15.8 C
Belgrade
petak, 14 maja, 2021

TESTAMENT PAVLA VUISIĆA

Legat Mirjane i Pavla Vuisića kao i originalni testament nalaze u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat" u Beogradu.

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Mrzeo je svoj posao, obožavao svoju ženu, sve što je imao i zaradio poklonio bi, nije izlazio iz kafane, a njegove fore su večne. Ni knjiga od 1000 stranica ne bi uspela da dočara lik i delo legendarnog glumca Pavla Vuisića

Studirao je prava, ali umesto advokata postao je najveći glumac domaće kinematografije, za koga je čak i legendarni Orson Vels tvrdio da je talentovaniji od njega.

- Advertisement -

A mrzeo je glumu, iako su ga molili da se oproba na holivudskom platnu. Nije podnosio ni neke kolege, konkretno, Čkalju, jer su za njegov sistem vrednosti bili prevrtljivi. Bio je težak za saradnju, nije izbijao iz kafane i sa Ade, a sve što bi zaradio – a zarađivao je mnogo, poklonio je.

alt="Aldigat"
Foto: Originalni testament nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u Beogradu – izvor Aldigat

Međutim, njegov testament (napisan 6 godina pre nego što će umreti) je poput njegovih uloga i karaktera, istovremeno tužan i urnebesno smešan.

Pavla Vuisića večno pamtimo

„Oporuka: Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi.

- Advertisement -

Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju. Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova (koje za inat hoću) da sve ono što se oko groba radi, rade i šute. Neka u sebi pjevaju.

Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, jebem mater.“

Testament Pavla Vuisića, bio je zaista jedinstven…

Svakodnevne situacije su neizbežne uz citate Pavla Vuisića

Za njega se vežu i brojne anegdote kao ona o Emiru Kusturici.

* Svi su se na festivalu u Puli čudili i smejali kako je to Kusturica uspeo da tebe i Aliju (Slobodan Aligrudić) natera da padnete u sevdah?

– Ma, koji sevdah. Meni je bilo samo teško da uhvatim intonaciju, a brate, ja ne znam ni da sviram. A, mogu da vam kažem, posao reditelja je, u stvari, da premešta kameru, da u dosluhu sa snimateljem menja objektive. I, šta misliš da li je taj Kusturica bio u stanju da mene nauči da pjevam neke prastare sevdalinke, ili da Aliju nauči da se ponaša k’o babo?

Teško meni u Sarajevu – „Sjećaš li se Dolly Bell“ (1980.)

Dobro, šta ti misliš, da li je umeo?

On je umeo, u stvari, da mene odabere za ulogu tetka, a Aliju za ulogu oca, a ostalo je bio naš posao.  To je, u stvari, posao reditelja. Reditelj, po mom skromnom mišljenju, ne zaslužuje takvo mesto na špici filma; šta više, mislim da reditelj mora što sitnije biti potpisan, a nekad i da se ne vidi, jer film pravimo mi, a ne on. Naravno, ima i on tu pomalo udela.

Priča Pavla Vuisića mogla bi da traje, da se napiše na 10.000 strana i nikad ne bi bila ispričana do kraja, ostaje nam da se sećamo legende.

Pavle Vuisić (pravo prezime Vujisić) (Beograd, 10. jula 1926. – Beograd, 1. oktobra 1988.), srpski glumac. Dobitnik je većeg broja glumačkih priznanja u SFRJ. Glumačka nagrada za životno delo, koja se dodeljuje na Filmskim susretima u Nišu nosi njegovo ime od 1994. godine.

Pre početka glume, Pavle Vuisić se bavio novinarstvom u Radio Beogradu. Godine 1950. dobija malu ulogu u filmu Čudotvorni mač, kojim započinje njegova filmska karijera. Iako je cenjen kao jedan od najznačajnijih likova srpskog glumišta, nije uspeo da upiše Fakultet dramskih umetnosti.

UDRUŽENJE ZA КULTURU, UMETNOST I MEĐUNARODNU SARADNJU ”ADLIGAT”
Muzej srpske književnosti, Muzej knjige i putovanja
Biblioteka LAZIĆ (od 1882)
Josipa Slavenskog 19a, 11.040 Beograd
+381-11-394-65-33, +3813672807, +381-63-360-218

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti