Narodna banka Srbije (NBS) štiti građane od inflacije merama na koje njena monetarna politika može da utiče – ali ne može da utiče na cene energenata, posledice sukoba u Ukrajini ili pandemije.
To je rekla guvernerka Jorgovanka Tabaković i poručila da su zaposleni u centralnoj banci odgovorni i posvećeni, ali ne i čudotvorci.“Način je koji štitimo građane od ‘uvezene inflacije’ je da se trudimo, preko kursa, da se ne prelije ta inflacija na domaće cene. To činimo održavanjem relativne stabilnosti kursa„, rekla je Tabaković i poručila da se stabilnošću kursa, koja traje 10 godina i inflacijom koja je do prošle godine bila u proseku oko dva odsto, a u prošloj godini četiri odsto, zapravo „štiti“ realnost prihoda građana.
„Volela bih da mogu da vas sačuvam i od UV zračenja ili brige oko sukoba u Ukrajini, ali to danas ne može da uradi ni jedna zemlja, pa ni Srbija ili jače ekonomije od nas„, izjavila je Tabaković. Ocenila je da je Srbija, međutim, u dobroj situaciji pošto ima rezerve hrane i deviza, i podsetila da je NBS prošle godine kupovala devize.
„Tako smo stvorili rezerve, pa danas možete da imate kurs kakav smo imali u prethodnih devet godina, a država može uvoznicima gasa, struje i nafte da obezbedi više od milijadu i po evra u devizama, pa danas možemo da sedimo u osvetljenim i toplim stanovima, a privreda može da radi jer ima energenata„, zaključila je Tabaković. Ona je istakla i da se, prema podacima NBS, normalizovala potražnja za devizama u menjačnicama i najavila nastavak pojačane kontrole menjačnica „kako bi NBS bila faktor stabilnosti i stub na koju ova država može da se osloni“.
List Danas piše da je Narodna banka Srbije od januara ove godine potrošila skoro milijardu evra na odbranu dinara. Samo u februaru NBS je prodala (neto) 605 miliona evra, a od početka godine 945 miliona evra.
Ako se tome doda prodaja 455 miliona evra (neto) u poslednja tri meseca prošle godine, to znači da su zbog velike tražnje deviza devizne rezerve po ovom osnovu u poslednjih pet meseci smanjene za 1,4 milijarde evra. Krajem prošle godine i početkom ove to je posledica pre svega većeg uvoza skupih energenata, ali krajem februara je značajnu ulogu odigralo i rasplamsavanje sukoba u Ukrajini. Ipak devizne rezerve su i dalje na visokom nivou i na kraju februara iznosile su 15,56 milijardi evra bruto, a kada se isključe obavezne rezerve banaka, iznosile su skoro 13 milijardi evra.
