Film Srdana Golubovića ”Otac” jeste umetničko delo i ima sve da bi se tako mogao nazvati. Ipak, on je više od toga. Da, on jeste pokupio mnogo nagrada ali ono što je najvažnije je da je ispričao priču o jednom čoveku, jednom ocu, u jednoj zemlji. Zemlji nepravde kada je u pitanju mali čovek, zemlji gde se profit stavlja ispred morala, i ljubavi koja se pri porastu dekadencije i birokratije sistema kao pojam polako briše iz naših rečnika.
Ne postoji čovek koji posle ovoga filma nije ostao zatečen, stavio prst na čelo i zapitao se u kakvom to vremenu živimo kada je sistematsko urušavanje porodice postalo legalizovano. Naravno, kao i u raspadama država, tako i u razdoru porodicu utiče, figurativno rečeno Ujka Sem i njegovi dolari. Ne postoji stub koji je dovoljno snažan a da se ne uruši pod koferom punih dolara. Ipak, porodica je malo teži zalogaj za korupcionaše i birokrate koji iz svojih toplih kožnih fotelja određuju ko ima pravo da raste uz svoje dete, gleda njegove prve korake, posmatra ga dok uči svoje prve reči i postaje čovek.
Nažalost, Đorđe Joksimović, koji je bio inspiracija za pomenuti film i dalje se nalazi u nemilosti lokalnih birokrata i profitera, koji na tuđoj nesreći zarađuju novac i procenat. A koliko vidimo, ni porodica koja je usvojila decu Đorđa Joksimovića ne mari mnogo za kodeks, moral i princip; sve ono što nas je nekada činilo herojskim narodom. Da li su naši preci u dva velika rata ginula da bi posle njihovih smrti u fotelje sele ovakve osobe, koje nemaju ni malo empatije za svoje susede, komšije i sugrađane?
Film je odjeknuo, čitava Srbija je čula za ovaj slučaj. Čitava Srbija se nadala da će se ovaj slučaj završiti u korist gospodina Đorđa Joksimovića. Niko nije očekivao da će lokalne kabadahije nastaviti torturu posle javnog ukazivanja na njihovo divljaštvo prema čoveku koji je izgubio preko trideset kilograma, koji je proživljavao razne vrste torture, stresa ali u svojoj borbi nije posustao.
Ali, avaj. Uprkos svemu navedenom, uprkos tome što ima primanja iznad proseka u Srbiji, uprkos tome što mu je kuća sređena i što su svi uslovi stečeni da deca pređu kod gospodina Đorđa, zaduženi za njegov slučaj opet cinično odbijaju da mu predaju svoju decu kako bi proveo barem vikend sa njima.
Uprkos svemu tome Otac, koji nije postao samo primer lične borbe, nego primer opšte narodne borbe protiv bahatosti birokratije, ne odustaje u nameri da konačno istera pravdu na videlo i da njegova deca konačno dođu tamo gde zaslužuju, u svoj dom koji im pripada.
Uručeni materijal nam je ekskluzivno poslao gospodin Đorđe Joksimović, a ukoliko ste propustili njegov intervju gde je bez cenzure progovorio o svemu, o pretnjama, ucenama i svom načinu borbe, ali i gde je posavetovao ljude kako da reaguju ako su u sličnoj situaciji, možete ga pogledati ovde.
