Tužilaštvo pred velikim ispitom
Da li će tužilaštvo imati snage da se po prvi put suprotstavi konstantnim političkim pritiscima režima i konačno stane na stranu zakona i intersa javnosti, pokazaće se ubrzo na slučaju krivične prijave koja je podneta protiv Vladinog Kriznog štaba. Ovim lekarima, koji su epidemijsku krizu proveli sedeći po sednicima i televizijama, a ne nad pacijentima, na teret se stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti zbog opravdane sumnje da su svojim nečinjenjem i lažnim prikazivanjem epidemiološke situacije u državi, a sve u cilju zaštite političkih interesa SNS, svesno doveli u opasnost živote građana, koje je pokosio drugi talas zaraze mutiranim koronavirusom.
Da tužilaštva i te kako mogu biti ažurna u svojim postupanjima, čitava javnost mogla je da vidi nebrojano puta: od procesuiranja rijaliti učesnika zbog njihovih fizičkih obračuna u programima uživo, preko hapšenja onih čiji bi bes i nemoć pretočeni u statuse na društvenim mrežama bili proglašeni državnim udarima i umišljenim atentatima, pa sve do hapšenja novinara, uzbunjivača ili ekspresnog pritvaranja, a potom i osuđivanja, demonstranata i pobunjenih studenata…
U nezavisnost njihovoh rada i lišenost političkih pritisaka, javnost je takođe poslednjih godina nebrojano puta mogla da se uveri – od slučaja divljačkog rušenja u Savamali, pada helikoptera i pogibije sedmoro ljudi, upotrebljenih u svrhe neuspelog političkog marketinga, do afera s lažnim diplomama, trgovinom oružjem, ranim radovima ministara i njihovim vezama sa kriminalnim klanovima…
Kad se se sve to uzme u obzir, sudbina krivične prijave koja je podneta protiv članova Kriznog štaba zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, jasno je da je unapred osuđena na “fiokiranje”. Malo je verovatno da će instuticja koja postoji radi očuvanja zakona i interesa javnosti, a nadasve bezbednosti građana, imati petlju da makar i prividno pokuša da ispita sve navode ove krivične prijave.
Jer, realno gledajući, za javnost je daleko važnije ispitati da li je recimo Vesna Pešić pozivala na ubistvo premijera na Tviteru ili da li u lovačkim pričama Kristijana Golubovića sa Farme ima novih saznanja o nerešenim ubistvima iz devedesetih. Zašto bi se bilo ko bavio ispitivanjem i procesuiranjem osoba koje u sred noći ruše objekte u centru Beograda ili onima koji su primoravali posadu vojnog helikoptera da sa teško bolesnom bebom, sleti po magli pred unapred postavljene TV ekipe.
Od podnošenja krivične prijave protiv kriznog štaba prošlo je već tri nedelje, a jedini odgovor koji je uzvraćen uputilo je beogradsko Više tužilaštvo koje se oglasilo nenadležnim. Zbog toga su pre dva dana, narodna poslanica Marinika Tepić, advokat Vladimir Todorić i predsednik sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić uz prijavu, koja je spuštena na dalje postupanje u Prvo osnovno tužilaštvo, priložili i potpise više hiljada građana koji su tužbu podržali. Oni su zatražili da tužilaštvo hitno postupi, ali zvanično do danas nema nikakvih pomaka.
“Podneli smo urgenciju da se po hitnom postupke krene postupati na osnovu ove naše krivične prijave. Imamo i dokaze koje smo priložili, da su se stručni članovi Kriznog štaba stavili u ulogu političkih komesara”, navela je Tepić i ocenila da je šteta koje je Krizni štab naneo “nemerljiva“, kao i da su sada na udaru lekari koji su potpisom podržali, između ostalog, i zahtev za smenu trenutnog kriznog štaba.
Ona je ranije istakla i da su svi zajedno obmanjivali javnost još od marta i čuvene “permutacije” datuma dr Darije Kisić, kada je evidentiran prvi zaraženi.
“Vrlo svesno su tempirali prvozaraženog. Za njih je epidemija počela tek nakon raspisivnaja izbora. Ovaj takozvani Krizni štab ne postoji. On je fantomski štab. Ne postoji ni jedan akt, odluka, rešenje, ni jedan trag o njegovom osnivanju u Službenom glasniku. Mi ga smatramo privatnim štabom režima Aleksandra Vučića, paravanom koji bi opravdao atmosferu do izbora – istakla je Tepić, objašnjavajući razloge svoje tužbe.
Todorić je istakao da više ne postoji poverenje u Krizni štab Vlade Srbije.
“Kada se sirće prospe, ono smrdi, i tada vas niko više ne može ubediti da lepo miriše. Nepoverenje prema članovima Kriznog štaba neće nestati. Njima više niko u ovoj zemlji ne veruje, zato što oni ne predstavljaju struku, nego su oni politčki komesari u zdravstvu. Postavljeni su da brinu o dobrobiti režima, a ne o dobrobiti javnog zdravlja”, napomenuo je on.
Prijava je podsetimo, podneta protiv predsednice Vlade Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara, direktora infektivne klinike u Beogradu Gorana Stevanovića, zamenice direktora instituta “Batut” Darije Kisić Tepavčevič i epidemiologa Predraga Kona.
