Strah i anksioznost blokiraju celu civilizaciju – ima li pomoći?

Strahovi sve veći

Kontinuirani globalni strah i panika, u čijem su središtu opasnosti – čas od terorizma, čas od nuklearnog rata, čas od pandemije – blokiraju svakog od nas pojedinačno, ali i čitavu civilizaciju. Kako da se odupremo toj blokadi, kako da osećanja uskladimo s razumom? Da li nam u tome može pomoći razvijanje emocionalne inteligencije?

Kada se pre četvrt veka pojavila knjiga „Emocionalna inteligencija“ njen autor Danijel Goleman nije mogao ni da sanja da će njegova saznanja i zaključci o ovoj kognitivnoj sposobnosti vremenom postati neizostavni deo psihološke teorije i prakse. 

Na srpskom jeziku ovo delo je objavila „Geopoetika“, koja je povodom jubileja pripremila i novo, osavremenjeno i dopunjeno izdanje knjige, s novim predgovorom, u kojem Goleman iznosi savremeni osvrt na pojam i značaj emocionalne inteligencije, uz neke sasvim nove uvide. 

Strah i panika parališu civilizaciju

„I najumniji od nas mogu da potonu u plitke vode razuzdanih i neobuzdanih nagona. Ljudi sa izrazitim IQ-om mogu da budu izrazito nevešti vodiči u životu“, napominje Danijel Goleman u knjizi, ističući da nam upravo emocionalna inteligencija, kao svojevrsno „umeće življenja“, omogućava da uskladimo razum i osećanja, da budemo zadovoljni sobom, odnosima s bliskim ljudima, da budemo produktivniji, opušteniji i da postižemo bolje rezultate.

Emocionalnu inteligenciju, ukazuje Goleman, čini nekoliko aspekata. Pre svega samosvest, a potom i sposobnost upravljanja emocijama, samomotivacija, prepoznavanje emocija kod drugih i umeće održavanja međusobnih odnosa. 

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Zorana Jolić Marjanović napominje da se emocionalna inteligencija razlikuje od ostalih kognitivnih sposobnosti, pre svega akademskih, po tome što rešava zadatke zasnovane na prepoznavanju najdubljih osećanja, potreba i želja.

„Mi rezonujemo o emocionalno obojenim informacijama, što je potpuno drugačije od rezonovanja o matematičkim podacima, ili rešavanja verbalnih zadataka. Ovde se donose odluke i sudi o nečemu što je visoko emocionalno zasićeno i nosi lični značaj za vas“, navodi Zorana Jolić Marjanović.

Prema njenim rečima, visokointeligentan pojedinac vrlo dobro može da zna da u nekoj situaciji ne treba da reaguje frustracijom, da ne bi trebalo da plane usled neprijatnosti, ali ipak plane. 

„Primarna tendencija u ponašanju ispolji se bez obzira na kognitivno shvatanje da je to neadekvatna i neadaptivna reakcija na situaciju. To ukazuje na činjenicu da, uprkos tome što nešto znamo, ne možemo baš lako to da ugradimo u svoje ponašanje. Za to je potrebno vreme i aktivan rad“, navodi naša sagovornica. 

Anksioznost koja blokira

Jedno od najsnažnijih i najneprijatnijih osećanja s kojima se danas suočavamo na globalnom nivou jeste strah. To sada nije samo strah od zaraze, reč je o sveopštoj anksioznosti koju podstiču političari, mediji, društvene mreže, čak i lekari. Može li emocionalna inteligencija da pomogne pojedincu, ali i društvu, da se s tim osećanjem izbori?

„Strah pomaže da preživimo. Kada smo zabrinuti za svoje zdravlje, to je korisna emocija, koja nam pomaže da se ponašamo adekvatno. Anksioznost je ta koja nas blokira i kognitivno, i emotivno. To je emocija koja je za nas prejaka, ima snažne telesne simptome i zahvaljujući kojoj se u određenim situacijama ponašamo neadekvatno. Može da slabi motivaciju, može dugoročno da slabi zdravlje. Bitno da prepoznamo kad smo anksiozni i da naučimo strategije prevazilaženja te emocije“, naglašava psihoterapeut i profesor Gordana Nikić. 

Mnogi od nas su se tokom proteklih nekoliko meseci suočili sa snažnim naletima anksioznosti, koja podrazumeva i mnoštvo neprijatnih telesnih simptoma.

