Jedina paralela između Kosmeta i četiri oblasti koje su se pripojile Rusiji jeste to što su Donbas, Zaporožje i Herson istorijske ruske zemlje kao što je naša južna pokrajina istorijska srpska zemlja, kaže profesor geopolitike Srđan Perišić za Sputnjik.
Stoga, našeg sagovornika koji je kao međunarodni posmatrač pratio nedavno održani referendum u Zaporoškoj oblasti, u Melitopolju, ne čudi da su mu u Donbasu svi isto govorili: Donbas je Rusija, Kosovo je Srbija!
Gradove u Donjeckoj, Luganskoj republici, Zaporožju i Hersonu gradili su svojevremeno ruski carevi, on je istorijski ruski, baš kao što je i Kosovo i Metohija istorijski srpski, objašnjava Perišić. Ipak, on ključni razlog zašto su građani te četiri oblasti glasali ogromnom većinom za prisajedinjenje Rusiji, vidi u tome što im Rusija donosi boljitak. Kako kaže, to su mu i rekli brojni građani koji su mu, kad bi videli da je iz Srbije, često prilazili na biračkim mestima, između ostalog i Ukrajinci koji su takođe glasali.
Profesor odbacuje kao „čistu laž“ zapadne navode da se na referendumima glasalo navodno pod automatima. Štaviše, kako kaže, na referendum su dolazili i građani sa teritorija oblasti koje još drži Kijev.
„Linija borbenih dejstava između ukrajinskih i NATO snaga sa jedne, i ruske vojske sa druge strane, nije hermetički zatvorena već postoje određena mesta gde stanovništvo može da prolazi. Dok je trajao referendum ljudi su upravo tako dolazili da glasaju sa teritorija pod kontrolom kijevskog režima. Kad sam bio u Melitopolju koji je trenutno administrativni centar Zaporoške oblasti rekli su mi da se mnogi stanovnici tog grada koji su ranije izbegli u Poljsku i Nemačku sada vraćaju na rusku teritoriju. Kad sam pitao jednog od njih, rekao je da je Ukrajinac ali glasa za vraćanje tog kraja Rusiji jer, kako je rekao, ona nudi mir i prosperitet“, navodi Perišić u emisiji Svet sa Sputnjikom.
U osvrtu na poruke ruskog predsednika Vladimira Putina na dan pripajanja tih teritorija, posebno one koje se odnose na karakter zapadnih elita, Perišić kaže da globalni sukob Rusije i Zapada koji je u toku ima mnogo dimenzija, a jedna od njih je civilizacijska. Zapad, konstatuje naš sagovornik, ne prihvata Rusiju kao ravnopravnu civilizaciju i partnera, negira je svojim razvojem koji je na potpuno suprotnim pozicijama od Rusije, pa i od Srba. Otuda oni koji napadaju Ruse napadaju i Srbe, kaže Perišić.
Kako kaže, ovaj sukob je u toku već dugo godina, a sve je počelo od ukrajinskog Majdana i tada izvedenog državnog puča u toj zemlji.
„Početak je bio 2014. a ne u februaru ove godine kad je krenula ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini. A početak je bio tako što je Zapad, predvođen SAD, srušio Ukrajinu. Ukrajina ne postoji već osam godina, tad su srušili njen politički i pravni sistem. Zato ruska vojna operacija nije bila ugrožavanje ukrajinskog suvereniteta jer on ne postoji već osam godina, taj suverenitet su Amerikanci uništili. A ovih osam godina tamo imamo režim koji su oni samo u dva segmenta formirali, u bezbednosnom i vojnom“, ukazuje Perišić. On dodaje da su istovremeno pritiskali Ruse u Ukrajini, a Ukrajincima menjali identitet praveći od te zemlje anti-Rusiju.
Rusija je, kaže, pokušavala da zaštiti sunarodnike u Ukrajini preko Minskih sporazuma, a u tome nije uspela jer SAD nisu to želele, nego su htele da Rusija uđe tamo i zaglibi se, ubeđeni da će Ukrajinci pobediti.
„Zbog toga nema pregovora. Jer ne pitaju se Ukrajinci, nego i Vašington. A ako dođe na kraju do pregovora, za tim stolom neće sedeti niko iz kijevskog režima, ako i bude biće na sporednoj stolici. Tu će sedeti neko iz Vašingona“, predviđa Perišić.
Zoran Milosavljević, stručnjak za međunarodnu politiku i bezbednost sa Instituta za političke studije, ocenjuje da je tekući sukob kombinacija različitih strategija jer velike sile, kako kaže, vode javni i tajni rat, javnu i tajnu politiku – jedna se servira preko medija i nevladinih organizacija, a druga je ono što se dešava ispod žita, a zapravo se ona računa.
„Ovo nije samo sukob Rusije i Ukrajine, već sukob na leđima Ukrajine, proksi rat. Ovde je ceo Zapad na indirektan način uključen, a Rusija naterana da reaguje. A Zapad je poznat po izuzetnoj strategiji hibridnog rata – koriste se i konvencionalni i nekonvencionalni metodi. I sankcije spadaju u hibridni rat, što je jedan od načina da se rat prolongira i produže stradanja“, upozorava Milosavljević.
Zapad svestan šta je na kraju tunela
Kao posebno opasan potez on izdvaja zahtev Ukrajine da što pre bude primljena u NATO, što su, podseća, odbacili i u SAD, i u NATO, i u EU.
On primećuje i da se ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nesmotreno odao NATO, rekavši da je taj savez de fakto i de jure s Ukrajinom, dok na Zapadu sve vreme govore kako NATO ne ratuje tamo i ne želi da bude uvučen u sukob.
„Nisu se koordinirali. Možda je Zelenskom, glumačkim žargonom, zafalilo teksta, pa je napravio grešku. Jer, SAD vrlo dobro znaju da im nije u interesu da o tome razgovaraju. Nemoguće je primiti nekog u Alijansu dok vojni sukob traje. S druge strane, jasno je i zašto je Borelj protiv – zamislite da te države budu uvučene u rat sa Rusijom, pa to bi bila katastrofa za Evropu. Zato je i on rekao da se ne slažu jer dobro znaju šta je na kraju tunela“, upozorava ovaj stručnjak.
Srbiju stežu kao udav
Kad je reč o poziciji Srbije, on ističe da se ona trudi da ne bude uvučena u sukob, a da je u ovom trenutku naša državna politika izuzetno dobro vođena.
„Rezultati takvog stava su za nas dobri i sve dok su dobri takvu ćemo politiku nastaviti da vodimo. To što govore da moramo da se opredelimo s koje strane smo nove „gvozdene zavese“, državni vrh zna najbolje koja je politika najbolja za nas u ovom trenutku“, smatra Milosavljević. Ipak, kako kaže, Srbija i te kako oseća pritiske, a pogodiće je i ekonomske posledice politike sankcija koju vodi Evropa. Najveći problem imaju najrazvijenije zemlje, a stanovništvo koje je imalo visok standard neće to trpeti.
„Posledica mogu biti samo revolucije, izlazak na ulice i haos. Pored sukoba koji se odigrava u Ukrajini imamo tako i ponor EU, ona se polako davi i grca. Ako se nastavi pritisak na Stari kontinent on ne može biti jedinstven. S druge strane, to je nešto što se očigledno detaljno i dugo planiralo. Velike imperije ne rade ništa ad hok, a da nemaju planove za prvu, drugu, treću fazu i krajnji cilj. A mi smo na Starom kontinentu i svakako će nas to pogoditi – polako kao udav to steže i nas“, upozorava Milosavljević.
