.
„Došle su njih tri predstavivši se da su iz Mesne zajednice. Nosile su neke papire i pitali da li kod mene stanuju osobe koje su na spisku stanara, da li ćemo izaći na izbore i zamolile da glasamo za Aleksandra Vučića. Kad sam dreknula na njih, brzo su se udaljile“, priča naša sagovornica.
Ona se pita otkuda aktivistima SNS podaci o njoj i članovima njene porodice, strahujući šta vlast može da preduzme ako bude obeležena kao neko ko nije pristalica vladajuće stranke. Istovremeno, one su se lažno predstavile, jer u MZ Adice tvrde da oni sa takvim aktivnostima nemaju nikakve veze.
„Lažno se predstavile, nisu ni pominjale kakav program nude, a agituju za čoveka koji još nije kandidat ni za kakvu funkciju“, primećuje naša sagovornica i dodaje da nikada niko iz Mesne zajednice nije došao da pita građane kakve imaju probleme, šta im nedostaje, kao i kakve predloge imaju za razvoj svoje ulice i kvarta.
Prema rečima predsednice GO SSP u Novom Sadu Danijele Grujić, slični primeri pritiska na birače i žalbe gdrađana stižu i od stanovnika Limana.
Ona kaže za Danas da sama činjenica da se kao paravan za kampanju SNS-a koristi mesna zajednica govori da je kampanja vladajuće stranke u Novom Sadu počela bez samopouzdanja i sa pravno problematičnim elementima prikupljanja podataka o prebivalištu građana.
„Njihova kampanja je krenula prljavo, ali šta smo mogli i očekivati u fazi njihove grčevite bore da se održe na vlasti. Ipak, trebalo bi da znaju da će tako izazvati još veće nezadovoljstdvo Novosađana“, ocenjuje Grujić.
Obilasci građana od strane stranačkih aktivista sami po sebi nisu nezakoniti, ali je za svaki vid komunikacije ključan pristanak samih građana, kaže za Danas Pavle Dimitrijević iz CRTE.
„U suprotnom, ukoliko se stranački aktivisti oglušuju o jasno izrečen stav građanina/građanke da ne želi da komunicira ili da da lične podatke stranci, može se govoriti o pritisku koji je zakonom kažnjiv. Pritisci na birače su zabranjeni i Krivičnim zakonikom, ali i Zakonom o javnim preduzećima“, ističe Dimitrijević.
Politička analitičar Đorđe Vukadinović kaže da neke stvari koje su normalne u demokratskim državama ovde dobijaju drugačiji smisao i konotaciju.
„Treba reći da je to, na prvi pogled, deo potpuno regularne kampanje od vrata do vrata i ona je legitimna. Ali, u ovim našim mutnim i poluautoritarnim uslovima takve stvari poprimaju oblik direktnog ili indirektnog pritiska. Slične stvari imamo i sa anketama istraživanja javnog mnjenja jer se ljudi plaše da odgovaraju. To je jedna manifestacija šireg problema, a to je simulacija normalnosti u prilično problematičnim ili nenormalnim okolnostima“, ističe Vukadinović.
On smatra da to postaje vid pritiska u našim okolnostima, a da li ima i nešto drugo to treba da utvrdi policija.
Vukadinović kaže da ne zna kako stranke dolaze do spiskova prijavljenih stanara. Na primedbu da se aktivisti lažno predstavljaju u ime MZ, on ironično primećuje da je “kod nas stranka srasla sa državom, a da nije sa MZ“.
„Političke stranke, kao rukovaoci podacima o ličnosti građana, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, imaju obaveze poštovanja načela obrade tih podataka. Ovo načela najpre podrazumevaju zakonitost obrade, odnosno postojanje pravnog osnova za obradu podataka, sadržanog u zakonu ili pristanku samog lica na koje se podaci odnose“, navodi se u odgovoru kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
Dodaje se da je izuzetno obrada ovih podataka dopuštena uz izričit pristanak lica za jednu ili više svrha obrade, a politička stranka mora biti u mogućnosti da dokaže da je lice pristalo na obradu ovih podataka. Ovi podaci se mogu obrađivati i ako je lice sopstvene podatke učinilo javno dostupnim.
Poverenik naglašava da je, u skladu sa zakonom, obrada ovih podataka dopuštena od strane političke stranke, pod uslovom da se obrada odnosi isključivo na članove, odnosno bivše članove te organizacije ili lica koja imaju redovne kontakte sa njom u vezi sa ciljem stranke, kao i da se podaci o ličnosti ne otkrivaju izvan te stranke bez pristanka lica na koje se odnose.
Građani imaju pravo, ističe Poverenik, da zahtevaju od političke stranke informaciju na koji način je stranka došla u posed njihovih podataka, kao i da zatraže njihovo brisanje. Ukoliko politička stranka po njihovom zahtevu ne postupi u zakonskom roku od 30 dana, građani imaju pravo da podnesu pritužbu Povereniku, odnosno tužbu sudu, u skladu sa zakonom.
ZAKON ŠTITI POLITIČKO MIŠLJENJE GRAĐANA
„POLITIČKE STRANKE MORAJU PODATKE OBRAĐIVATI TRANSPARENTNO, ODNOSNO GRAĐANIMA PRUŽITI INFORMACIJE NA KOJI NAČIN SU DO PODATAKA DOŠLI, PO KOM PRAVNOM OSNOVU I SA KOJOM SVRHOM IH OBRAĐUJU. POLITIČKO MIŠLJENJE GRAĐANA PREDSTAVLJA POSEBNU VRSTU PODATAKA O LIČNOSTI, A OBRADA OVIH PODATAKA JE, U SKLADU SA ZAKONOM, NAČELNO ZABRANJENA“, ISTIČE POVERENIK ZA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI.
