7.1 C
Belgrade
ponedeljak, 25 januara, 2021

SRBIN OTKAZAO POSLUŠNOST: Vlast, Krizni Štab i SZO ćute, EVO JE ISTINA!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Zašto ministar zdravlja i pojedini članovi Kriznog štaba tvrde da je SZO zabranila obdukcije kod kovid-pozitivnih pacijenata kada na sajtu SZO postoji dokument koji to negira?

Kada je u julu mesecu ministar zdravlja Zlatibor Lončar na konferenciji za medije izjavio da je Svetska zdravstvena organizacija „rekla da ne može da se radi obdukcija“ kod kovid-pozitivnih pacijenata, rešio sam da to proverim. Na prvom mestu zato što sam bio siguran da SZO kao organizacija nema moć da ijednoj državi zabrani bilo šta.

A na drugom jer mi je bila zanimljiva skoro panična reakcija vlasti na objavu dr Miljka Ristića da je u Srbiji urađeno 17 obdukcija, čiji su rezultati „frapantni“. Sama Lončareva javno iznesena tvrdnja da je SZO zabranila obdukcije bila je u službi negiranja tvrdnje dr Ristića – koja se ipak ispostavila tačnom – za razliku od Lončareve.

- Advertisement -

Naime, tragajući po internetu, ustanovio sam da SZO nije zabranila – kao što nije ni mogla da zabrani – obdukcije, već samo objavila preporuke o tome kako postupati sa telima preminulih u uslovima pandemije COVID-19. Naknadno sam saznao da je Istinomer takođe istražio ministrovu tvrdnju i došao do istog saznanja, kao i sajt Raskrikavanje. Oba sajta su se pozvala na preporuku SZO od 24. marta 2020. godine.

Iako su ga, dakle, ta dva sajta jasno demantovala, ministar Lončar se po ovom pitanju više nije izjašnjavao – niti ih je demantovao niti se ispravio – a obdukcije u Srbiji se i dalje, koliko mi je poznato, ne rade. To su mi nedavno saopštila i dva ugledna srpska advokata, od kojih mi je jedan otkrio da mu je u nekim sudskim postupcima u kojima je učestvovao, a gde se tražio obdukcioni zapis, dat negativan odgovor, uz obrazloženje da je „SZO zabranila“ obdukcije.

Ozbiljan skandal

- Advertisement -

A onda sam nedavno čuo direktorku Instituta za onkologiju dr Danicu Grujičić kako u emisiji Ćirilica, emitovanoj 21. decembra 2020. godine, izgovara, što je kasnije preneo dnevni list Alo, sledeće:

„’Kao lekar znam gde mogu da očekujem komplikacije kod mojih pacijenata i pripremim se na to i preduzmem sve da izbegnem komplikacije. Ovde ne mogu da shvatim kako se dešava, a puno je mladih ljudi umrlo, koji su navodno pre toga bili zdravi. Šta je to što je opredelilo da oni umru ili imaju izuzetno tešku kliničku sliku? Moje duboko ubeđenje je da je to stanje njihovog imunog sistema.

Kada bismo sada retrogradno izanalizirali sve te ljude, ja sam ubeđena da bismo našli neki oblik autoimune bolesti, koje su apsolutno, tek one su u epidemijskoj fazi’, rekla je onkolog dr Danica Grujičić i dodala da je SZO zabranila obdukciju te je teško sa sigurnošću tvrditi. ‘Moramo da imamo informaciju zašto je neki mlad čovek preminuo da bismo znali šta dalje da radimo, nemoguće je da mlad čovek umre od upale pluća’, ističe doktorka.”

Još te večeri sam poslao poruku Milomiru Mariću da ta informacija nije tačna, da SZO nije zabranila obdukcije niti ima moć da to uradi, i da to mogu da dokažem. Već sledećeg jutra me je g. Marić lično pozvao da gostujem u jutarnjem programu televizije Hepi i to iznesem, što sam i učinio u emisiji od 23. decembra 2020, dok je režija u pozadini pokazala dokument SZO koji sam priložio kao dokaz.

Naslov tog dokumenta na engleskom jeziku u prevodu glasi: „Sprečavanje i kontrola infekcija radi bezbednog rukovanja mrtvim telom u kontekstu KOVID-19: privremeno uputstvo“, i može se naći na sajtu SZO, pod sledećim linkom. Dakle, ovo je suštinski isto uputstvo koje su prethodno objavili Istinomer i Raskrinkavanje, samo ažurirano 4. septembra 2020. godine.

Dokument sam takođe predstavio i u kraćem razgovoru sa g. Dejanom Zlatanovićem za Srbin.info, 25. decembra 2020. Dakle, ministar zdravlja je, posle Istinomera i Raskrinkavanja, još dva puta javno obavešten da izgovara neistinu po ovom pitanju, i do sada nije reagovao.

Ovaj tekst objavljujem da bih ostavio i pisani trag o ovom, blago je reći, skandalu. Zašto skandalu? Zato što je ili reč o tome da ni ministar zdravlja niti bilo ko iz njegovog ministarstva ima predstavu o tome kako SZO funkcioniše, koja su joj ovlašćenja i koja je sve relevantna uputstva izdala u vezi jedne ozbiljne, globalne zdravstvene krize, ili da ministar zdravlja, Vlada Srbije i sa njima dobar deo „struke“ svesno obmanjuju javnost Srbije da je zabranjeno raditi obdukcije onih za koje se smatra da su preminuli od jedne još uvek nedovoljno poznate, opasne bolesti.

Ne zna se koja je od ove dve opcije gora, pogotovo u svetlu onoga što se moglo čuti u prvoj epizodi Insajderovog serijala „Epidemija tajni“, emitovanoj 5. novembra 2020. Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta i član Kriznog štaba, je u emisiji doslovce izjavila: „Obdukcije se ne rade zato što je zabranjeno raditi obdukcije. To je SZO propisala.“

Međutim, u istoj emisiji je predstavnik SZO za Srbiju Marjan Ivanuša tu tvrdnju nonšalantno negirao: „Koliko se ja sećam, nisu zabranjene“, a zatim nastavio kako „treba uzeti u obzir sve mere predostrožnosti kako bi se ekipa koja radi obdukciju zaštitila“, da bi zaključio da lično „ne vidi(m) neki poseban razlog zašto bi trebalo raditi obdukcije“.

Pomenuta epizoda Insajderovog serijala nam otkriva još jedan, da parafraziramo dr Ristića, „frapantan“ podatak: „Šef laboratorije Instituta za sudsku medicinu Oliver Stojković nije deo nijednog tima koji se bori protiv koronavirusa, jer, kako kaže, odlukom države njegova laboratorija nije uključena.“

A zatim sam Stojković dodaje: „Da bismo mi ustanovili da preminuli nije infektivan u momentu obdukcije neophodno je da se sa tela preminulog iz dubine nosnog dela ždrela uzme uzorak. Te uzorke smo mi mogli da radimo ovde, tehnički i kadrovski smo za to opremljeni, taj smo zahtev postavili, a uprava škole koja je istovremeno deo i Kriznog štaba nas je obavestila da to nije moguće.“

Pravo javnosti da zna
Dakle, da sumiramo:

– Ministar zdravlja Srbije ne zna ili svesno krije da SZO nije zabranila obavljanje obdukcija onih za koje se sumnja da su preminuli od još uvek nedovoljno poznate pandemijske bolesti;

– Prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva Republike Srbije od zarazne bolesti KOVID-19 takođe ne zna ili krije da SZO nije zabranila obavljanje obdukcija;

– Predstavnik SZO u Srbiji „po sećanju“ misli da globalna organizacija koju zvanično zastupa nije zabranila obdukcije, a očigledno je da se nije ni potrudio da „utvrdi gradivo“, a zatim i pravilno informiše državne funkcionere i javnost Srbije o zvaničnom stavu organizacije za koju radi. A reč je o čoveku koji se javno hvalio borbom SZO protiv lažnih vesti – što izjava ministra zdravlja Srbije, bez obzira na motive, jeste;

– Nijedan drugi član Kriznog štaba se nije potrudio da uradi ono što je uradila šačica novinara i zainteresovanih građana i sazna šta je zvanični stav glavnog organa Ujedinjenih nacija za koordinaciju međunarodnog javnog zdravstva u vreme najozbiljnije pandemije 21. veka;

– Državni organi Srbije su svesno sprečili utvrđivanje infektivnosti onih za koje se sumnja da su preminuli od KOVID-19, iako za to postoje uslovi i opremljena laboratorija.

Teorija zavere? Zavera u praksi? Ili opasna, možda i kriminalna nesposobnost? Šta god da je u pitanju, ova stvar se mora isterati na čistinu i odgovorni snositi posledice. Od ministra zdravlja pa do svih članova Kriznog štaba. Ovde je čak od sekundarnog značaja da li je potrebno raditi obdukcije ili ne, što je pitanje koje tek zaslužuje ozbiljnu i javno dostupnu stručnu raspravu. Javnost jednostavno ima pravo da zna i insistira na odgovorima i polaganju računa za slučajno ili namerno dezinformisanje stručne i šire javnosti Srbije po pitanju od javnog značaja.

(Evo samo jedne ilustracije važnosti obdukcija žrtava pandemije. Godine 2008, odnosno nekih devet decenija posle pandemije tzv. španske groznice – koja, inače, ni po čemu nije bila „španska“ – tri eminentne američke institucije su ponovo ispitale sačuvano plućno tkivo nekoliko desetina preminulih, odnosno ponovo prostudirale rezultate obdukcija urađenih nad nekoliko hiljada žrtava, objavljene između 1919-1929. godine. Utvrđeno je, između ostalog, da su glavni uzrok smrti bile bakterije, a ne virus, iz čega su izvučene pouke za borbu protiv budućih pandemija.

Zaključci tih studija, jednu od kojih je sproveo i američki Nacionalni institut za alergiju i infektivne bolesti, na čijem čelu je američki „dr Kon“, dr Entoni Fauči, koji se javlja kao jedan od koautora, mogu se naći ovde, ovde i ovde.)

Poverenje javnosti širom sveta, a ne samo u Srbiji, u zvaničnike, zvanične institucije i tzv. struku već je na niskim granama, a ovakvo svesno ili neznalačko izvrtanje činjenica vezanih za pandemiju KOVID-19 samo će dodatno da potkopa, a možda i konačno sahrani ono što je od tog poverenja preostalo.

Uz to, ako je reč o svesnoj opstrukciji utvrđivanja pravih uzroka povećanog umiranja ljudi u Srbiji tokom 2020, pogotovo mladih ljudi, kako su istakli i dr Ristić i dr Grujičić, onda će javnost imati još više sasvim opravdanih razloga da postane „paranoična“. I ne samo to, nego i da opravdano sumnja da joj i sopstvena vlast i država – da li usled nesposobnosti ili nečeg mnogo goreg – „rade o glavi“. I to uz svesno, pasivno saučesništvo određenih visokih funkcionera Svetske zdravstvene organizacije.

A onda je ne samo „svašta moguće“, već izvesno.

Aleksandar Pavić je politikolog i bivši savetnik u kabinetu predsednika Republike Srpske.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti