Oksimoron, ali dolazi na naplatu. Doveden da bi raskomadao srpstvo, i Srbiju sad mora da dovrši započeto. U protivnom, kako je doveden, tako će biti i odveden. „Na nivou“, ambasadorskom.
Sveukupni četnički projekat stvaranja „Velike Srbije“, otpočeo je svađom kumova, Šešelja i Draškovića, a završava se ljotićevskim derivatom „Male Srbije“ Nikolića i Vučića. Zajednički imenitelj su stotine porodica poginulih dobrovoljaca, proterani Srbi iz Hrvatske, proterani Srbi sa AP KiM, proterani Srbi iz BiH i izbrisani Srbi u Sloveniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, spaljena zemlja, sravnjena sela i gradovi, planetarno satanizovani Srbi i nadolazeći „Beogradski“ pašaluk.
A na drugoj strani medalje uzastopnih nacionalnih poraza su izdaja, državni kriminal, sveopšta pljačka, samovlašće, plagiranje, foliranje, demoliranje, iživljavanje, pedofilija, elitna prostitucija, partijska kanalizacija i medijska kontaminacija.
Summa summarum – ON.
Kažu – pritisnut američkom čizmom slinavih neprijatnosti, priča se – histerične naravi, nazvan huljom po karakteru, preznojena kukavica u licu, pohlepan u duši, našao se na kosovskoj vetrometini. Pokušava da izdaju pretvori u junačku pobedu. Upumpava novac u crkvu, ne bi li preko zemaljskih izaslanika kupio Božiji naklon, ali mu se izmiče. Primetili su najzad i popovi ono što svi odavno vide – uništenje Srbije zasniva se na odricanju od korena i istorije. To mu je glavna agenda, poseći korene, izbrisati istoriju i kulturno nasleđe, baš tamo gde je najveće.
Prenemaganje dostiže vrhunac, eto i Španija će nas izdati, a Grčka je već odavno. I Izrael nas je „neočekivano“ izdao. Zahuktava se, Slovaci i Rumuni samo što nisu, 15. juni je blizu.
Svi su ga pritisli, ali ON i dalje odoleva – na braniku već počinjene izdaje. Sad mu traže taj obećani poslednji korak, da potpiše, jer sve drugo je uradio. Al’ ne lezi vraže, kako preći Rubikon bez noćenja u Zabeli? Podigao je sve vidljivo i nevidljivo da nas ubedi da je njegovo debelo naplaćeno moranje zapravo naše spasenje. Svetac poslednjih dana.
Nazad ne sme, napred cvika, jer ne postoji niko kome će Srbija oprostiti Kosovo sa Metohijom. Izdaja nije srpska opcija, pa čak ni kad je podržana od nekih pojedinaca iz SANU.
I šta sad? Pa udri u ruske i kineske gusle, basiraj ružičastim i prelivaj hepijanom. Telegrafiši, informiši, objektivno sataniši. Zamajavaj besmislenim zakonima i nepismenim poslanicima, muljaj sa Ustavom. Odugovlači, zavlači, zaplači, možda se iskrcaju Marsovci, pa se sve zaboravi, a možda se po iskrcavanju integrišu u naprednjake. Tu bi dobro legli.
Ko čeka taj dočeka. Doći će tih 5 minuta narodnog veselja.
Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a.
