Nenad Nešić, jedan od malo preostalih stočara u Donjem Krajincu kod Leskovca, kaže da je godinama morao da se ponižava, trpi uvrede i psovke zbog toga što je bio deo glasačkog sistema Srpske napredne stranke kako bi njegovo selo dobilo most, a deca zaposlenje. Međutim, kraju je ostao i bez jednog i bez drugog.
Nešić je o svemu tome govorio u emisiji „Da sam ja neko“, koja se emituje na televiziji N1.
– Ne verujem da će deca da se vrate u naše selo. Kada ti neko kaže da za zaposlenje moraš da mu spremiš 40 ili 60 biračkih glasova, milsim da je to gre’ota i sramota. I ja sam to radio zarad nečega i šta sam dobio? Verovao sam u to. Mi smo 2014. godine u selu kao grupa građana na izborima pobedili SNS, a onda nam je obećano, ako se utopimo sa njima, da će taj most biti završen – rekao je ovaj stočar, pa nastavio u dahu:
– Osam godina sam ja išao, da kažem, jeo sendviče, i vređali me i psovali me… Sve to za našu decu. A ja se sada pitam, kada će moja deca da dođu na red? Ja za moju decu radim. Taj most treba meni i svim našim meštanima sada. Kad je most počeo da se pravi, imao sam dvadesetak godina, a sada imam 50. Meni most 2053. godine ne treba, alo! – kazao je Nešić u ovoj emisiji.
Novinarka Rada Đurić, inače autorka ove emisije, kaže da je Donje Krajince selo koje je postalo skoro osmo svetsko čudo, i to ne po hektarima plastenika u kojima godišnje gaje i po tri vrste povrća, nego po mostu koji meštani iz milošte zovu: iz nigde u nigde.
Ni na nebu ni na zemlji, nadomak Leskovca, kod sela Donje Krajince, nalazi se ovaj most koji već dugo ne služi da spaja ljude. Zapravo – ne služi ničemu.
Izgradnja mosta započeta je 2004. godine kad je građen auto-put. On je već dobio rupe od starosti, a most koji spaja meštane pet leskovačkih sela sa njihovim vinogradima i njivama i dalje postojano stoji bez prilaza.
Nije samo selo Donje Krajince u problemu.
Meštani ukupno pet sela moraju da prelaze Južnu Moravu da bi došli do svojih imanja koja su s druge strane reke. Ne postoji drugi put sem auto-putem, što nije bezbedno.
