Tužićemo i ih i zbog toga jer je upotreba kasetnih bombi međunarodnim pravom zabranjena. Tužićemo ih i za materijalnu štetu nanetu civilnim objektima, i za fizička i pravna lica, rekao advokat Aleksić.
Srbija je, osim osiromašenim uranijumom, 1999. godine bombardovana i kasetnim bombama, rekao je za Tanjug niški advokat Srđan Aleksić i najavio da će njegova kancelarija tužiti NATO i zbog upotrebe kasetnih bombi jer je njihova upotreba zabranjena međunarodnim pravom.
Kancelarija Aleksić je već, u saradnji sa italijanskim advokatom Angelom Fiore Tartaljom, u januaru podnela prvu tužbu za odštetu protiv NATO-a u ime obolelog od kancera, kao posledice bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom 1999. godine, a planira se podnošenje još niza tužbi sa istim osnovom.
Kada su u pitanju kasetne bombe, Aleksić za Tanjug pojašnjava da su tokom bombardovanja u Nišu gađani civilni objekti, pijace, bolnice i drugo, kada je 20-ak ljudi poginulo i isto toliko ranjeno.
„Tužićemo i ih i zbog toga jer je upotreba kasetnih bombi međunarodnim pravom zabranjena. Tužićemo ih i za materijalnu štetu nanetu civilnim objektima, i za fizička i pravna lica”, precizirao je advokat.
On smatra da postoji pravo na odštetu za svu štetu nanetu 1999. godine u bombardovanju.
„Na to nam pravo daje zakon, ali i međunarodne konvencije, pre svega Konvencija o ljudskim pravima, jer je na ovaj način povređeno pravo na život građana Republike Srbije. To pravo niko ne može da oprosti, ni u čije ime, i svako ko se oseća da mu je povređeno pravo, ima putem tužbe mogućnost da pokrene pred sudom parnični postupak za odštetu”, ukazao je Aleksić.
Njegov kolega Tartalja, koji se za potrebe spora povodom prve tužbe protiv NATO-a podnete Višem sudu u Beogradu upisao u Advokatsku komoru Niš, boravi ovih dana u Beogradu, a juče se u Ruskom domu sastao sa beogradskim advokatom Goranom Petronijevićem, nekadašnjim sudijom Okružnog suda u Beogradu koji je 2000. godine doneo osuđujuću presudu protiv čelnika NATO.
Ta presuda je kasnije ukinuta, a potom je, odlukom države, povučena i optužnica, pa je postupak obustavljen. Međutim, zbog obilja dokaza i utvrđenih činjenica, biće korišćena kao dokaz u sporu protiv NATO.
Tartalja je tokom sastanka, pored ostalog, naveo da u ceo proces protiv NATO treba da se uključi i država Srbija i da uvidi neke pozitivne ishode iz toga.
„Srpska država će time pokazati svoj stav, integritet i brigu o svojim građanima. Braneći interese svojih građana, ulažući ove tužbe protiv NATO-a, srpska država pokazuje snagu i stavlja se u isti nivo sa NATO-om. Ona ne može da izgubi ništa ako stane iza svega ovoga”, smatra Tartalja.
Govoreći o tužbama protiv NATO, on kaže da je tu reč o solidarnoj odgovornosti i da, ukoliko bi se dokazala krivica NATO-a, to omogućilo da se obeštete ljudi koji su pretrpeli štetu u toku NATO bombardovanja.
Podsećajući da NATO ne čini samo Amerika već i zemlje Evrope, on smatra da i Evropa takođe treba da snosi odgovornost za ono što se desilo na Kosovu i Metohiji.
„Posledice koje su naplate su tako velike da na različite načine mora da se tretira šteta koja je nastala. To će biti na neki način, ekonomska pomoć srpskom narodu koji je mnogo izgubio u ekonomskom smislu zbog tog rata”, zaključio je Tartalja.
Petronijević je ukazao da je tokom procesa protiv NATO, utvrđeno da samo materijalna šteta naneta bombardovanjem iznosi 120 milijardi dolara, odnosno bez nematerijalne štete koja se odnosi na patnje ljudi, pogibije, umiranje od karcinoma…
On je na čelu nedavno formiranog Centra za obnovu međunarodnog prava, koji će pružiti pomoć i podršku Aleksiću i Tartalji u vezi sa tužbama protiv NATO.
Centar za obnovu međunarodnog prava osnovan je na inicijativu sudija, advokata, profesora i društvenih delatnika u oblasti međunarodnog prava i internacionalnog je karaktera.
