Mnogi naši proizvodi jeftiniji su u drugim državama regiona nego kod nas – mleko, ulje, slatkiši. Da li je uzrok PDV, koji je kod nas nešto veći nego u zemljama regiona, visoke trgovinske marže ili nešto treće?
Naše, ali jeftnije kod komšija. Za litar ulja u Beogradu, u Podgorici je moguće kupiti skoro dva, navodi RTS.
Tajna je, kažu stručnjaci, u konkurenciji, ali i uredbi kojom je kod nas i dalje ograničena cena ove životne namirnice. Crnogorci su je ukinuli, jer je i na svetskoj berzi ulje od jula prošle godine pojeftinilo za 50 odsto.
– Kod nas je cena 219,99 dinara, koliko je propisano Uredbom o ograničenju cene. Samo ograničenje cene je imalo funkciju zaštite tržišta, ali sada je to neki izgovor trgovcima i proizvođačima koji zajedno formiraju cenu da prosto naplaćuju maksimalnu cenu koju mogu – kaže prof. dr Dragan Stojković sa Ekonomskog fakulteta.
Razlika u ceni mlečnih proizvoda nije tolika, ali je ipak litar mleka iz Srbije u Crnoj Gori jeftiniji nego kod nas kad je na akciji.
Konkurencija može da reguliše tržište, ali kod nas čak ni mleko iz uvoza nije pomoglo da ova životna namirnica bude jeftinija.
– Kad imate tržište kao što imate tržište mleka, gde je oligopolska situacija, gde pojedini igrači imaju veoma visoko učešće, tu naravno postoji manji prostor za snižavanje cene, čak i kada se uveze mleko i ti uvoznici se trude da ostvare što veću zaradu – objasnio je Stojković.
Na crnogorskim rafovima pažnju je privukla i cena čokoladnog krema. Kilogram košta oko 420 dinara, a kod nas i do 950 dinara.
– Kad imate jak brend, tu proizvođač najveću premiju uzima, trgovci imaju mnogo manju pregovaračku snagu. Tamo gde brendovi nisu toliko jaki, gde ima više konkurenata, trgovac ima mnogo veći prostor, tako da se veoma često trgovci nepravedno optužuju, a u suštini moramo da gledamo ceo kanal marketinga, da vidimo i proizvođače i veletrgovce i maloprodavce, da vidimo gde su te neke nelogičnosti – istakao je Stojković.
Na formiranje cene utiču proizvođači, prerađivači, trgovci… Ekonomisti kažu da zavise i od potražnje, konkurencije, propisa i inflacije. Lanac je dug, a na kraju – uvek kupac, kome ne preostaje ništa drugo nego da čeka akcije i sniženja.
