25.1 C
Belgrade
četvrtak, 24 septembra, 2020

POČELO JE: Krah svega što smo znali, sumorna prognoza, više od milijardu ljudi ugroženo…

NAJČITANIJE

UZNEMIRUJUĆE: Delili drogu osnovcima, roditelji dece ih tukli bejzbol palicama (VIDEO +18 )

U ruskom gradu Barnaul grupa dilera podelila je grupi osnovaca nižih razreda narkotike, uglavnom ekstazi i spid u vidu bombona i žvaka.

“PUTIN OSLOBODIO LAVOVE I TIGROVE“ Na sve spremni da spreče kršenje izolacije?

Jutros na društvenim mrežama "eksplodirala" je vest kako su "ruske vlasti na nalog predsednika Vladimira Putina, oslobodile na stotine lavova, kako...

OGLASILA SE I KUBA: Imamo lek. Spremni smo da snabdevamo i ostatak sveta

Kuba tvrdi da ima dovoljno rezervi antivirusnog leka koji se koristi za lečenje korona virusa da pokrije potražnju kod kuće, kao i potrebe drugih...

HOLBRUK OTKRIO, SVET U ŠOKU: Milo je korisna bitanga, radio je za NATO tokom bombardovanja Srbije

Milo i prevareCrnogorski predsednik se hrabro suprotstavio Slobodanu Miloševiću i pomagao NATO u ogromnoj meri tokom rata na...

Ljudi, raseljavanja i Kovid pandemija

Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane i prirodnih katastrofa.
Sve to bi moglo da rezultira pojačanom migracijom ka Evropi, pokazuje najnoviji izveštaj Instituta za ekonomiku i mir (IEP).


U najnovijem izveštaju Registar ekoloških pretnji, IEP je rizike koji prete čovečanstvu grupisao u dve kategorije: nestašice hrane i vode i porast broja stanovnika sa jedne, i prirodne nesreće poput poplava, suša, ciklona, porasta nivoa mora i temperature sa druge strane.

- Advertisement -

Prema najnovijem istraživanju rađenom na osnovu podataka UN i drugih organizacija, 19 zemalja koje se suočavaju sa najvećim brojem ekoloških pretnji, među kojima su i Avganistan, Sirija, Irak, Čad, Indija i Pakistan, ujedno spadaju i među 40 zemalja u svetu koje su najteže pogođene nasiljem i nemirima.

ljudi,

Neke od tih zemalja „već su se našle u začaranom krugu u kojem borba za oskudne resurse rađa sukobe, a sukobi, zauzvrat, dodatno osiromašuju resurse“, navodi se u izveštaju IEP, čije je sedište u Sidneju.

„To je neka vrsta đavoljeg kola. Konflikti uništavaju prirodne resurse zemlje, a oskudica, sa svoje strane, vodi novim konfliktima“, rekao je za briselski portal EURAKTIV osnivač IEP Stiv Kilelea.

- Advertisement -

Do 2040. godine 5,4 milijarde ljudi, što je više od polovine projektovane svetske populacije, živeće u 59 zemalja za koje se veruje da će imati problema sa vodom. Istovremeno, do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi suočiće se sa nestačicom hrane što je 1,5 milijardi više nego danas.

Prognoze su da će 2050. godine na planeti živeti blizu 10 milijardi ljudi, što će stvoriti dodatni pritisak na ograničene resurse i podsticati sukobe, a Registar ekoloških pretnji ukazuje da bi i do 1,2 milijarde ljudi iz siromašnih i nestabilnih oblasti, poput podsaharske i severne Afrike, južne Azije i sa Bliskog istoka, do 2050. godine moglo biti primorano da migrira.

„To će imati ogromne društvene i političke posledice, ne samo na zemlje u razvoju, već i na razvijene. Masovna raseljavanja ljudi dovešće do većih tokova migracije ka najrazvijenijim zemljama“, rekao je Kilelea.

Kilelea je ocenio da će se u narednim decenijama iskristalisati dva glavna pravca migracija, i to jedan koji vodi preko severa Afrike i drugi sa Bliskog istoka i iz južne Azije.

- Advertisement -

U izveštaju IEP se procenjuje da će veliki deo ljudi koji se budu kretali tim migracionim rutama završiti u Evropi, pošto čak i male ekološke pretnje i prirodne nesreće mogu da izazovu masovne pokrete stanovništva, a razvijenije države u Evropi i Severnoj Americi će biti u stanju da se bolje prilagode hirovima klime.

„To je nešto o čemu Evropa mora da vodi računa“, upozorio je Kilelea.

U svetu je u ovom trenutku prinudno raseljeno više od 1 odsto populacije, a četiri od pet izbeglih utočište su potražili u nekoj susednoj zemlji, pokazuju podaci UNHCR, koji je u junu ove godine uputio apel svim državama da pomognu ugroženima.

„Videli smo šta se dogodilo kada se na vrhuncu migrantske krize 2015. i 2016. dva miliona migranata uputilo ka Evropi i mogli ste da vidite političku nestabilnost koju je to o izazvalo i pojavu novih političkih partija“, rekao Kilelea.

„Ako se nešto ne uradi u pogledu ekoloških pitanja, razmere će biti daleko veće od onoga što smo videli u proteklih par godina“, dodao je osnivač IEP.

Izveštaj IEP objavljen je u vreme kada Evropska unija pokušava da reformiše postojeći Zajednički evropski sistem azila (CEAS), o kojem su pregovori stali od početka migrantske krize 2015. godine.

Šefica Evropske komisije Ursula von der Lajen prvobitno je planirala da u septembru predstavi predlog novog sistema azila, ali će to verovatno biti odgođeno.

Upitan šta misli o tim naporima EU, Kilelea je naglasio da bi Unija trebalo da se pozabavi uzrocima migracija i sa tim kako može da osnaži države koje su najugroženije.

U izveštaju IEP se navodi da nestašica vode i hrane može da dovede do masovnih migracija iz 31 zemlje, koje nisu u stanju da se izbore sa ekološkim krizama.

Pa ipak, u pregovorima o budućem višegodišnjem budžetu EU, deblji kraj izvukli su upravo fondovi za podršku trećim zemljama i razvojnu pomoć EU. I mnoge zemlje širom sveta su proteklih godina smanjile budžetska sredstva namenjena humanitarnoj i razvojnoj pomoći.

Kilelea je ocenio da će zbog uticaja pandemije COVID-19 na globalnu privredu narednih godina biti problema u izdvajanju novca za pomoć nerazvijenim zemljama, ali je naglasio i da je „neophodno razmisliti šta je u strateškom interesu država“.

SourceBeta
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti

I TI ĆEŠ U PENZIJU KUME, SAMO SUTRA: Starosna granica se OPET povećava!

Penzije i pomeranje starosne graniceSada se aktivno radi na ostvarenju Plana Srbije 2025. i obezbeđivanju prosečne penzije od...

GRUZIJSKI SVEŠTENICI: Srbi, političke stranke su se digle PROTIV BOGA! Čuvajte porodične vrednosti!

Gruzijski sveštenici poslali snažnu poruku SrbijiPoštovani čitaoci,sa zadovoljstvom možemo istaći da borba "Porodičnog sabora"...

BRUKA DOVIJEKA: Milo bojkotovao SKUPŠTINU!

Milo bojkotujePredsjednik Crne Gore Milo Đukanović bojkotovao je jučerašnju konstitutivnu sednicu Skupštine Crne Gore, što je prvi put...

ĐILAS: Vučić se plaši da će izaći dokazi o njemu i Đukanoviću…

Đilas udario na Vučića i ĐukanovićaPredsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da se nada da...

ILARIJA – MONAHINJA SA PUŠKOM! Neispričana priča o stradanju Srba na Kosmetu šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka

Ilarija i KosovoPriča o Ilariji – Monahinji sa puškom je surova priča o stradanju Srba na Kosmetu šezdesetih...