8.3 C
Belgrade
utorak, 13 aprila, 2021

SVEDOČANSTVO O ZLOČINIMA IZ LOGORA: Časne sestre deci davali hleb sa tucanim staklom

NAJČITANIJE

- Advertisement -

O STRADANJU Srba i srpske nejači u zloglasnoj ustaškoj tvorevini nazvanoj Nezavisna Država Hrvatska, „Novosti“ su poslednjih decenija obimno izveštavale.

O stradanjima u logorima, jamama, crkvama, na kućnom pragu… objavljivana su svedočenja i živa reč preživelih logoraša. „Novosti“ su 2010, od zaborava otrgle i delo Diane Budisavljević objavljujući feljton o ovoj hrabroj ženi.

Ali, od svih ispovesti o ustaškom teroru nad Srbima, objavljenih u našem listu, one koje su pričala deca logoraši, bile su među najpotresnijim. Jedno takvo svedočenje dao nam je i Božo Vidačković iz Gradiške, baš na svoj 85. rođendan, 1. februara 2018. godine. Još je jasno pamtio pet ustaških logora, među njima i onaj najgnusniji – dečji logor u Sisku. To je, kako nam je kazao, bila njegova živa rana za ceo život:

logor

– Iz potkozarskog sela Cimiroti, otac, maćeha, i četvoro braće i sestara, izbegli smo u novembru 1941, pred žestokom ustaškom ofanzivom, u sela Kijevce, Grbavce i Podgradce na Kozari, gde smo prezimili. U junu 1942. započeo je stravičan pokolj Srba. Zarobljeni smo i oterani u logor Stara Gradiška gde smo razdvojeni od oca Stojana.

- Advertisement -

Gotovo bez hrane i vode, u Staroj Gradiški preživeli su 15 dana ustaškog batinanja, gledali ubijanja. Potom su čuli glasine da se kreće uz Savu prema Jasenovcu:

– Nismo znali šta je Jasenovac! Na putu, u selu Jablanac, počelo je nasilno odvajanje dece od majki. Deca su vrištala, dozivala majke. Sa maćehom Draginjom ostale su sestre, a braća Savo i Jovo, i ja ostali smo zajedno.

SVEDOČANSTVO O ZLOČINIMA IZ LOGORA: Časne sestre deci davali hleb sa tucanim staklom 1

ODLAZAK“ KOD SVETE MARIJE

- Advertisement -

Često nam je časna sestra govorila da „idemo kod Svete Marije“, što tada nismo razumeli. Posle smo saznali da je to bio sinonim za masovne grobnice u kojima su ležala deca umrla u sisačkoj „Sokolani“. Sveta Marija je bilo ime crkve u Novom Sisku, preko reke Krupe – ispričao je Božo Vidačković.

U Jasenovcu su bili jedan dan – u dečjem logoru, posebno ograđenom žicom. Sutradan su odvezeni u stočnim vagonima…

– Stigli smo na poljanu ograđenu žicom. U dečji logor. Saznali smo da se mesto zove Sisak.

Časne sestre koje su upravljale logorom bile su užasne, tukle su nas, šutirale… Davale nam po krišku hleba iz kojih je sijalo sitno istucano staklo. Nisam to jeo, ali moji braća i sestra jesu. Davali su i po kutlaču čorbe zatrovane kiselinom. Deca su masovno umirala u najgorim mukama… Tu, u toj fabrici dečje smrti u Sisku, poslednji put sam video moje Branku, Savu i Jovu…

Božu Vidačkovića iz dečjeg logora u Sisku uzeo je Hrvat Đuro Altić i poveo bratu Ivanu i snaji Maci. Odveo ga je u Novo Selo u kuću na broju 73. Tu je, radeći, dočekao kraj rata. Preminuo je 8. jula 2020. u Gradiški.

- Advertisement -
SourceNovosti
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti