21 C
Belgrade
nedelja, 3 jula, 2022

UBIJANJE SRBIJE: EP traži odricanje od KiM i uvođenje sankcija Rusiji

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Pošto je nemački kancelar Olaf Šolc prošle nedelje otvoreno govorio o neophodnosti međusobnog priznanja Srbije i Kosova, kao prvi evropski zvaničnik koji je to eksplicitno rekao, ova formulacija našla se i u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je juče usvojio Odbor za spoljne poslove EP (AFET) sa 50 glasova „za” i pet „protiv”. Uz poziv Srbiji da se priključi sankcijama protiv Ruske Federacije, to je i glavna poruka novog dokumenta, o kojem će, zapravo, konačna reč biti izrečena na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta sledećeg meseca, čime će dobiti formu rezolucije.

Do tada se mogu podnositi novi amandmani na ovaj izveštaj, ali upućeni ne očekuju da će doći do suštinskih promena u njemu.

- Advertisement -

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je juče da je bilo „teških pregovora o tekstu”, da je „pohvaljena uloga Beograda u dijalogu”, a da je njegova ocena da Priština „nije bila konstruktivni partner” poslednjih meseci. „Nisam srećan zbog pominjanja međusobnog priznanja u izveštaju, ali većina u Evropskom parlamentu priznaje nezavisnost Kosova i politička odluka većine je bila da se to nađe u tekstu. Želeo bih da javnosti u Srbiji objasnim da EP ne odlučuje o priznanju Kosova. U ovom trenutku ne vidimo nikakve korake u pravcu priznanja Kosova od strane pet država članica koje ga ne priznaju”, naveo je Bilčik posle usvajanja izveštaja u AFET-u.

Na pitanje da li je reč o novim uslovima za Srbiju, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da su to stavovi koje znamo odavno. „To su stavovi pojedinih zemalja koji nisu prvi put izneti, ali se radi o konceptu Evropske unije. U EU postoji statusna neutralnost zato što postoji pet država koje ne priznaju tzv. nezavisno Kosovo i zbog toga dokumenti i naš pregovarački okvir jeste statusno neutralan i ne postoji zahtev za međusobnim priznanjem. To bi bilo umetanje unapred očekivanja kako će se taj proces dijaloga okončati, a u dokumentima i pregovaračkom okviru jasno piše da će se okončati sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa do kojeg bi trebalo da dovede čitav niz prethodno ispunjenih manjih sporazuma o kojima je i kancelar Šolc u Beogradu pričao”, rekla je ministarka juče za RTS.

Bilčik je ukazao i da ovogodišnji izveštaj o Srbiji jasno stavlja do znanja da je „budućnost Srbije u EU”, da je „perspektiva članstva zemlje u EU vrlo jasna”, ali i da mora da se načini „odlučujući napredak” na tom putu, prenosi Tanjug.

- Advertisement -

„Odlučujući napredak može biti postignut ukoliko i kada Srbija učini korake ka usklađivanju sa spoljnom politikom EU”, poručio je Bilčik i rekao da se veliki deo izveštaja o Srbiji odnosi na agresiju Rusije na Ukrajinu, pri čemu se Srbija poziva da donese „odlučne izbore”. „Mi ne želimo da postavljamo ultimatum, ali trebalo bi da bude jasno svima u Srbiji šta se očekuje od ovog partnerstva koje je esencija evropskog puta. Očekujemo da Srbija donese neke izbore i da bude na pravoj strani istorije kada je u pitanju ova agresija”, poručio je Bilčik i ocenio da je „sedenje na više stolica” i nastavak EU puta postalo „gotovo neizvodljivo” posle početka rata u Ukrajini.

Ističući da je Srbija „apsolutno na evropskom putu”, predsednik Aleksandar Vučić ukazao je juče da Srbiji nije ni otvoreno poglavlje 31 –spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, pa to što se od naše zemlje traže da ima 100 odsto usaglašenosti sa tom politikom ocenio je „pomalo licemernim”. Kada je reč o „međusobnom priznanju” Beograda i Prištine, ukazao je da u zvaničnom evropskom pregovaračkom okviru toga nema i da je naše „da pokušavamo da pregovaramo o stvarima koje su normalne”. A dodao je i da će biti zanimljivo na samitu EU – zapadni Balkan 23. juna u Briselu.

Taj samit će biti interesantan, smatra i Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, pre svega u pogledu odnosa Brisela prema Sarajevu, Skoplju i Tirani. „Da li će doći do odmrzavanja pristupnih procesa za BiH, Severnu Makedoniju i Albaniju u momentu kada Ukrajina dobija status kandidata”, pita on. Dodaje da, kada je o Srbiji reč, za očekivati je zaoštravanje pritiska zbog naše principijelne politike neuvođenja sankcija Rusiji i dosledne borbe za poštovanje srpskog integriteta na KiM. „Srbija vodi suverenu spoljnu politiku. To je veoma težak, ali i jedini ispravan put. Da li se to sviđa moćnim silama? Neretko, ne. Ali u procesima dugih trajanja, suveren pristup jedini garantuje uspeh. Prethodnih meseci smo bili izloženi brojnim pritiscima. To ćemo biti i narednih. Zato je od krucijalne važnosti da sačuvamo stabilnost i jedinstvo unutar našeg društva, kako bismo se lakše izborili sa pritiscima spolja”, ocenio je Rajić za naš list.

To što se u jednom dokumentu EP prvi put traži međusobno priznanje nije dobra vest, ocenjuju za „Politiku” i Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, i prof. dr Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije. „Ako se usvoji u ovom obliku i uđe u tu rezoluciju, to će biti prvi put da jedna evropska institucija, makar to bio i Evropski parlament, čije rezolucije nisu pravno obavezujuće, traži od Srbije tako nešto. To nije dobra poruka, jer zna se da Srbija na tako nešto ne može da pristane. S druge strane, meni bi stvarno bilo neverovatno da za takvu rezoluciju u plenumu glasaju i poslanici iz pet država koje ne priznaju nezavisno Kosovo. Videćemo na samom glasanju kako će to da izgleda, mada nisu velike šanse da se sad tu nešto dramatično izmeni”, smatra Grubješićeva.

Ukazujući da je ovaj izveštaj oštriji nego neki raniji već i zbog toga što se odustaje od termina koji je zvanično usvojen i na koji je Srbija pristala – a to je sveobuhvatna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, Zečević ocenjuje da to znači da EP pokušava da promeni pregovaračku platformu, iako za to nema nadležnosti. I mada obavezujuće akte donosi Savet ministara, odnosno Evropski savet, a rezolucije EP su u principu politički stavovi te institucije one ipak imaju moralnu i političku težinu.

Objašnjavajući nove zahteve koji stižu iz EP, on kaže da oni, kao i Nemci, vide rešenje čitavog balkanskog čvora u tome što će Srbija da prizna Kosovo i da uvede sankcije Rusiji, što će omogućiti brži ulazak Srbije u EU. Na pitanje čemu sada ta žurba, ako naš evrointegracijski put nije ni blizu kraja, Zečević odgovara da hoće da požure sa evropskim integracijama, jer vide šta se desilo u Ukrajini i hteli bi ovde što pre da reše situaciju. „Sada se njima žuri, jer vide da su Rusi destabilizovali (sa njihovog aspekta stvari) Ukrajinu i žele ovde da završe posao, u smislu da integrišu Srbiju u EU, s tim da Srbija prizna Kosovo i da uvede sankcije Rusiji”, ističe Zečević i dodaje da je zahtev za priznanjem Kosova, ukoliko bi se postavio kao uslov, za nas veći problem, budući da je to nešto što može da blokira evropske integracije Srbije.

Kada je reč o očekivanjima od predstojećeg samita EU–ZB, on ukazuje da takve konferencije treba da doprinesu političkom dijalogu i poverenju između balkanskih država i EU. „Naravno, bilo bi bolje kada bi otvarali klastere, jer ovo će se sve svesti opet na one iste fraze koje su upotrebljavane već sto puta, ali nažalost izgleda da neće i mislim da će tu opet da bude status kvo”, kaže Slobodan Zečević.

I Suzana Grubješić smatra da ni Srbija ni ostali sa zapadnog Balkana ne mogu da očekuju ništa od skupa u Briselu. „Mi kao zapadni Balkan imamo konferenciju sa EU 23. juna, to je Francuska obećala na početku predsedavanja i evo sad pred kraj njenog predsedavanja to će se i desiti, ali tu će biti više priče oko budućnosti politike proširenja. Pošto se sve više javljaju predlozi o tom faznom pristupanju, pristupanju ’na rate’, verovatno ćemo oko toga čuti više detalja jer ni ti predlozi nisu usaglašeni”, navodi Grubješićeva.

Jadranka Joksimović je juče za RTS ukazala da je nemački kancelar Šolc u Beogradu pokazao jednu važnu stvar – da je Nemačka prihvatila činjenicu da će EU biti veća i da će se proširenje dogoditi. „Nisam sigurna da su sve zemlje iskreno prihvatile tu činjenicu i mislim da različiti koncepti govore u prilog tome da se kotrljaju različite ideje, ali da je suština u tom razumevanju da nešto mora da se desi ukoliko EU želi da vrati konkurentnost na zapadni Balkan”, rekla je ona. Dodala je i da su svi novi predlozi koje čujemo najmanje usmereni na zemlje koje su duboko u procesu pristupanja EU i da se traži rešenje za davanje mogućnosti evropske perspektive i drugim zemljama.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti