22.7 C
Belgrade
sreda, 28 jula, 2021

ZA BUREK ŠIRE NOGE: Srbija postala najveća javna kuća u Evropi, SPAVAMO!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Vreme smrti

Srbija je pod Vučićima postala najveća javna kuća u Evropi

Za burek šire noge, da prežive

Postalo je uobičajeno da se kao plen dobijen izborima smatraju i devojke, žene, dečaci i muškarci koji postaju seksualno roblje. Ukazivanje na pojedine slučajeve tu ne menja ništa, jer ceo ovakav sistem, posebno od dolaska naprednjaka na vlast, pogoduje razvoju ovih devijacija. Ceo sistem je truo, ali njegovu izmenu ne smeju da traže ni režim, ni „opozicija”, jer je on po ukusu stranih mentora.

Milan Malenović

- Advertisement -

Srbiju u talasima zapljuskuju seksualne afere. Kada god zatreba poziciji, ali i „opoziciji” da se pažnja skrene sa nekog gorućeg problema, iščeprka se neka pikanterija iz prošlosti neke poznate ličnosti, pa se tako manje priča o bedi, gladi, bankrotu države ili ubistvima nezgodnih svedoka, a više o tome ko je sa kim nekada nešto radio.

Dragan Marković Palma je ovejani kriminalac, ali njegov najveći greh nisu seksualne nastranosti, već to što je bezobzirno pljačkao javna sredstva, a one koji su to hteli da ispitaju prebijao ili čak i ubijao. O njegovoj „ljubavi” prema maloletnicama znalo se i ranije, ali je afera „Končarevo” tek sada zgodno došla da se na trenutak zaborave masovni protesti opljačkanih i gladnih građana, kao i ubistvo Vladimira Cvijana. Na kraju će biti kao i sa umešanošću jagodinskog despota u ubistvo novinara Milana Pantića – „proći” će poligraf i vuk će pojesti magarca.

Problem nije ni u Palmama, niti u Jutkama, jer će devijantnih uvek biti, već u sistemu koji ih štiti i ohrabruje da nekažnjeno zadovoljavaju svoje porive.

- Advertisement -

Prema trenutno važećem Krivičnom zakoniku (član 180), osoba koja napuni 14 godina može da ima seksualne odnose sa osobom koja je od nje starija, a da ta druga osoba ne bude kažnjena ukoliko je reč o dobrovoljnom pristanku na seksualne odnose. Sa ovako niskom donjom granicom za stupanje u seksualne odnose, Srbija spada među najliberalnije zemlje sveta.

Uzrast seksualne saglasnosti (USS, ili često „zaštitna granica”) nije na isti način regulisana u svim državama na svetu. Tako je, u inače veoma liberalnoj Holandiji, ona postavljena na 16 godina, a u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, poznatoj po slobodama, granica je postavljena na uzrast od 18 godina. U najvećem broju despotovina na Arabijskom poluostrvu taj uzrast nije jasno definisan i kao donja granica tradicionalno se uzima uzrast od 12 godina (koliko je imala Ajša kada ju je prorok Muhamed sebi doveo), ali isključivo za seks u okviru braka. U velikom broju zemalja Trećeg sveta uopšte se ne poštuju odredbe zakona, već važi tradicija koja reguliše da USS i za devojke i momke važi od njihove polne zrelosti.

Još 2010. organizacija “Beosuport” pokušala je da inicira podizanje zaštitnog uzrasta u našem Krivičnom zakoniku na 16 godina, ali bez uspeha. Još tada se znalo ne samo za Palmine, već i avanture nekih drugih političara, ali su oni i tada (kao i sada) bili neophodni koalicioni partneri. Nisu, dakle, krivi oni koji koriste mogućnosti koje im zakon pruža (mada ostaje pitanje moralne odgovornosti), već sistem koji je stvorio takav zakon. Do sredine 90-ih postojala je viša donja granica za analni seks, jer se smatralo da on kod mladih uzrokuje telesne deformacije, ali je pod pritiskom svemoćnog LGBT+ lobija to izmenjeno kako bismo se uklopili u evropske trendove.

Niko od onih koji sada upiru prstom u Dragana Markovića Palmu, nazivajući ga pedofilom, ne sme iz političkih razloga da zatraži promenu nakaradnog Krivičnog zakonika. To im ne bi dozvolili ni strani mentori i finansijeri kojima nije strana nijedna seksualna devijacija.

Najgore od svega je moralna erozija koja nas tera da postanemo potpuno ravnodušni prema ovakvim zakonima.

Još u vreme cara Klaudija (vladao od 41. do 54. godine) rimski Senat je moral definisao kao „odraz vremena u kome je nastao”. Kako se menjaju vremena, tako se isto menjaju i moralna načela. I zaista, ovakvo ponašanje i odevanje u javnosti kakvo je sada uobičajeno, bilo je nezamislivo pre 100 godina.

Upravo zbog toga je opasno ćutanje i zatvaranje očiju pred pojavama seksualnog zlostavljanja, jer prećutno odobravanje vodi ka stvaranju navike koja uslovljava promenu moralnih pogleda, pa samim tim i zakona. Nedopustivo je pravdanje „moram, hranim porodicu”, a još manje je prihvatljivo ćutanje okoline na takve pojave. Od siromaštva postoji nešto mnogo gore – gubitak časti.

Na žalost, sve se češće žrtve, koje ćute i time omogućava-

ju seksualnom predatoru da nastavi da napastvuje sve oko sebe, primaju sa prećutnim razumevanjem. „Šta ćeš, takva su vremena”, a ona su takva zbog ćutljive većine koja je spremnija da napadne žrtvu koja se brani i glasno govori o svojoj Golgoti, nego onu koja ćuti i trpi.

Na taj način se ova pošast širi.

U ovoj gladi sve je više mladih koji seksualne usluge pružaju za parče bureka kojim će se prehraniti za taj dan. Svi to znaju, ali se prave da se ništa ne dešava, umesto da zapale institucije sa sve političarima u njima, koje su tako nešto skrivile.

Da li se roditelji iz unutrašnjosti, čija su deca na školovanju u Beogradu, zapitaju kako ona na kraj izlaze sa 300 evra mesečno, kada samo obična soba u našoj prestonici mesečno košta 100 evra? I za to malo para koje šalju deci nesrećni roditelji odvajaju od svojih usta i rade „od jutra do sutra”. A njihova deca često moraju da biraju između plaćanja kirije ili odlaska na ručak, pa se neki odluče za treću opciju – da svojim telesnim uslugama plaćaju ili hranu, ili stanarinu.

ovome niko ne govori, jer ni žrtve, a ni počinioci nisu poznate ličnosti. To je samo običan narod, a on je u ovom sistemu potrošna roba.

Još na početku krvavog raspada SFR Jugoslavije na Zapadu se govorilo kako će ovde nići „evropski Tajland”. Tajland je do zla boga siromašna zemlja na Indo-kineskom poluostrvu gde je moral slabo poznata kategorija. Iako zakoni nisu baš liberalni, skoro sve se toleriše, ako donosi pare.

Apsolutni vladar ove zemlje je kralj Maha Vajiralongkorn Bodindradebajavarangkun (uobičajeno samo Rama X). Kada nije u inostranstvu (najradije živi na evropskim Alpima) boravi u izolovanim pozlaćenim dvorcima i uopšte nema dodira ni sa narodm, a ni sa stvarnošću. Naš samodržac Aleksandar Vučić je takođe izvan realnosti, pa tvrdi kako gorivo nije skupo, da je hrana jeftinija nego u drugim zemljama i da proživljavamo „Zlatno doba”. Slično, u svom svetu, žive i njegovi najbliži saradnici, pa niko ne oseća potrebu da bilo šta menja kako bi se stalo na kraj zloupotrebama gladnih od strane napaljenih bogatih i moćnih.

Da su Palma ili Milutin Jelačić Jutka jedini seksualni predatori iz redova političara, još bi bilo i dobro, ali se takvi nalaze u bukvalno svakoj opštini i državnoj instituciji. Kada bismo hteli sve da ih pomenemo, ne bismo završili ni do Nove godine.

Već se zaboravilo kako je leskovački gradonačelnik Goran Cvetanović, pun sebe i ubeđen da će zauvek ostati van domašaja zakona, govorio okupljenim ženama: „Neka digne ruku ona koju nisam j…” Priča se da je jednom jedna digla ruku i Cvetanović je to shvatio kao uvredu i lični poraz.

I u Smederevu svi znaju ko je lokalni Palma, ali niko o tome ne sme javno da progovori. Samo se spuštene glave tiho procedi „Ma, to je ovde normalno”. Dok je takve zavere ćutanja neće nam biti bolje.

Počinjemo da se navikavamo na saznanje da svačija majka, ili ćerka (u nekim slučajevima i brat, ili sin) može da postane žrtva seksualnog predatora na vlasti.

Ovaj režim pogoduje razvoju takvih manijaka, posebno jer im omogućava da svoje miljenike ili miljenice ne moraju da plaćaju iz sopstvenog džepa, već na teret budžeta. Uvek će se naći neko dobro plaćeno radno mesto u hladovini. Najbolji primer za ugled im je sam predsednik Vučić koji je svog isluženog ljubavnika Marka Đurića postavio za ambasadora u jednoj od najvažnijih prestonica na svetu – Vašingtonu. Mlađani Marko nema ni sata iskustva u diplomatiji, ali zato ima noći i dane provedene sa gospodarom Srbije. Kada može predsednik Republike, mogu i ja – misli svaki predsednik opštine, ministar ili direktor javnog preduzeća i tako dospevamo u situaciju u kojoj smo sada.

Ovo, međutim, nije nikakva tema za medije koje plaća ili vlast, ili „opozicija”, jer se praksa napredovanja uz pomoć dignutih nogu pojavila još mnogo pre dolaska na vlast naprednjaka.

U tome su, znači, korist našli i oni koji brane Palmu, isto kao i oni koji ga napadaju.Ustalilo se shvatanje po kome uz funkciju idu i nekažnjeno pljačkanje budžeta, kao i iživljavanje seksualnih fantazija.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti