Vremenske prilike ove godine nikako da se okrenu na ruku poljoprivrednicima. Posle niskih temperatura koje su trajale neuobičajeno dugo zbog čega je okasnila vegetacija, sada je jedne stigao grad koji je „obrao“ ponajviše kajsije i maline, a druge suša zbog koje će prinos pšenice najverovatnije biti niži nego lane.
Posle nekoliko dana tropskih vrućina, željeno zahlađenje koje je u Srbiju stiglo 25. juna baš je preteralo da je Republički hidrometeorološki zavod upalio i narandžasti meteo alarm. Grad se sručio na sela oko Čačka, Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Leskovca, Vlasotinca. Pljuskove, oluje i grad onda je opet smenilo nekoliko tropskih dana, da bi sredinom nedelje grad opet tukao po prijepoljskoj opštini i selima oko Knjaževca.
Grad veličine oraha pogodio je pojedina područja Srbija i naneo štetu voćkama i povrću.
Po rečima sagovornika Sputnjika, sasvim je izvesno da će zbog grada i suše na šteti biti voćari, povrtari i ratari, a sa njima i potrošači jer će cena deficitarnih proizvoda sigurno porasti.
Kajsije i maline „obrao“ grad
Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Darko Jevremović za Sputnjik kaže da je u nekim područjima bilo dosta grada i to dva dana za redom, što je donelo velika oštećenja, ne samo na plodovima nego i na stablima voća, pa će biti velike štete.
U čačanskom kraju su najpogođenije kajsija i breskva, ali je dosta oštećenja pretrpela i jabuka koja je, inače, bila dobro ponela. U ostalim gradom pogođenim krajevima Srbije na udaru su posebno bili malinjaci.
Visoke temperature koje su nakog toga usledile, dodatno su pogoršale situaciju. Negativno su uticale na razvoj biljaka, kaže naš sagovornik, objašnjavajući da je došlo do ožegotina na plodovima. Svi fiziološki procesi na biljkama su usporeni ili su zaustavljeni tako da se to direktno odražava na prinos i na kvalitet ploda, kaže Jevremović.
Ugrožena i jabuka
„Posle kasne vegetacije ove godine, sada je usled ovako visokih temperatura došlo do ubrzanog sazrevanja plodova tako da kod nekih voćnih vrsta, kao što je trešnja, pa čak i kod višnje, pa plodovi ostaju sitni i suvlji, sa manjim sadržajem vlage tako da je i tu izražena šteta“, ističe direktor čačanskog Instituta za voćarstvo.
Kajsije koje su preživele mraz kada su zametale plod sada je dotukao grad.
On napominje da se sada ne može znati o kolikoj šteti je reč, jer to zavisi od same sorte i toga da li je sada u fazi zrenja ili sazrevanja ploda. On kaže da je u čačanskom kraju grad najviše ugrozio rod kajsije.
„Kajsija je bila deficitarna i cena joj je već visoka. Kilogram košta 300-350 dinara upravo zato što ih nema. Što se tiče višnje, nje zasada ima i tu nema nekih promena ni što se tiče cene. Kada je trešnja u pitanju ovaj grad je učinio da nećemo imati kasne sorte trešanja. Što se tiče jabuke, tek na jesen je njihovo zrenje, ali grad će verovatno umanjiti rod. Još se ne zna u kom procentu će se to odraziti na rod, pa i na cenu. Sve zavisi od opšte rodnosti koja će biti u celoj zemlji“, kaže Jevremović.
Suša u Vojvodini ubrzala žetvu
Grad je štetu naneo i povrtnjacima, a olujno nevreme je pojedinim domaćinstvima uništilo i plastenike.
U Vojvodini koju je grad uglavnom zaobišao, svoj danak će uzeti visoke temperature.
Poljoprivrednik iz Čeneja Svetozar Murgaški, za Sputnjik kaže da je izostala preko potrebna kiša, pa je zbog suše zemlja popucala, a biljke svenule. Stočni grašak je, kaže, tako sitan da to do sada nije viđeno. Zrno prošlogodišnjeg je duplo veće od ovogodišnjeg.
„Od poljoprivrednih kultura sve je stradalo – i soja i kukuruz i pšenica koja je učmala. Jedino je ječam dao dobar prinos zato što je stigao pre pšenice i skinut pre suše“, kaže ovaj poljoprivrednik koji sa sinom, snajom i dvoje unučadi obrađuje oko devet hektara zemlje.
Velika vlažnost zrna
Kaže da je žetva pšenice upravo zbog suše počela pre vremena, sredinom nedelje, ali da je zbog velikog procenta vlage u zrnu od čak 21 odsto, morala da bude prekinuta jer žito još nije zrelo.
Zbog suše koja je naškodila pšenici žetva je krenula pre vrmena, iako zrno psenice praktično još nije zrelo.
Optimalno vreme za žetvu je kada je zrno suvo, odnosno kada njegova vlažnost ne prelazi 14-15 odsto. Može se u žetvu i kada je vlažnost 20 odsto, ali se tada zrno mora dodatno sušiti, a taj trošak sušenja iznosi 10 odsto vrednosti pšenice.
„Ono se pre 7. jula, možda i 10. ne bi još radilo da nije ove suše, ali kada ga je vrućina ubila krenulo se ranije, mada je zrno jako učmanuto“, kaže ovaj sagovornik Sputnjika koji je prevalio sedmu deceniju života.
Prinosi će biti manji
On objašnjava da žetva pre vremena teško ide jer je žito nejednako zrelo i da će se to svakako odraziti na prinos koji će biti niži nego prošle godine.
„Ja sam lane imao pet tona pšenice po jutru, a ove godine pitanje je da li će biti i četiri tone. O kukuruzu je još rano pričati jer mu tek sada raste vlat, ali će i on podbaciti. Lane je bilo sedam ipo-osam tona po jutru, sada ne znamo hoće li biti šest tona. Tako i soja. Lane je bilo 24-25 meteri po jutru, a sada je pitanje da li će biti i 18 meteri. Sve zbog suše“, navodi Murgaški.
