SZO juče je zvanično saopštila da površine ulica i trotoara ne mogu biti prenosioci koronavirusa. Takođe je izneta tvrdnja da za sada nema dokaza da se virus može preneti preko površine, već isključivo sa čoveka na čoveka.
Ove dve informacije su značajne za ceo svet, ali posebno za Srbiju u kojoj starijima od 65 godina više od mesec dana nije bio dozvoljen izlazak na ulice. Ta mera je pravdana željom da se oni izoluju i sačuvaju od korone, što je apsolutno legitimno.
Ali, ono sto nije bilo ni legitimno, ni opravdano jeste tvrdoglavo odbijanje vlasti da poslušaju predlog lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da se najstarijima omogući šetanje u vreme kada je izlazak na ulice zabranjen svima ostalima.
Taj predlog je od strane Aleksandra Vučića nazvan ludačkim uz tvrdnju da bi, ako bi se prihvatio, umrlo preko 300.000 ljudi. I dalje odzvanja u ušima rečenica kako bi sva beogradska groblja bila premala da prime sve preminule penzionere.
Sadržaj teksta
SZO iznela stav
Sada kada je SZO iznela stav da nema dokaza da se virus prenosi preko površina bilo kog materijala, dobili smo i konačan dokaz da su tvrdnje Aleksandra Vučiča bile laž! Jer, jasno je da penzioner nije mogao da prenese virus drugom penzioneru, pošto u izolaciji nije mogao nikako da dođe u kontakt sa koronom.
A pošto se virus ne prenosi preko površina i pošto u vreme kada bi penzioneri bili ulici, tamo ne bi bilo mlađih od 65 godina koji su potencijalni prenosioci korone, jasno je da nije postojala nikakva opasnost od oboljenja penzionera. Samim tim jasno je da je Vučić ove ljude osudio na 30 dana zatvora bez ijednog jedinog razloga. Džabe je opozicija navodila primere Nemačke i drugih evropskih zemalja, koje su čak i preporučivale fizičku aktivnost, Vučić je znao i više i bolje od njih.
Koliko je nemogućnost bilo kakve fizičke aktivnosti uticala na opšte zdravstveno stanje najstarijih, videćemo u mesecima koji slede…
Ko je i šta radi SZO
Široka paleta boja dočekuje svakog ko uđe u sedište SZO-a u Ženevi, gde 194 zastave zemalja članica organizacije vise sa tavanice dok – po sunčanim danima, makar – zraci svetla obasjavaju veliki otvoreni atrijum.
Odavde se koordiniše reakcija na ono što je opisano kao „najveći izazov za svet od Drugog svetskog rata“.
Ova agencija UN-a osnovana je 1948. godine, a samu sebe opisuje kao „globalnog čuvara javnog zdravlja“.
Njen deklarisani cilj je da postigne „najviši mogući nivo zdravlja za sve ljude.“
To je veliki posao.
Proteklih 11 godina, predvodila je globalnu reakciju na šest međunarodnih zdravstvenih kriza, uključujući epidemiju ebole u zapadnoj Africi 2014. godine, epidemiju zike 2016. godine i – u ovom trenutku – pandemiju Kovida-19.
Ona takođe:
- odlučuje kada da oglasi „globalnu uzbunu“ tokom epidemije
- organizuje svetska istraživanja i razvojne planove sa ciljem da se ubrzano dođe do novih metoda lečenja i vakcina
- šalje stručnjake u epicentre bolesti da sakupe podatke o tome šta funkcioniše a šta ne
SZO ima i odgovornost za širok dijapazon drugih zdravstvenih pitanja, uključujući:
- rešavanje epidemije globalne gojaznosti i dijabetesa
- smanjenje smrti na putevima
- iskorenjivanje bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama, kao što je dečja paraliza
- rad na smanjenju broja majki i beba koje umiru tokom porođaja
Ali – i to je jedno veliko ali – SZO je samo savetodavno telo. Ona može da daje preporuke zemljama šta da rade da bi popravile zdravstveno stanje građana i sprečile izbijanja epidemije neke bolesti, ali ne može da nametne izvršenje tih preporuka.
Da li je SZO pogrešno vodila borbu protiv ove pandemije?
Zavisi koga pitate.
Ako pitate Donalda Trampa, odgovor je kategoričko da.
Ali Tramp se i sam suočava sa poražavajućom kritikom na račun toga kako je sam rešavao krizu u SAD – koje sada imaju više od 600.000 slučajeva zaraženih i 26.000 smrti.
On ima i veću geopolitičku svađu sa Kinom, koja je izbila mnogo pre Kovida-19.
Međutim, američki lider svakako nije prvi koji je kritikovao SZO zbog njenih izričitih pohvala na račun reakcija Kine na epidemiju koja se nastavila čak i kad su drugi – uključujući lekare iz same zemlje – opisali kako su kineske vlasti gušile njihova rana upozorenja na virus.
Doktor Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO, više puta je izjavio kako i dalje stoji iza pohvala izrečenih na račun Kine.
On kaže da je njena reakcija pomogla da se uspori međunarodno širenje virusa, kupivši drugim zemljama vreme da bi se bolje pripremile za ono što ih čeka.
I on, zajedno sa mnogim drugim naučnicima, ističe kako je Kina veoma brzo svojevoljno podelila genetski kod virusa, omogućivši zemljama da počnu da prave dijagnostičke testove i rade na vakcinama.
Međutim, postoje i široko rasprostranjene kritike na reakcije ove zemlje.
Devi Sridhar, profesorka globalnog javnog zdravlja sa Univerziteta u Edinburgu, rekla je: „Kina nije baš najsjajnije obavestila svet o ranim stadijumima epidemije i očigledno je bilo odlaganja.“
„Pokušali su da umanje važnost u ranim danima.“
Profesorka Sridhar je istraživala masovno kritikovanu reakciju SZO-a na epidemiju ebole u zapadnoj Africi a sebe opisuje kao jednog od „najžešćih kritičara“ SZO-a.
Ali ona je dodala: „Teško je zameriti većini stvari koje SZO pokušava da uradi, imajući u vidu tešku ravnotežu između navođenja zemalja da se pozabave ovom epidemijom i shvate je ozbiljno i truda da zadrže sve zemlje za stolom.“
Ogroman deo uloge SZO-a je diplomatija. Zato što ona ne može da natera zemlje da podele informacije o epidemijama, računa na to da će zemlje to učiniti same od sebe.
Profesorka Sridhar je rekla da je ova organizacija mogla da stekne „pet minuta slave“ u čitavom svetu da je doktor Tedros strogo osudio Kinu, kaže ona, ali to je moglo da našteti globalnoj reakciji na Kovid-19.
„Šta bi to postiglo? On je i dalje morao da se vrati nedelju dana kasnije i zamoli Kinu da podeli podatke.“
Ona smatra da SZO jeste izložila Kinu pritisku da bude otvorenija u ranim danima epidemije – ali da je to uradila iza kulisa.
„Mislim da postoji velika razlika u diplomatiji između onoga kad se stvari rade javno pred medijima – što je često samo predstava, poziranje – i kad se rade privatno, kad se nešto ozbiljno zagovara i pokreću stvari.
Šta se desilo tokom prethodnih epidemija?
Ovo nije prvi put da se SZO suočila sa kritikama.
Agencija UN-a kritikovana je da je sporo reagovala na epidemiju ebole 2014. godine, budući da je proglasila međunarodno vanredno stanje tek pet meseci nakon što je virus prvi put otkriven u Gvineji.
Ali 2009. godine ona je bila optužena upravo za suprotno – da je prebrzo preterala sa reakcijom na epidemiju H1N1 svinjskog gripa nepotrebno proglasivši globalnu pandemiju.
Prošle nedelje, kad je predsednik Tramp nagovestio ideju ukidanja finansiranja SZO-u, doktor Tedros je pozvao zemlje da ne „politizuju virus“.
On je rekao i da pozdravlja analizu SZO-ove reakcije na epidemiju zato što svi „želimo da učimo na svojim greškama i na svojim jakim stranama i da pođemo dalje.“
Ali je rekao da bi sad svi trebalo da se usredsredimo na „borbu protiv virusa“.
Kakav efekat može da ima potez predsednika Trampa?
SAD su najveći pojedinačni donator SZO-u, koja se oslanja na kombinaciju članarine zemalja članica – određenih prema bogatstvu i populaciji – i dobrovoljnim prilozima.
Ti dobrovoljni prilozi čine najveći deo godišnjeg budžeta agencije koji iznosi 2,2 milijarde dolara.
Prošle godine su SAD dale više od 400 miliona dolara.
Doktor Džeremi Farar, direktor britanskog trusta Velkam, rekao je da SZO-u „treba više resursa, a ne manje“ da bi se izborila sa pandemijom.
„Suočavamo se sa najvećim izazovom našeg doba. Nijedna druga organizacija ne može da uradi ono što oni mogu.“
„Ovo je vreme za solidarnost, a ne za raskol.“
A profesorka Sridhar je izjavila da SAD „odsecaju sebi nos da bi napakostile vlastitom licu.“
„Ukoliko SZO bude oštećena ovim – njena sposobnost da reaguje na Kovid, ali i na malariju, tuberkulozu i dečju paralizu – prisustvovaćemo povratku svakakvih bolesti za koje smo mislili da se nalaze u dalekoj prošlosti.“
