Zabrinut sam i zbog toga što sve manje razumem šta nam preporučuje tzv. Krizni štab za borbu protiv pandemije, iako se, nešto malo, razumem u tu medicinu.
U čemu sam „pogrešio“?
Veoma sam zabrinut zbog trenutne situacije. A možda, u stvari, treba da se sramim, kako pre neki dan u svojevrsnom medijskom blickrigu reče naš vrli i jedini vođa. Upade u naše kuće i stanove putem malih ekrana i oštrim rečima nam objasni da svi mi koji drugačije mislimo i govorimo, u stvari, želimo da Srbiji bude teško i da nas je baš briga za Srbiju, dok se on svojski bori da je sačuva u ovo turbulentno korona vreme.
Da, valjda sam zbog toga zabrinut, jer mi je mnogo trebalo da uvidim da sam na pogrešnoj strani, da ne shvatam da živimo u ,,zlatnom dobu” iako srećem siromašne, one koji žive na kredit, od milostinje, one koji kao mađioničari rastežu svoje plate od prvog do prvog u mesecu, da živim u zemlji koja je evropski šampion u rastu ekonomije, koja poštuje sve Ustavom zagarantovane slobode i sva ljudska prava, u kojoj nema medijske blokade, cenzure, nema laži, nema prevare, nema zastrašivanja neistomišljenika…
Noćni klub i krizni štab
Zabrinut sam i zbog toga što sve manje razumem šta nam preporučuje tzv. Krizni štab za borbu protiv pandemije, iako se, nešto malo, razumem u tu medicinu. Zabrinut sam jer ne mogu da pojmim nemušti jezik na konferencijama za medije pojedinih članova tog štaba. Po zvaničnim izveštajima, sve nas je više zaraženih i opet nam zdravstvene ustanove trpe ogromne pritiske, ali zato treba da budemo ponosni što nam se otvaraju neke Galerije (nažalost, ne umetničke, već za šoping).
Ne shvatam da ne smem da odem na nečiju svadbu, rođendan ili sahranu, a u noćni klub, među stotine drugih, smem. Pa, sramoto, što ne ideš tu gde možeš bolje da se provedeš! Uprkos koroni, tamo ti ne treba maska?!
Bakterije kolonizuju maske
A, da i te maske. Više mi nije jasno gde i kad ih nositi, koja maska nas štiti, a koja ne, zašto je Svetska zdravstvena organizacija u početku pandemija davala preporuke da maske nisu potrebne, a kasnije da su neophodne, ali, čekajte, evo direktora kancelarije SZO u Srbiji gospodina Marjana Ivanuše u emisiji Insajder-Epidemija tajni na N1 televiziji koji kaže da se maske u početku nisu preporučivale jer ih nije bilo dovoljno na tržištu, čak ni za zdravstvene radnike, ali kada je privreda počela da ih proizvodi u dovoljnoj količini onda su postale neophodne!?
Ne mogu da razumem i tamo neke Švajcarce koji su u Cirihu poslali u laboratoriju na analizu zaštitne maske uzete od ljudi koji su ih nosili na putovanju, a onda se žale kako su dobijeni rezultati testiranja obeshrabrujući. Jedanaest od dvadeset testiranih maski sadržalo je više od 100.000 bakterijskih kolonija, od kojih su tri premašile milion. Na 14 maski se pronašla bakterija stafilokoka, koja može izazvati zapaljenja pluća ili meningitis, a na 15 kalupa i gljivice. Ko vas tera da čačkate gde ne treba?
Ko diše, može da „lipše“
Nije mi jasno ni koji vazduh smem bezbedno da udišem. Da li onaj koji je u Beogradu, ali i pojedinim drugim gradovima u Srbiji, među najzagađenijim na svetu? Ili onaj koji, kako kažu najnovija istraživanja, u aerosolu može nositi koronu i do dva sata? Kako se došlo do tog otkrića?
Da li su nekim nebulizatorima raspršivali koronu, pa merili koliko će dugo opstati na ,,čvrstim česticama ili malim tečnim kapima nastalim iz dima, prašine, letećeg pepela i kondenzovanih gasovitih supstanci koje mogu da se nađu u vazduhu”? Pošto magla ili oblaci predstavljaju vrste aerosola, da li to znači da će u ove jesenje dane kada je magla česta pojava, biti više i korone oko nas? Ili se radi o nekom drugom aerosolu?
Medicina kao mera morala
Ali, nešto mi je i jasno. Koren reči ,,medicina“ (indoevropsko med) znači sredina, mera, a smisao tih reči vezan je i za pronalaženje sredstva (mere) isceljenja. Zar nam danas ta mera nije najpotrebnija?
Medicina sintetizuje znanja brojnih prirodnih nauka, ali se od njih razlikuje po tome što ona ne operiše materijom, poljem ili informacijom, već čovekom o kojem se znanje ne ograničava na prirodne nauke nego pretpostavlja moralnu dimenziju. Moral je osnovni kod ljudskih odnosa, a ključ za dešifrovanje tog koda je – etika. Latinska reč ethice označava učenje o moralu, tj. sistem neprotivurečnih sudova o temeljima, smislu i ulozi morala.[1]
Da li treba da zaboravimo na moral i etiku i prihvatimo činjenicu da se u medicinskoj teoriji i praksi dešavaju mnoge promene koje mogućnost medicine manje vezuju za lečenje, a više za upravljanje ljudskim životom. „Moralni ubožjaci“ pokušavaju da od medicine naprave religiju, ali bez Boga, ukidaju nam pravo na zdravlje, a nameću obavezu na zdravlje. Moral se smatra ljudskom slabošću.
Da li će nam ova pandemija dati odgovore na neka pitanja, da li ćemo uspeti da zaštitimo izvorna medicinska načela zasnovana na etici i moralu, da li ćemo ostati na stavovima da je ljudski život jedinstven, neponovljiv i da li ćemo ostati u odbrani ljudskog dostojanstva i smisla života?
