-5.7 C
Belgrade
nedelja, 23 januara, 2022

TEROR NAD NARODOM: U Srbiji najveće ukidanje slobode u Evropi tokom pandemije!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

U Srbiji su tokom pandemije zabeležena najveća kršenja međunarodnih demokratskih sloboda, tri puta više od evropskog proseka, prema istraživanju koje je sproveo Institut varijacije demokratije (V-Dem).

U analizi britanskog lista Gardijan podseća se da su u Srbiji za vreme vanrednog stanja izbeglice, migranti i tražioci azila selektivno targetirani i stavljani u 24-časovni karantin, a da je prihvatne centre obezbeđivala vojska.

- Advertisement -

List dodaje i da im je bilo zabranjeno da napuste centre, a da je osoblju bio onemogućen ulazak.

Istraživanje je pokazalo da su istočne evropske zemlje bile sklonije nasilnom sprovodjenju mera, dezinformacijama i diskriminaciji, a najčešća kršenja bila su ograničenja medijskih sloboda.

Pet od 18 zemalja istočne Evrope je u odgovoru na pandemiju od marta 2020. kršilo medjunarodne demokratske slobode, dok ni u jednoj od 12 zapadnoevropskih država nije bilo takvih slučajeva.

- Advertisement -

Belgija je jedina zemlja zapadne Evrope u kojoj su zabeleženi umereni slučajevi kršenja sloboda. U toj zemlji je tokom pandemije postojala „nasilna policijska praksa koja je nesrazmerno pogadjala manjinske etničke zajednice“.

Smrt mladića afričkog porekla, koji je preminuo u pritvoru, izazvala je antirasističke proteste. Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije je potom objavio izveštaj u kojem je izrazio zabrinutost zbog rasističkih incidenata u koje je bila umešana policija.

Stručnjaci kažu da takve akcije često prate mere protiv kovida-19 koje je uvela vlada i koje nemaju jasnu osnovu u vladavini prava.

Profesorka prava na Univerzitetu Midlseks Džoel Grogan rekla je da su stručnjaci iz 24 od 27 članica EU prijavili barem neku zabrinutost zbog restriktivnih mera koje su izvan zakonskih ovlašćenja vlade.

„Čak iako su se gotovo sve zemlje borile da izbalansiraju vladavinu prava i intenzivan pritisak da deluju u vanrednom stanju“, Grogan kaže da to ne znači da bi trebalo da budemo podjednako zabrinuti za sve zemlje.

Neke zemlje iskoristile pandemiju za dalje širenje antidemokratskih praksi

U analizi Gardijana navodi se da su neke zemlje centralne i istočne Evrope sa istorijom podrivanja demokratskih principa iskoristili pandemiju za dalje širenje antidemokratskih praksi.

Kao primer se navodi Slovenija, gde je vlada uvela finansijska i pravna ograničenja za nevladine organizacije i promenila zakon o životnoj sredini u okviru mera za ublažavanja posledica pandemije.

Slovenija je u junu ove godine dodata na listu zemalja u kojoj se beleži brz pad gradjanskih sloboda.

Nevladina organizacija Civicus je ocenila da je slovenačka vlada od dolaska na vlast koristila pandemiju kao izgovor da uvede mere koje ugoržavaju osnovna ljudska prava.

Gardijan navodi i da je poljski parlament nedavno usvojio zakon o medijima uperen protiv uticajne nezavisne televizije TVN. Nivo rizika po demokratske slobode u Poljskoj, dodaje se u tekstu, tri puta je veći od evropskog proseka.

Grogan je rekla da postoji duboka zabrinutost zbog krize vladavine prava i da se u mnogim članicama EU sistematski urušavaju demokratske institucije.

Pored Poljske i Madjarske, od 2010. zabeležen je značajni demokratski pad u Srbiji, Turskoj i Sloveniji.

Demokratski režimi su ostali uglavnom stabilni u većini zemalja zapadne Evrope, navodi se u izveštaju o demokratiji Instituta V-Dem objavljenom ranije ove godine.

Medjutim, četiri istočnoevropske zemlje su prešle iz liberalne u izbornu demokratiju, dok su Madjarska i Srbija svrstane u kategoriju izbornih autokratija.

Grogan kaže da opasnost leži u tome što se normalizuje kršenje demokratije u ime odgovora na vanredne situacije.

„Opasnost normalizacije vanrednog stanja je to što se zaboravljaju uobičajena očekivanja koja prava možemo bezuslovno ostvariti i što se ignoriše koje odluke vlada treba da donosi samo uz dozvolu: možemo reći da imamo demokratiju, ali ne živimo u njoj“, ocenila je Grogen.

Nada ipak postoji jer se autoritarizam u osnovi oslanja na javnu podršku, smatra Grogen i ističe da za običan narod najbolji otpor antidemokratskim trendovima leži u protestu, prigovoru i obrazovanju.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti