U teškim i turbulentnim vremenima u kojima živimo patrijarh Irinej, odgovoran pastir, dobar čovek i veliki rodoljub, pokazivao je put mira, pravde, ljubavi, poručuju svi koji su imali čast da ga poznaju.
Posle decenije, koliko je bio poglavar SPC, iza sebe ostavio je pet ključnih zaveta – ne odricati se KiM, završiti radove na Hramu Svetog Save, crkvi-brvnari u rodnoj Vidovi i pomiriteljstvo SPC u verskom svetu.
Jedan od glavnih jeste, svedoče, da se nikada ne smemo odreći ni delića Kosova i Metohije. Njegova pažnja uvek je bila usmerena na KiM i stalno prisutna tema u obraćanjima, još od prve besede na ustoličenju kao patrijarha 2010. godine, kad je rekao da je Kosovo „naša sveta zemlja, naš Jerusalim“.
Ako mi zaboravimo Kosovo, zaboraviće i Kosovo nas… Srbija bez svetinja i Kosova nije Srbija. Srbija bez Kosova je bez duše, bez uma i srca….. Imamo mnogo zadataka kao Crkva, a najvažniji jeste da spasavamo sveto Kosovo, da pomognemo državi, ne žaleći truda, a ako treba, i žrtava“.
Poručivao je da „ne možemo i ne smemo dati ono što je vekovima naše i što nikad u istoriji nije pripadalo albanskoj državi, bez obzira na to što je sad oteto i pod stranom okupacijom“.
Mi nismo ni za kakav konflikt, dakle, ni za zamrznuti konflikt, ali nismo ni za priznavanje svršenog čina postignutog nepravdom, agresijom, nasiljem, zločinima – govorio je Irinej i ocenio još 2018. da se (predsednik Srbije Aleksandar) lavovski bori za KiM.
Jedini dogovor koji SPC priznaje jeste onaj u kojem su KiM u sastavu Srbije – kazao je patrijarh Irinej i posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Zavet patrijarha Irineja
Kosmet u sastavu Srbije
završetak Hrama Svetog Save
završetak crkve-brvnare u rodnoj Vidovi
pomiriteljski odnos SPC u spoljnocrkvenoj diplomatiji, neutralan, racionalan odnos prema problemima u verskom svetu
bez podela među Srbima, jedini cilj dobro i jedinstvo naroda
Episkop raško-prizrenski Teodosije poručuje da je kosovski zavet glavni patrijarhov amanet Srbima:
Kao i svetoarhijerejski sabor, i naš patrijarh je svaki put isticao da se ne smemo odreći naše svete zemlje, našeg Jerusalima, našeg Prizrena, Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, da je to naše srce i naša duša. Da, ako se odreknemo KiM i ako napustimo ove svete prostore, mi više nećemo postojati, više nećemo biti ono što su vazda bili naši preci i naši sveti i postaćemo potpuno nešto drugo, nama strano i ne nama svojstveno.
Zalagao se za završetak Hrama Svetog Save, za čije radove je država u poslednje tri godine izdvojila 43 miliona evra, pa čak i u jeku pandemije virusa korona, izdvajajući milijardu dinara iz budžetskih rezervi. U amanet je ostavio i završetak crkve-brvnare na obroncima Kablara u rodnom selu Vidovi. Skromnu bogomolju od oko 90 kvadrata počeli su da grade 2015. na 300 metara od rodne kuće patrijarha. Neće mu se, nažalost, ispuniti želja da crkvu i konak lično osvešta na rođendan, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, sledeće godine.
U zavet je ostavio i pomiriteljski odnos u spoljnocrkvenoj diplomatiji, sačuvao je neutralan stav u sukobu Moskovske i Vaseljenske patrijaršije, po pitanju Ukrajinske pravoslavne crkve. Kao i po pitanju Makedonske pravoslavne crkve.
Porekao je tvrdnje da se meša u dnevno-politička pitanja i da je blagonaklon prema potezima vlasti:
Ne pripadam nijednoj politici. Želeo bih i molim se bogu da nema nikakvih podela među nama, nego da nam bude jedina politika, jedini pogled i jedini put – dobro našeg naroda.
Ovako je govorio patrijarh Irinej
Ako zaboravimo Kosovo, i ono će zaboraviti nas
I sada mislim da se predsednik Vučić lavovski bori za KiM, i to pod neviđeno nepravednim uslovima, ali i da vekovni stav Crkve svoga naroda i ujedno svoje vlastite Crkve doživljava kao pomoć, a ne kao odmaganje i otežavanje ionako preteške situacije
Srbija polako staje na svoje noge i nadamo se da ćemo uz Božju pomoć povratiti mesto i ulogu koji joj pripadaju
Kada je 1998. doveden u patrijaršiju, mladi predsednik ili premijer Ðukanović, ne sećam se njegove tadašnje funkcije, predstavljen je kao budućnost, snažna perspektiva srpskog naroda. I on je tako tada govorio i obećavao. A danas, tuga me obuzme kada vidim koliko dubok može biti ljudski pad. S takvima se godinama dogovarati i pregovarati? S takvima tražiti mogućnost kompromisa? U to ne verujem
Ima li mesta slavlju kada vam cvet mladosti odlazi da gradi tuđe gradove, ore tuđe njive, leči tuđu decu…
Prošlo je više od dve decenije, a tamo oba naroda još uvek žive u posledicama rata – socijalnim, psihološkim, ekonomskim. Neka svako čini svoje, neka slave oni ako misle da imaju šta, ali molim i apelujem na hrvatsko državno i crkveno vođstvo, kao i političke i duhovne vođe našeg naroda, da čine sve što mogu da se iskoreni mržnja i zavlada mir između dva naroda
Podela Kosova i nove granice, o čemu neki govore, za SPC, ali i za većinu stanovništva, nisu prihvatljivo rešenje, Srbija bez Kosova i Metohije nije Srbija. Kao kada čoveku, kada mu izvade srce, on više nije živ
Možemo stvoriti mnogo toga, ali život samo Bog daje. Zato veliki greh čine oni koji ne dozvoljavaju da se život rodi. Veliki je greh ubistvo. Zato ne ubijajte život koji Gospod daje jer deca su veliki Božji dar
Kada budu vratili Crkvi imovinu, i ona će plaćati porez, kao što su na to obavezna preduzeća i drugi vlasnici imovine
Ja mislim, kao što i Crkva naša misli, Bog na nebu, kralj na zemlji
Vrlo često sam upotrebljavao jedan izraz, koji je upotrebljavao Nikola Pašić kada je vladiku Nikolaja slao u Evropu, da svoj brod mali vežemo za veliki ruski brod ruskog naroda i ruske crkve. Mislimo danas da je ruski stav, ruska reč veoma moćna i snažna kada je rešenje pitanje problema Kosova i Metohije
