Sud doneo odluku o neustavoj merai tokom pandemije
Ustavni sud je pre četiri dana, po prvi put, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije uvela tokom vanrednog stanja usled pandemije COVID-19. Sud je proglasio neustavnim istovremeno vođenje krivičnog i prekršajnog postupka, kao i dvostruko kažnjavanje zbog nepoštovanja odluke o zabrani kretanja.
U martu 2020, Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima Uredbe o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja. Inicijativa za ocenu ustavnosti se odnosila na mogućnost dvostrukog kažnjavanja – krivičnog i prekršajnog – lica koja prekrše zabranu kretanja.
Prema saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava koje je objavljeno na njihovom sajtu, Ustav Srbije i Protokol 7 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima garantuju načelo zabrane ponovnog suđenja za istu stvar, a od ovog načela se ne može odstupiti ni u vreme vanrednog stanja, prenosi European Western Balkans.
Iako je Sud ovu meru proglasio neustavnom, postupak za procenu ustavnosti Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije je obustavljen. Beogradski centar za ljudska prava je pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti i u slučaju ove naredbe, naglasivši da je u potpunosti neustavna s obzirom na činjenicu da ju je donelo Ministarstvo policije u saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja, a ne Skupština, odnosno Vlada Srbije uz supotpis predsednika Republike, kao što nalaže protokol po kome se donose mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih Ustavom.
– Imamo pozitivan odnos prema odluci koju je Ustavni sud doneo u pogledu zabrane dvostrukog kažnjavanja, ali nam nije jasno zašto je obustavljen postupak koji se odnosi na ocenu ustavnosti Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije. Ustav ne dozvoljava da MUP donosi takvu vrstu odluka – izjavio je za Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Podsetimo, do sada je podneto 66 inicijativa za pokretanje postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka i mera koje su donete tokom vanrednog stanja sa ciljem sprečavanja širenja pandemije COVID-19.
Kako je portal EWB ranije pisao, u monitoring izveštaju „Vladavina prava i vanredno stanje“ Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) naglašeno je da je jedan od najvećih problema u vezi sa radom institucija i sa stanjem vladavine prava tokom 52 dana vanrednog stanja u Srbiji upravo neaktivnost Ustavnog suda. Izveštaj, takođe, podseća da je Beogradski centar za ljudska prava skrenuo pažnju na neustavnost mera koje su donete tokom vanrednog stanja, a koje se odnose na mogućnost dvostrukog kažnjavanja lica koja krše zabranu kretanja.
– Od početka vanrednog stanja podneta je nekolicina utemeljenih inicijativa za ocenu ustavnosti pojedinih akata donetih u vanrednom stanju. Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja tek 23. maja. Međutim, ostaje nejasno zašto se sud nije izjasnio o neustavnosti odgovarajućih propisa za vreme trajanja vanrednog stanja – naglašeno je u izveštaju.
Alarm izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 grupe autora koji čine koaliciju prEUgovor, takođe je naglasila pasivnost institucija kao jedan od najvećih problema u vezi sa demokratijom i vladavinom prava u Srbiji tokom vanrednog stanja. U Alarm izveštaju se ističe da je vanredno stanje ogolilo nefunkcionisanje institucija u Srbiji, što se pokazalo i u samoj činjenici da je vanredno stanje proglašeno mimo Narodne skupštine, bez odgovarajućeg obrazloženja o tome zašto se ona nije mogla sastati.
Podsetimo, Ustavni Sud je upravo ovu odluku po kojoj je proglašeno vanredno stanje, a koju je donela Vlada uz supotpis predsednika Srbije, ocenio kao odluku koja je u skladu sa Ustavom.
