SRBIN TVORAC PRVOG MEHANIČKOG SATA: Dva veka pre Švajcaraca! (FOTO)

Predlažemo

Priča o tinejdžerki iz Aušvica koja je „spavala sa neprijateljem“: Za naciste je bila robinja, a za Ruse izdajica

Bila je samo devojčica kada je deportovana u Aušvic, ali je lepota Cilke Klejin toliko očarala komandanta...

DUŽNIČKO ROPSTVO: Kragujevačke novine nisu izašle prvi put od osnivanja

"Kragujevačke novine", jedini lokalni nedeljnik koji izlazi četvrtkom, danas se nije pojavio u prodaji, prvi put od...

GRAD DUHOVA: Peking napušten?

Ulice Pekinga i drugih kineskih gradova koji inače vrve od gužve i saobraćaja, danas su puste.

Većina ljudi zna da Švajcarci već vekovima izrađuju najkvalitetnije satove na svetu, ali je malo kome poznato da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom – najmanje 200 godina pre Švajcaraca. Tako je srpski monah Lazar Svetogorac još 1404. godine napravio prvi javni mehanički časovnik u Rusiji, dok su švajcarski časovničari osnovali svoj esnaf tek 1601.

Štaviše, hronološki gledano, od oko 1.200 znamenitih časovničara Evrope, ovaj sluga Božiji se nalazi između drugog i četvrtog mesta.

Lazarov mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zamenjen novim, koji je ubrzo nestao u velikom požaru. Izrađen je po narudžbini velikog kneza

Vasilija Dmitrijeviča i tada je koštao koliko i velika bogataška kuća.

– U to doba, kako piše u ruskim izvorima, Lazarev časovnik je bio pravo tehničko čudo. Kao što se može videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretanje kazaljki, drugi za otkucavanje časova i treći za otkucavanje njihovih četvrtina, što je bilo dodatno čudo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali značaja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, možda i više sličnih časovnika širom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati manje od 55, 60 godina. Moguće je i da ga je velikom knezu moskovskom preporučio lično despot Stefan Visoki – govori mašinski inženjer Želimir Stefanović, istraživač srpskog časomerja.

Iako Lazarev časovnik iz Moskve nije sačuvan, jedan sat koji najverovatnije potiče iz tog doba i danas se može videti na Hilandaru. To je, bez sumnje, najstariji časovnik na Svetoj gori i, uopšte, našim duhovnim prostorima. Prema rečima našeg sagovornika koji ga je pre nekoliko godina opravio, ovaj mehanizam još funkcioniše. Po konstrukciji (zapinjača – ustavljač) i kovačkoj tehnologiji blizak je dobu onog moskovskog iz 1404, s tom razlikom što mu je umesto „Lazarevog“ foliota (mehanički oscilator – takter u vidu dvokrake poluge sa pomičnim utezima s obe strane, za podešavanje tačnosti) ugrađeno klatno koje, po svemu sudeći, potiče iz 17. veka.

– Pretpostavljam da je neko od monaha – časovničara kojima Hilandar, čini se, nikada nije oskudevao, svojevremeno osavremenio taj sat, ugrađujući mu umesto foliota kao oscilatora – klatno, a ostavljajući sve ostalo sa zapinjačom, koja je dominirala u ranija dva-tri veka. Upravo to je učinio i Kristijan Hajgens 1657, kada je zamenio foliot Galilejevim klatnom, što je bila prava revolucija u tačnosti merenja vremena. Stoga nije nemoguće da je i taj sat napravio Lazar Svetogorac – kaže Stefanović, i podseća da je Džems Džerald Vitrou smatrao da je industrijsku revoluciju podstakao mehanički časovnik, a ne parna mašina.

A o pažnje vrednoj tradiciji srpskog časomerja svedoči i brojčanik časovnika na zvoniku srpskog manastira Sveti Đorđe, udaljenog 40 kilometara južno od Temišvara, na kojem su časovi označeni ne rimskim ili arapskim, već staroslovenskim brojkama (Az, Vjedi, Glagol, Dobro, Jest…). Isto kao i na Lazarevom satu iz 1404! Manastir su sagradili Brankovići još 1485. godine i, koliko je poznato, ovo je jedini sačuvani brojčanik te vrste iz pre – Hajgensovog doba.

Časovnik se, inače, pominje i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava završio ovaj spis 1199. godine, može se zaključiti da se njegovo otkucavanje čulo i koju deceniju ranije. Čak i pod pretpostavkom da nije reč o mehaničkom, već o časovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (ručne izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmanje pola veka kasnije, ne računajući onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi.

Zanimljivo je i da je srpski istoričar i enciklopedista Stanoje Stanojević u svojim istraživanjima došao do podataka, iz turskih izvora, da su Osmanlije, ulazeći prvi put sa vojskom u Skoplje zaticali časovnike na visokim gradskim kulama iz, kako su govorili, „neverničkih vremena“. A da su naši preci i te kako dobro znali koliko je sati, vidi se i po drvorezu Volfanga Resa iz 1521. koji prikazuje časovnik (najverovatnije domaće izrade) na jednoj od despotovih kula Beogradske tvrđave, kao i sličnom bakrorezu iz Pećke patrijaršije.

SourceBlic
- Advertisement -

Ostavite komentar

FansLike
FollowersFollow

Najnovije

PODGORICA: Mladić prebijen jer je podigao tri prsta?

Više za sada nepoznatih muškaraca napalo je dvadesetogodišnjaka u naselju Siti kvart, objavile su „Vijesti“ pozivajući se...

Migranti probili ogradu na Horgošu

Veća grupa migranata probila je ogradu kod srpsko-mađarskog prelaza Horgoš-Reske 2. Mađarski pogranični policajci ispalili su hice upozorenja. Kako...

OBRADOVIĆ: Vučić i Đukanović režiraju incidente

Predsednik Dveri Boško Obradović smatra da predsednici Srbije i Crne Gore Aleksandar Vučić i Milo Đukanović režiraju incidente kako bi skrenuli pažnju...

BIO SI IKONA NIKAD TE NEĆEMO ZABORAVITI: Legenda NBA lige se kroz suze oprostila od Kobija (VIDEO)

Bivši NBA košarkaš Dvejn Vejd postavio je snimak koji je brzo postao hit na društvenim mrežama gde se oprašta i zahvaljuje nedavno...

Zvezda lako sa Igokeom za teću poziciju u ABA ligi! Vratio se važan igrač u redove crveno-belih! (VIDEO)

Vezala je Crvena zvezda tri poraza na poslednje četiri utakmice, ali je večeras na gostovanju Igokei uspela da se vrati u...
- Advertisement -
loading...