„To su ubrzano disanje, lupanje srca, plitak dah, znojenje, kočenje u telu, podhrtavanje glasa, bol i neprijatnost u pleksusu. Obično pomislimo da je to opasno stanje, da smo životno ugroženi, a to nas uvodi u paniku. Važno je da prepoznamo da su to simptomi anksioznosti. Ako nastavimo da ih pratimo i duboko dišemo, najbolje stomakom, vremenom će popustiti“, navodi Gordana Nikić.

© FOTO : PIXABAYČemu nas uči pandemija virusa korona: Činjenice o svetu koji ne poznajemo dovoljno

Kada čoveka obuzme nesavladiv strah, adrenalin i drugi hormoni već su, objašnjava naša sagovornica, krenuli kroz krvotok da bi organizam pripremili za napad ili odbranu.

„Svi centri u mozgu, amigdala, nadbubrežna žlezda već su uradili svoj posao, telo je mobilisano i to se ne zaustavlja automatski. Ne možete narediti telu da ne bude anksiozno, nego treba sačekati nekoliko minuta da anskioznost popusti. I, popustiće, pod uslovom da na kognitivnom planu ne ubacujemo dodatna razmišljanja. Ako to radimo, može se desiti da strah, lupanje srca i druge simptome, osećamo čitavog dana“, upozorava Gordana Nikić.

Kako prebroditi infodemiju

Aktuelno pitanje jeste i reagovanje na infodemiju, odnosno na nemogućnost da se adekvatno informišemo u doba interneta i društvenih mreža. 

Razni portali, nastojeći da im tekstovi budu „klikabilni“, prenatrpani su naslovima koji šire strah i paniku, a koji često izopačuju sadržaj teksta. Tome doprinose i „anarhični“ komentari čitalaca. Čovek koji želi da se informiše, umesto da zadovolji svoju zdravu potrebu, počinje da se suočava sa strahom koji liči na paranoju.

Zorana Jolić Marjanović ističe da u situaciji izazvanoj pandemijom čak i oni koji umeju da prepoznaju emocionalna stanja gube kompas pod pritiskom informacija i dezinformacija. 

© SPUTNIK / ALEKSANDAR MILAČIĆIvan Medenica: Možda za planetu i nije dobro da čovek opstane

„Kratak dah, ubrzano disanje, osećaj kao da se gušite – sve to liči na simptome aktuelnog virusa, a to može još više da zbuni ljude. Važno je da pokušamo da opustimo situaciju i razmišljamo o tome da li postoji realna opasnost i realna izloženost izvoru zaraze, da li to zaista treba da pripišemo virusu, umesto emocionalnoj nelagodi.Treba napraviti red u tome i svoju reakciju prilagoditi onome što je realnost, a ne onome što se plasira kao nešto što želi da izazove preteranu reakciju okruženja“, navodi Zorana Jolić Marjanović. 

Bes kao izvor terorizma i nasilja

Iako je, s obzirom na pandemiju, strah od terorizma i nasilja, sada na neki način u drugom planu, to je ipak jedan od važnih problema civilizacije i izazov na polju emocionalne inteligencije. Nasilje se rađa iz besa, a bes je, prema rečima Gordane Nikić, osećanje koje ima najrazornije posledice.

„Bes na planu ponašanja ima taj nezgodni deo: uvek se priprema teren za okršaj. Bes je veoma teška emocija, a za onoga ko je besan i zavaravajuća. Imate utisak da ste u pravu, sužena je percepcija, ne vide se svi aspekti sukobu kao ni tuđa tačka gledišta. Agresivno ponašanje ne dovodi do rešenja nego do sukoba, ali i preterano pasivno ponašanje može da ima ozbiljne posledice po nas. Dugoročno, kada progutamo nešto sa čim se ne slažemo, nagomilavamo strahove i ugrožavamo zdravlje“, navodi Gordana Nikić.

Prema njenim rečima, društvo zanemaruje mogućnost da se pojedinac uči od malih nogu da se na adekvatan, objektivan način zauzima za sebe i da uvek stane iza onoga što misli i oseća. 

„Polazimo od toga da je agresivno ili pasivno reagovanje dobitna kombinacija, a u stvari je to najštetnije. Mnogo toga bi se promenilo kada bismo decu od malih nogu učili asertivnosti i saradnji, na tome i Goleman insistira. Pokazalo se da svi programi koji su tako postavljeni, koji razvijaju razumevanje drugačije tačke gledišta, ne samo sopstvene, u startu smanjuju bes. Čim zauzmemo perspektivu onog drugog, bes se topi“, zaključuje Gordana Nikić.