21.9 C
Belgrade
utorak, 27 septembra, 2022

SRBIJA SE TRESE: Pojaviće se snimci mučenja Belivukovih žrtvi na kojima se vidi i mali dečak Danilo Vučić od 23 godine!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

I naprednjaci su shvatili – idila je završena, vreme je za svođenje računa. Pametniji pripadnici kartela već se distanciraju od vođe i svega što su radili zajedničkim snagama. Gluplji i lakoverniji još veruju u čuda, nadaju se da će Aleksandar Vučić uspeti da izbegne odgovornost za pljačku i uništavanje Srbije, za narko trafiking, krijumčarenje oružja, pranje novca i ostala krivična dela čije tragove ne može da sakrije. Ima i onih koji su duboko zaglibili u kriminal i korupciju, pa očekuju da ih komandant zaštiti. Državni funkcioneri, policajci, sudije i slični banditi u njegovom interesu su otimali javnu i privatnu imovinu, hapsili su i prebijali, okrvavili su ruke, pa sad misle da on ima obavezu da ih spasava.

Greše. Kad beži, Vučić beži sam. Briga njega za sve oko sebe, ne zanimaju ga čak ni brat Andrej i sin Danilo, sve će da ih pusti niz vodu, samo da bi sebe spasao. O očajničkim potezima i planovima diktatora piše Predrag Popović, zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.
U temelje idolopokloničkog kulta Aleksandra Vučića mnogi njegovi sledbenici su ugrađivali biblijske motive. Miroslav Čučković je s apostolskom verom tvrdio da je „Vučić hodao Nišavom, to je još jedan dokaz zašto je on naš vođa“.

- Advertisement -

Pinkoidni jevanđelista Nebojša Krstić je klicao s ljubavlju: „Vučić je kao Isus Hrist“, ali priznao je da nema dokaza za to, bar ne pre nego što bude raspet. U starozavetnom zanosu, Marko Atlagić je, pametniji od stranačkih kolega, tvrdio da je „Vučić Srbe, kao Mojsije Jevreje, izveo iz ropstva“ stranih okupatora i „žutog preduzeća“. Vučić zaista više liči na Mojsija, nego na Hrista. Preveo je Srbe žedne preko vode.

U tom maniru, mnogi naprednjački razbojnici sad su smanjili ambicije. Ako vođa nije bog, nadaju se da je bar Noje. U Prvoj knjizi Mojsijevoj detaljno je opisana predikcija njihovog suočavanja s odgovornošću: „I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle, pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. I reče Gospod: hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, jer se kajem što sam ih stvorio…“

Naravno, naprednjaci čitaju samo Informer, to je njihova Biblija, ali ipak instinktom za samoodržanje, kakav poseduju svi kriminalci, od džeparoša do glavoseča, prepoznaju ozbiljnost opasnosti koja im preti.

- Advertisement -

Devet godina su sprovodili nevaljalstvo veliko, sve misli srca njihova bile su samo zle, pa sad drhte od straha, uplašeni poplavom koja će ih počistiti. Stiže poplava, a njihov Noje pravi barku samo za jednu osobu, samo za voljenog sebe.

Aleksandru Vučiću je voda već stigla do grla. Na dno ga vuku izjave dojučerašnjih poslovnih partnera Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, dokazi koji otkrivaju njegovu komandnu ulogu u tom gangu, kao i tragovi svih ostalih zločina, koji su Srbiju zavili u crno. Vučić je kriminalizovao celu Srpsku naprednu stranku, sve državne institucije, Narodnu skupštinu i Vladu Republike Srbije, pravosuđe, sport, medije…

Mnogi normalni ljudi, koji su pošteno radili svoj posao, uplašeni njegovom agresivnom samovoljom, pristali su da budu saučesnici u zločinu nad državom i narodom. Po njegovom naređenju ili s njegovim odobrenjem izvršavali su najteža krivična dela.

Najdublje su se zaglibili njegovi najbliži. Andrej Vučić je mogao da bude pristojan radnik Narodne banke Srbije, da polako i strpljivo gradi karijeru, kao što je to radio njegov otac Anđelko.

Međutim, nije imao sreće. Brat Alek ga je uvukao u kriminal. Dao mu je neograničena ovlašćenja, koja su ga brzo i lako pretvorila u simbol nasilja i otimačine. Danas, čim neki nesrećnik zakuka da mu je neko oteo firmu, kafanu, zemljište, bilo šta… Svi odmah pogledaju prema Andreju, on je najsumnjiviji.

Danilo Vučić u društvu navijača Partizana, među kojima je i Aca Rošavi, na Svetskom prvenstvu u Rusiji FOTO: Printscreen

Još gore je prošao prestolonaslednik Danilo, koga je otac gurnuo u društvo najmonstuoznijih ubica u istoriji srpskog kriminala. Nema logičkog objašnjenja zašto je Aleksandar Vučić kriminalizovao sina. Sigurno je samo da Danilo nije sam izabrao taj put.

Autor ovog teksta, kao i mnogi drugi svedoci, upoznao je Danila kao dobro vaspitanog dečaka, zainteresovanog samo za igru, sport i školu, Dečak nije imao sreće, otac ga je, kao taoca, dao vođama „Janjičara“, da ga oni čuvaju, vaspitavaju, zabavljaju, zloupotrebljavaju i uvlače u svoje kriminalne kombinacije. Danilo se, verovatno, dobro osećao u društvu nabildovanih i tetoviranih nasilnika, koji su mu ličnim primerima pokazali da postoje i ozbiljni kriminalci, koji otimaju mišicama i utokama, a ne samo lažima i prevarama, kao što to radi njegov otac.

Nije teško pretpostaviti da mu se svidelo prisustvo testosterona, na kakvo nije navikao u porodici. Ne shvatajući da je krenuo putem bez povratka, Danilo je napustio fakultet i školovanje nastavio na katedri profesora Ace Rošavog, jednog od vođa „Janjičara“. Nastavu su sprovodili na tribinama, po splavovima i noćnim klubovima. Skupi provodi s jeftinim devojkama i svim ostalim što vole mladi, napravili su od Danila ovo što je danas – maskota mafijaškog klana, koji je optužen za najmonstruoznija ubistva.

Što je najgore, Danilo je postao teret za Aleksandra Vučića. Ma koliko se upinjao da istragu Belivukovih zločina usmeri što dalje od Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi, Borisa Karapandžića i ostalih Danilovih drugara, to nije moguće. Dokazi ne dozvoljavaju da se izbegne njihovo medijsko, pa i sudsko procesuiranje.

– Postoje nebrojena svedočenja da je Danilo Vučić podstrekivao na vršenje krivičnih dela, i t mnogostrukih krivičnih dela, vezano i za dešavanja na tribini, za sprečavanje navijanja protiv njegovog oca, i za razne druge stvari. Postoje sumnje da je i sam počinio neka krivična dela, ali to još nije potvrđeno. Sumnja se da je prisustvovao izvršenju krivičnih dela – tvrdi Milan Dumanović, bivši inspektor Uprave kriminalističke policije Beograda.

Uhapšeni vođa navijača „Alkatraza“ iz ekipe Velje Nevolje sa Vučićevim sinom Danilom

Dumanović to tvrdi na osnovu svedočenja nekoliko policajaca, koji su dobro upućeni u razvojni put Belivukove grupe. I drugi svedoci, pa i članovi porodica Belivukovih žrtava, ukazuju na ulogu Ace Rošavog, koji je postupao po nalogu Danila Vučića, kad je organizovao sačekušu u kojoj je brutalno pretučen Goran Veličković Goksi, vođa navijačke grupe „Partizanovci“. Nekoliko meseci kasnije, Veličković je otet i, pretpostavlja se, ubijen u kući-klaonici u Ritopeku.

Pre nekoliko dana, kad su u javnost plasirani delovi iskaza Belivuka i Miljkovića u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Aleksandar Vučić je shvatio šta mu se sprema. Pritisnut dokazima, Vučić se koncentrisao samo na to da kupi vreme do sledećih izbora, kako bi našao način za bekstvo iz Srbije. Pošto nema poverenja ni u koga od stranačkih saradnika, Vučić je izlazne opcije analizirao samo sa Andrejem i njegovim ocem Anđelkom. Nije mu se svideo zaključak koji je izneo Anđelko Vučić.

– Ti se snalazi kako znaš, ali uradi sve što možeš da zaštitiš Danila. Ako ništa drugo, sredi mu da dobije status svedoka saradnika – predložio je diktatorov zvanični tata.

Aleksandar Vučić je sa zgražavanjem odbio tu ideju. I njemu je jasno da će Belivuk i drugi optuženici da upru prst u Danila, kako bi gađali tatu Aleka. S devizom „ako padam ja, pašćeš i ti“, u sudskom postupku priznaće da su nasilje na Partizanovom tribinama sprovodili po naređenjima starijeg Vučića, koje im je prenosio mlađi. Kao dokaze ponudiće fotografije i snimke, i to ne samo s pijanki, nego i iz „bunkera“ na stadionu Partizana ili iz Ritopeka. Ako se pojave snimci zlostavljanja Belivukovih žrtvi, na kojima se vidi da je prisutan i Danilo, biće to politički kraj Aleksandra Vučića. I, ne samo politički. Posle toga, moraće da sedne na optuženičku klupu, pored svojih ortaka Belivuka i Miljkovića.

Da bi to izbegao, Aleksandar Vučić će morati da prihvati predlog tate Anđelka. Prebacivanjem odgovornosti na Danila pokušaće da sabotira sudski postupak i prekine lanac dokaza, koji vuku ka njemu. Vučić još nije prelomio, ali kad dođe stani-pani bez mnogo dvoumljenja ponudiće Danilovu glavu da bi sačuvao svoju.

Biblijski Noje je uspeo da molitvama umilostivi Boga, pa da od potopa spase svoju porodicu i sve životinjske vrste, kako bi se nastavio život na Zemlji. Naprednjački Noje Vučić milost prosi od parazita iz svoje sekte. Na njegov zahtev, peticiju podrške ugledu predsednika pokrenuo je Aleksandar Đurđev, koji je politički uspon počeo u Dverima, da bi se kasnije obrukao na sto načina. Akcija je doživela totalni fijasko. Ne samo po broju potpisnika, nego i po nivou njihovog autoriteta, ali i po imenima koja su izostala s tog sramnog spiska.

Među petsto nesrećnika, autogram na vlastitu bruku stavili su brojni politikanti, koji su Vučića iskoristili da se udome na funkcijama u državnim ustanovama, kao i njegovi privatni dužnici poput Dejana Matića, koga je vođa izvukao iz automehaničarske radnje i postavio prvo za predsednika opštine Zemun, a potom i na mesto direktora Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.

U tom blatu se uvaljala i bulumenta srednje i nižerangiranih eks-radikala. Dok je bio direktor Izdavačkog sektora Srpske radikalne stranke, Ognjen Mihajlović je učestvovao u uređivanju Šešeljevih knjiga „Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić“, „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“ i „Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić“, za koju je napisao pikantan predgovor, predstavljajući Vučića kao patološkog lažova.

Mihajlović, posle svega, sad brani ugled lažljivog lopova. Naravno, Mihajlović i danas o Vučiću misli isto što i pre, ali ovako otplaćuje privatna dugovanja. Vučić je Mihajloviću i njegovoj supruzi Ljiljani Mijoković pomogao da, suprotno sudskim presudama, zadrže stan porodice Barbalić, u koji su se bespravno uselili pre 24 godine. Za razliku od njega, Marina Raguš potpisom na peticiji kojom od, ne zna se koga, traži zaštitu ugleda predsednika države, investira u karijeru, koju želi da nastavi u Parizu kao član stalne delegacije Srbije pri UNESKO. Iz poslovnih razloga, kako bi dobili prostor u režimskim medijima, Vučića su podržali razni estradni tipovi kao što su Kia Kockar i polupismeni influenseri. Tu je i Aca Lukas. On je davno savladao lekciju: „Nikad ne govori istinu, budi poltron“. Pravila je naučio na teži način. Kad je bio mlad i neiskusan, u intervjuu za magazin Svet priznao je kako je kresnuo pevačicu Hani, tadašnju suprugu Željka Mitrovića. Nekoliko godina je bio pod sankcijama, a zabrana pristupa Pinku za narodnjake je jednaka smrtnoj presudi. Posle toga, kad se opametio, Lukas bi bez dvoumljenja priznao da ga je kresnuo Vučić, ili Mitrović, ili obojica zajedno, samo da ostane na Pinku.

No, nisu bitni ovi, kao i mnogi drugi bednici koji su se osramotili potpisom. Za javnost, a i za Vučića, važniji su oni koji su odbili da učestvuju u skupljanju krhotina idolopokloničkog kulta diktatora u padu. Nema potrebe da se nabrajaju imena svih naprednjačkih štetočina koje su se distancirale od ove akcije, dovoljno je istaći primer Milovana Drecuna.

Drecun je godinama uspešno gradio negativan imidž u javnosti i među kolegama iz medija. Staž na RTS-u obeležio je simbiozom novinarstva i patriotizma, onakvog kakav su promovisali tvrdi kadrovi ispod šinjela Slobodana Miloševića. Kad se razgrne politikanstvo, koje je sastavni deo njegovog rada, Drecunu mora da se prizna da je ostavio značajna svedočanstva o ratnim dešavanjima u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju. S druge strane, na pitanje zašto je autor knjige „Drugi kosovski boj“ pristao da podržava Vučićevu izdaju Kosova i Metohije, može da odgovori samo on. Ipak, koliko god bio iritantan i nedosledan, Drecun nije samo takav.

Autor ovog teksta je, po dolasku na mesto glavnog urednika Pravde, u martu 2007, tamo zatekao Drecuna. Za četiri kolumne mesečno, Drecun je od Vučića dobijao skroman honorar. Posle godinu i po dana, Vučić je redakcijski budžet rasteretio Drecunove apanaže. Ljut kao ris u pubertetu, Drecun je Vučića optužio za najstrašnija zla, politička i privatna. Sočnim rečnikom vršio je obdukciju Vučićevih prevara i laži. Iako je znao s kim ima posla, kasnije je pristao da uđe u naprednjački kartel. Sad je, odbijanjem da potpiše peticiju za zaštitu Vučićevog nepostojećeg ugleda, potvrdio uverenje da je i on shvatio da je došlo vreme za distanciranje od vođe. A, ako se i ljudi poput Milovana Drecuna sklanjaju na bezbednu udaljenost od diktatora, to je jasan signal da su svesni da stiže poplava, koja će ih odneti s političke scene.

Ko god ima malo razuma mogao je na vreme da shvati da Vučić, kad prigusti, neće praviti Nojevu barku, nego varku. Vučićev moralni kompas uvek pokazuje u smeru njegovog džepa. Sve što je stekao u prvih 15 godina političke tzv. karijere, Vučić je stekao zahvaljujući Vojislavu Šešelju. Vojvoda mu je dao poslaničke mandate, ubacio ga u ministarsku fotelju i uselio ga u državni stan, naterao ga je da se oženi s već trudnom Ksenijom, a krstio mu je Danila i Milicu. Dao mu je politički status, medijski ga promovisao, rešio mu je sva egzistencijalna pitanja. Kad je Šešelj završio u haškoj ćeliji, da odgovara za sve što su zajedno radili, Vučić mu je oteo stranku i poveo stravičnu kampanju u kojoj je kompromitovao celu porodicu svog kuma. Šešelja je optuživao za ratne i posleratne zločine. Vučić je tvrdio da je Šešelj preko svoje supruge Jadranke od Luke Bojovića naručivao ubistva nepodobnih novinara, pa i Tomislava Nikolića. Nije ih poštedeo ni tračeva o njihovoj privatnosti. Za Šešelja je govorio da se švaleriše s Elenom Božić Talijan, a da Jadranka uživa u romansi s jednim srećkom iz obezbeđenja Srpske radikalne stranke. Javno se hvalio kako je otplaćivao kockarske dugove Nikole Šešelja. Ne bi bilo pristojno da se ovde pominje šta je sve Vučić pričao o Nikolinoj ženi Milici, takve gadosti neka ostanu među kumovima.

Ako je mogao da na tako brutalan način izda i ponizi svog tvorca, šta tek mogu da očekuju drugi nesrećnici iz Vučićevog okruženja. Deo iz tog repertoara, s kojim tretira kumove i saradnike, Vučić i sada pokazuje kampanjama protiv još nekoliko bivših intimusa. Na njegovom udaru se nalaze kumovi Nebojša Stefanović i Slaviša Kokeza, koje optužuje za pripremu državnog udara i pripremu njegove likvidacije. Nešto nežniji tretman, ali takođe s optužbom da prizivaju ubistvo njegovog sina Danila, Vučić primenjuje nad kumovima Aleksandrom Nikolićem i Majom Japundžom Nikolić.

Izdao je i obrušio se na ljude s kojima je sarađivao nekoliko decenija. Posle svega, samo idioti mogu da očekuju da će se prema njima ponašati drugačije. Nadaju se da će, povezani zajedničkim zločinima i tuđim novcem i krvlju, osvojiti njegovu milost, da ih neće ostaviti na cedilu. U tu zabludu nisu upali iskusniji prevaranti poput Siniše Malog, Ane Brnabić i Zorane Mihajlović. Ali, Vučiću nikad nije bio problem da regrutuje gladne i ambiciozne štetočine, nedovoljno pametne i oprezne da shvate kakva sudbina im je namenjena.

Na brod koji tone nedavno je uskočio Aleksandar Šapić. Željan političkog uspeha i, još više, sudske zaštite od odgovornosti za mnoge nezakonite radnje, Šapić je prihvatio Vučićev poziv da uđe u SNS. Bivši vaterpolista nije mogao da odbije ponudu da postane gradonačelnik Beograda.

Iako je Vučić već nekoliko puta menjao uslove koje su dogovorili u maju, nedavno je obećao Šapiću da će biti postavljen na funkciju gradonačelnika i pre beogradskih izbora. Srpska napredna stranka će u novembru održati kongres na kome će Vučić sprovesti detaljnu kadrovsku čistku. Kad to bude obavljeno, Skupština grada Beograda će smeniti dr Zorana Radojičića i na mesto gradonačelnika postaviti dr Aleksandra Šapića. Bar je tako Vučić obećao svom novom ljubimcu.

Šapić će se teško izvući iz pogubnog zagrljaja novog vođe. I sad, kad mu se čini da je uspeo u životu, Šapić je prinuđen da beži od građana i novinara koji se raspituju za njegove nezakonite poslove. Na Bežanijskoj kosi počeo je da gradi velelepni zamak. Nema sve potrebne dozvole, ali građevinska inspekcija opštine čiji je on predsednik ne sme da reaguje na pozive Šapićevih komšija, kojima su oštećene zgrade, usled tih radova. Kad se susretne s nekim od njih, Šapić beži brzinom Karla Luisa. Ta brzina mu neće pomoći da, posle oslobođenja Srbije od naprednjačke okupacije, izbegne odgovornost.

Po nižoj ceni, Vučić je dobio Nebojšu Bakareca. Lako su se dogovorili za saradnju. Vučić mu je oprostio što je godinama u gradskoj skupštini, kao odbornik Demokratske stranke Srbije, reklamirao knjigu „Vučić – politička fukara“. Barakec se, s druge strane, pravi da se ne seća kako ga je Vučić nazivao unukom ustaškog satnika Stjepana Bakareca. Zaboravio je i na podrugljive nadimke, koje mu je Vučić lepio. Jedno vreme ga je, dok su zajedno sedeli u Skupštini Beograda, nazivao „Hare Hare“, pošto je Bakarec na sednice dolazio u šarenim indijskim mantijama. Kasnije, zarad političke korektnosti, Vučić je, citirajući Aleksandra Tijanića, Bakarecu dao nadimak „Februar“, zbog jedne kraće noge.

Vučić sad tog februarca koristi za najprljavije napade na opoziciju. Bakarec je veselo dočekao priliku da se istakne. Po Arhimedovom pravilu, koliko se Vučića utisne u Bakareca, toliko se istisne laži i gadosti.

U početku, Bakarec je mandat naprednjačkog narodnog poslanika opravdavao pljuvačkom, kojom je najviše gađao Dragana Đilasa. Javno, u Skupštini, govorio je ono što Vučić misli – da Đilasa treba likvidirati. Umesto tužilaštva, na poziv na ubistvo reagovao je Vučić, devijantnog psihopatu nagradio je kolumnom u Informeru, da nastavi s uvredama i pretnjama.

Bakarec je pre neki dan zablistao i na Tviteru. Objavio je fotomontažu na kojoj je pored Marinike Tepić ubacio lik Veljka Belivuka. Nema veze što je nivo tog rada isti kao i nivo Vučićevog i Bakarčevog morala, oni su zadovoljni pokušajem da kriminalizuju potpredsednicu Stranke slobode i pravde. Ne zanima ih ni to što je prevara odmah raskrinkana.

Kad bi postojala fotografija Belivuka i Tepićeve ili Đilasa, kao i kad bi postojao snimak Belivuka i nekog od urednika Magazina Tabloid, Vučić bi to platio suvim zlatom. Ovako, mora da izmišlja i ponavlja besmislene optužbe o reketiranju i drugim plodovima njegovog posrnulog uma.

Cela Vučićeva politička karijera i privatna biografija su u tom stilu – samo laži, uvrede, pretnje i fotomontaže. Bakarec je samo simptom Vučićevih mentalnih poremećaja.

U skladu sa svojim zdravstvenim kartonom, Vučić je od politike napravio fotomontažu. Sve što radi svodi se na prevare, koje plasira preko strogo kontrolisanih medija u kojima objavljuje vesti i slike onoga što ne postoji. Kao uspeh svoje diplomatske strategije predstavlja predaju Kosova i Metohije. Srbiju je uveo u dužničko ropstvo, a priča o zlatnom dobu. Za ove vlasti, Srbija je zvanično proglašena najsiromačnijom državom u Evropi, a on je predstavlja kao ekonomskog tigra.

Laže kad god zine, uveren da je jači od istine koju vide svi građani i koju potvrđuju surove činjenice. Kurs dinara je stabilan, tvrdi Vučić, nema inflacije, a sve poskupljuje. To ne mogu da prećute čak ni Vučićeve sluge iz Srpske radikalne stranke. Dobro, Šešelj može, on može sve, samo da bi opravdao apanažu, ali zato dozvoljava Vjerici Radeti da nežno kritikuje gospodara.

– Mogu da nas obaveštavaju o statistici o ne znam kakvom blagostanju, ali svako od nas vidi da to blagostanje nije ni blizu onoga što se sluša u medijima, počev od prosečne zarade, do poskupljenja. Najveći procenat poskupljenja je zapravo kod proizvoda koji se najviše kupuju i bez kojih se ne može. Jestivo ulje je, na primer, poskupelo za 17 procenata, povrće za 11,5 procenata, nafta 14 procenata, voda i odvoz smeća digli su komunalne račune za samo osam odsto. Zdravstvene usluge su u odnosu na prošli jun povećane za 4,1 odsto. Transportni troškovi za 6,1 odsto. Građevinski materijal je bukvalno duplo poskupeo – kaže Radeta.

Još bi svašta rekla, ali ne sme. Kao i njen šef, bivši vojvoda i aktuelna rijaliti zvezda Šešelj, progovoriće kad bude kasno, kad stigne poplava, koja će očistiti Srbiju od naprednjaka, radikala, socijalista i ostalih štetočina.

Kad do toga dođe, Aleksandar Vučić će pokušati da odgovornost prebaci na sve i svakoga oko sebe. U zamenu za svoju, ponudiće glave svojih kumova, saradnika, partijskih kolega, pa i brata Andreja i sina Danila. Iako i oni moraju da budu kažnjeni za sve što su radili, Srbija neće biti normalna pravna država dok Aleksandar Vučić ne bude, posle fer i poštenog sudskog postupka, sankcionisan za sve zločine naprednjačkog kartela. Kazna mora da bude pravedna. Slaviša Šošić, pozivajući se na Zakonik cara Dušana, upozorava: „Lažovima odseći jezik, lopovima ruku, izdajnicima glavu, a pederima k…c… Kad bi se to danas primenjivalo, mi od Vučića ne bi imali šta da sahranimo…“

Možda je to tačno, ali nema druge, mora da se sahrani zločinačka politika vođe SNS-a. Dok se to ne desi Srbija neće moći da vaskrsne.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

4 KOMENTARA

Ostavite komentar

Najnovije vesti