11.3 C
Belgrade
utorak, 18 maja, 2021

SVETSKI RAT ZA VAKCINE: Kako se vodi i ko najviše strada

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Nakon Drugog, pa sve do okončanja Hladnog rata, ceo globus je neprekidno strahovao od mogućnosti novog sukoba, pre svega nuklearnim oružjem. Globalna politička scena usmerila se na sprečavanje potencijalno katastrofalnog rata pa već 75 godina nema velikih sukoba svetskih razmera.

Svetski rat za vakcine: Kako se vodi i ko najviše strada

Foto: Shutterstock

Međutim, izgleda da su borbe počele. Ne vode se nuklearnim arsenalom. Štaviše, niko još nije ispalio niti metak, a ipak su sve države, naročito najjače, u potpunosti angažovane.

Da apsurd bude veći, u današnjim bitkama vojska i policija imaju sporednu ulogu, a u prvim redovima su bankari, političari i farmaceutska industrija.

- Advertisement -

Višak parade, manjak efikasnosti

Reč je, naravno, o pravoj grabeži za vakcine koja već mesecima traje širom sveta. Poslednjih nedelja se zaoštrava i postaje sve vidljivija.

Posledice su ratne, smrt osetljivijih i snažnijom zarazom zahvaćenih ljudi, nastavak širenja pandemije i dobit po ekonomiju onih država koje se bolje zaštite od dalje eskalacije korona virusa. Unutar svake zajednice, bogati su sve „lovarniji“, ostali tonu svakim danom trajanja epidemije.

- Advertisement -

Zaraza sa kojom se čovečanstvo suočilo otkrila je najgore u postojećoj svetskoj konfiguraciji. Međunarodne institucije, pre svih Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija, pokazale su se paradnim, sa nedovoljnim pravima i kapacitetima da imaju veću ulogu, posebno ne u kriznim prilikama.

Ispostavilo se da ni brojni sporazumi o saradnji među državama, ni potpisani ugovori nisu dovoljni da se svi organizovano usmerimo ka zaustavljanju smrtonosne epidemije. Svako gleda samo sebe, često se ne obazirući ni na prvog komšiju, makar mu bio i najbliži politički prijatelj.

Jednostavno, vakcinacija, najsigurnija zaštita, dostupna je pre svega onima koji imaju realnu moć da kontrolišu globalnu političku scenu i farmaceutsku industriju vežu za sebe. Novcem koliko i političkom snagom.

SVETSKI RAT ZA VAKCINE: Kako se vodi i ko najviše strada 1

Vakcinacija i sledeće godine

Pogledajmo kako trenutno stoje stvari sa pandemijom. Zaraženo je više od sto miliona, preminulo je 2,2 miliona ljudi, pandemija i dalje besni po celom globusu. Pojavljuju se infektivniji sojevi što preti još ubrzanijem umnožavanju pošasti.

Pronađene vakcine bi mogle da budu spas, ali njihov sveukupni broj je mali i nedovoljan da pokrije potrebe. Pri tome donose zaštitu na kratak rok, od devet meseci do dve godine, kako koja. Čini se realnim da naredne godine na delu bude nova opšta vakcinacija. Naravno, opet u dva navrata sa razmakom od dvadeset i jedan dan.

Nema spora da je i politička scena doprinela da se stvari usmere neželjenim smerom. Mada su gotovo sve države dobrim delom finansirale ubrzani i efikasni rad instituta i farmaceutskih kuća na iznalaženju vakcine, propustili su da obezbede uticaj na način upotrebe novog izuma. Sve je ostalo unutar proizvođača, posledično i onih koji novcem i političkom snagom jesu najprivlačniji proizvođaču, ujedno i prodavcu vakcina.

Amerikanci Amerikancima

Tako sada kompanija „Fajzer“ prodaje vakcinu isključivo Amerikancima, preostalima odvaja simboličnih 10 odsto proizvodnje. Podsetimo, Evropska unija, a i još nekoliko država, pravovremeno su sklopili ugovor o kupovini vakcina dok su još bile u razvoju. Veći deo novca su unapred uplatile.

Reč je o proizvođaču sa najvećim kapacitetima, od kojih se mnogi rekonstruišu kako bi godišnja produkcija dostigla dve milijarde doza. Sličnu RNK vakcinu nudi i druga američka firma „Moderna“, ali je sa neuporedivo manjim kapacitetima. Međutim, ni jedna od dve kompanije ne dopušta da bilo ko drugi proizvodi vakcinu na bazi kupovine licence. Vlasnici su autorskog prava i žele što duže čuvati monoplosku poziciju.

Ono što je najčudnije je da vakcina nije izmišljena u istraživačkim pogonima firme. Osmišljena je i kreirana u pogonima nemačke inovativne kompanije „Bajontek“, ali ova manja firma nema kapaciteta da izum razvije do masovne proizvodnje vakcine. Godinama je bila miljenik Nemačke, pretprošle godine je iz državne kase na račun firme leglo 290 miliona evra subvencija, lane, kada je epidemija zahvatila globus, još 375 miliona je iz Berlina uplaćeno za rad na ubrzavanju istraživanja. Ipak, sa „Fajzerom“ je sklopljen ugovor koji autorska prava na vakcinu daje novom vlasniku.

Zaboravljeni prijatelj

Mnogo se očekivalo od saradnje Oksfordskog instituta i švedsko-britanske kompanija „AstraZaneka“. I dobila se vakcina, istina nešto niže efikasnosti od očekivane. Mada je Evropska unija sa ovom kompanijom sklopila ugovor o kupovini 400, potom dodatnih 200 miliona doza, i ova kuća minimalni deo produkcije odvaja za države sa Starog kontinenta.

Praktično, sva proizvodnja se usmereva prema Londonu, pa su tako Britanci već vakcinisali blizu osam i po miliona stanovnika. U Evropi se vakcinacija odvija neobično sporo, tako su u Nemačkoj, sa 15 miliona više stanovnika od Britanije, prvu dozu vakcine dobili tek 1,7 miliona starijih od 80 godina i medicinsko osoblje. Ostali su još i više zaostali.

Ovih dana je „Fajzer“ prepolovio isporuke evropskim državama, dok je „AstraZaneka“ najavila da će narednih meseci EU isporučivati tek 60 odsto ugovorenih količina. Američka kompanija se nije ni obazirala na primedbe iz Brisela, jednostavno je svu proizvodnju usmerila na američko tržište i tamo je već isporučila blizu 50 miliona doza, deset puta više nego svima drugima.

Očito da su Amerikanci izvršili pritisak na kompaniju, bez obzira što je na udaru Evropska unija, region sa kojom SAD imaju najbližu političku i najintezivniju ekonomsku saradnju, kako se često, posebno kada je u Beloj kući izabranik Demokratske stranke, voli reći sa druge strane Atlantika.

SVETSKI RAT ZA VAKCINE: Kako se vodi i ko najviše strada 2
Foto: Pexels/Thirdman

Nejednak tretman

„AstraZaneka“, koja je naknadno najavila mogućnost da, ipak, narednih meseci šalje ugovorene količine, sugerisala je da je poprilično nezadovoljna radom regulatornih tela Unije.

Primedbe se odnose na favorizovanje „Fajzera“, čija je vakcina odobrena još 21. decembra na pritisak političkog liderstva Unije, mada su prethodnih mesec i po dana stručnjaci iz Regulatorne komisije bili nezadovoljni učinkom vakcina iz komercijalne proizvodnje u kojima je udeo ribonukleinske kiseline, najvažnijeg sastojka, bio za 25-35 odsto niži nego u dozama za klinička ispitivanja.

Pariski „Mond“ je obelodanio i o mogućem interesnom uticaju američke kompanije na prvu ličnost Francuske. Naime, dok je bio ambiciozni činovnik u „Rotšild“ banci, Makron je vodio prodaju segmenta „Fajzera“ za proizvodnju dečije hrane. Uspeo je da nagovori „Nestle“ da kupi, prodavac je bio neobično zadovoljan i, prema „Mondu“, ni koordinator prodaje nije ostao zaobiđen. Ugledni list piše da je to bio, politički i finansijski, početak državničke karijere aktuelnog francuskog predsednika.

Lekari preblizu kompanijama

Mada je predsednica Evropske komisje Urlika fon der Lajen prva javno ukazala na težinu preteće zaraze, čini se da je Unija prilično mlitavo reagovala. Nadležnosti u slučaju epidemija su na državama, a i Unija je sklapala po sebe nedovoljno konkretne ugovore.

Čini se da je u glasovima iz Brisela, još više kod evropskih parlamentaraca iz Strazbura, u početku bilo previše kritike na račun vakcina iz Rusije i Kine. Stručnjaci, među kojima je previše naslonjenih na pojedine farmaceutske kompanije, listom su kudili obe vakcine ističući da nisu prošle celokupnu propisanu kontrolu.

Kasnije se ispostavilo da ni vakcine iz „Fajzera“ i „Moderne“ nisu prošle baš sve faze provere, ali su odobrane za primenu u hitnim i nenadanim prilikama. Sadašnje mišljenje evropskih lekara je da bi i vakcine iz dve velike zemlje sa istoka mogle biti odobrene po istom osnovu i obe su pred Regulatornom komisijom Unije.

Jalova strategija

Nevolja se kineskom vakcinom je izrazito visoka cena i nešto sporija proizvodnja. Slabija tačka ruske vakcine je takođe sporija proizvodnja, pa stoga Rusi nude ono što zapadne kompanije izbegavaju, proizvodnju i prenos tehnologije drugim zemljama na osnovu prodaje licenci. Slično rade i Kinezi.

Čini se da su evrounijske farmaceutske kompanije, sa velikim kapacitetima, pravi partner za ovakvu formu saradnje. Sada i u Briselu može povremeno da se čuje da je bilo bolje da do pre nekoliko meseci nije bilo prave povike na izume iz dve velike države i da se sto odsto oslanjanje na SAD pokazalo jalovim.

Gotovo potpuna nestašica vakcina u Uniji, upravo onda kada su najpotrebnije, ide u prilog mišljenjima da prevelika zavisnost od samo jednog partnera, ma kako bilo reč o bliskom i moćnom, nije dobra strategija.

- Advertisement -
Source021
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti