Hoće li postavljanjem DŽozefa Bajdena za predsednika Sjedinjenih američkih država biti zaustavljena višegodišnja akcija na planu čišćenja Balkana od korupcije, kriminala, od kartela koje predvode čelnici ovih država. Biznismen Nenad Kovač, zvani Neša Roming, među najbogatijim u našoj zemlji, nalazi se ”u romingu”. Prijatelju se javio pred novogodišnje praznike i saopštio mu da će ostati još najmanje dva meseca, pre nego se, navodno, vrati u Beograd.Vučićev kartel raspolaže informacijom o njegovom odsustvu iz zemlje, ali ne znaju tačnu lokaciju. Primetno je da Kovač rasprodaje imovinu, firme, da izvlači kapital, koji se meri stotinama miliona evra i dolara, a stečen je visokom korupcijom, kriminalom…
Neša Roming je neke svoje kompanije već prodao Dragoljubu Zbiljiću, a o još nekima se pregovara. Izbor kupca pokazuje nameru Aleksandra Vučića da zadrži bar unosne poslove, kad već ne može Kovača.
Slučaj gospodina Kovača otvara mnoga pitanja, pa i pitanje daljeg nastavka čišćenja Balkana od državnog kriminala i korupcije.
U Americi je pretprošle godine (2019) pokrenut postupak protiv kineske kompanije „Hjuavei”, kojim su obuhvaćene i pojedine srpske kompanije, ministarstva i državne institucije.
Na udaru američkog pravosuđa našle su se firme iz poslovnog sistema „Roaming”, čiji vlasnik je Nenad Kovač, zvani Neša Roming.
Kovač je osumnjičen da je, u saradnji sa „Telekomom Srbija” i određenim političarima iz vlasti učestovao u kršenju sankcija prema Islamskoj republici Iran.
Posle višegodišnje istrage, američko Ministarstvo pravde podiglo je optužnicu protiv „Hjuaveija” zbog „industrijske špijunaže, prevare, pripremanje zavere i kršenja sankcija protiv Irana”. Postupajući po američkoj tajnoj poternici, kanadska policija je 1. decembra u Vankuveru uhapsila Meng Vanžu, direktorku „Hjuaveija”.
Kineska vlada je izrazila zabrinutost i razočarenje tim postupkom, pozvala je SAD da odmah prestane s kršenjem ljudskih prava gospođe Vanžu i obustavi „nerazumne pritiske” na kinseske kompanije.
Koliko su Amerikanci bili odlučni u nameri da raščiste sve sporne detalje poslovanja „Hjuaveija” najbolje potvrđuje to što je direktorka Meng Vanžu uhapšena istog dana kad su se u Argentini, na samitu ”Grupe 20” sreli tadašnji predsednik Donald Tramp i Si Đinping. Iako su dva predsednika istakli potrebu za spuštanjem tenzija u aktuelnom trgovinskom ratu, to nije zaustavilo akciju hapšenja i procesuiranje princeze kineske kompanije.
„Hjuavei” je saopštio da kineska vlada ne kontroliše njihovo poslovanje i da direktorka nije ni na kakav način prekršila međunarodne zakone i propise.
Ona je, nakon saslušanja pred kanadskim sudom puštena da se brani sa slobode i čeka odluku suda o izručenju fedralnom sudu u Sjedinjenim Državama.
U kratkom roku, “Hjuavei” je postao drugi najveći proizvođač pametnih telefona na svetu, odmah iza „Samsunga”, a ispred „Epla”. Zahvaljujući tom uspehu, „Hjuavei” se smatra krunom kineske tehnologije, a Meng Vanžu njenom princezom. Međutim, američke vlasti su tu kompaniju smatrali „pretnjom za nacionalnu bezbednost SAD”.
U debatama u Kongresu i Senatu istaknuta je potreba da se kineska firma spreči da utiče na izbore u SAD i da krši međunarodne sankcije. Američku politiku pratili su Australija i Novi Zeland, koji su zabranili upotrebu opreme „Hjuaveija” u državnim institucijama, a očekuje se da takvu odluku uskoro donese i Japan.
Pritisak se prelio i u Evopsku uniju. Vlada Republike Češke je, da podsetimo, prekinula pregovore o saradnji s tom kineskom firmom na investicionom programu vrednom oko pola milijarde evra. Krajem januara u Poljskoj je uhapšeno dvoje službenika „Hjuaveija”, osumnjičenih za špijunažu.
Prema američkoj optužnici, „Hjuavei” je „koristio svoje nezvanične filijale i kompanije iz drugih država da pristupi iranskom tržištu, čime su prekršene sanckije”. U toj aferi istaknuto mesto imala je Srbija. Kompanija „Roaming” je, još od 2009. godine, distributer „Hjuaveijevih” proizvoda – mobilnih telefona, IT opreme i mrežnih instalacija – za Srbiju i Crnu Goru. Firma Nenada Kovača je kineskom tehnologijom snabdevala mobilne operatere „Telekom”, „Telenor” i VIP, ali i državne institucije, pa i obaveštajne službe BIA, VOA i VBA.
– I Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije započelo je saradnju sa kompanijom „Hjuavei” kroz strateški projekat „Bezbedan grad”, koji će omogućiti da kroz bolji sistem kamera i različitih sofvera bolje kontrolišemo protok saobraćaja i borbu protiv organizovanog i svih drugih vidova kriminala i da koristeći ovu naprednu tehnologiju budemo što efikasniji u oktirvanju i sprečavanju različitih krivičnih dela – rekao je Nebojša Stefanović u septrembru 2017, posle sastanka sa Mengom Đijendžuom, specijalnim izaslanikom predsednika Kine i sekretarom Centralne komisije za političke i pravne poslove.
Upravo u to vreme, američka kongresmenka Edi Bernis DŽonson je obavestila tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa da je zabrinuta zbog informacija da „mala grupa oko predsednika Srbije Aleksandra Vučića pruzima monopol nad svim javnim poslovima”.
Ona je navela da se u toj grupi nalaze Andrej Vučić, Zvonko Veselinović, Slaviša Kokeza, Nikola Petrović i Nenad Kovač. Ne slučajno, kongresmenka Bernis DŽonson ukazala je na sporne odnose Srbije i Irana, koji su, uz podršku predsednice parlamenta Maje Gojković i ministra Rasima LJajića, rezultovale ukidanjem viza za iranske državljane i otvaranjem iranskog Balkanskog centra u Beogradu.
U skladu s procenom da takvi postupci srpske vlasti ugrožavaju bezbednost SAD, pošto olakšavaju prolaz potencijalnim islamskim teroristima, Vašington je izvršio pritisak, pa je ukinut bezvizni režim između Srbije i Irana.
Tada je pokrenuta istraga poslovanja preduzeća iz sistema Nenada Kovača. Analizom prikupljenih 20.000 dokumenta, utvrđeno je da je „Roaming” uvozio „Hjuaveijevu” opremu koja nije odgovarala carinskim deklaracijama i puštao je u slobodnu prodaju, iako su za tu robu bile neophodne posebne dozvole.
U izjavama Ministarstvu finansija, „Roaming” se pravdao činjenicom da u deklaracijama nije navodio naziv kupca, s obzirom da je s „Telekomom” imao „okvirni ugovor”.
Međutim, američke službe osnovano sumnjaju da je deo te opreme završio u Iranu, čime su prekršene sankcije. Istraga je bila usmerena prema Kovačevom kiparskom preduzeću „Smart Concept Limitet – Nicosia”.
Posle svega, ne bi bilo iznenađenje da je i Nenad Kovač uhapšen po tajnoj poternici američkog Ministarstva pravde. I on se plašio takve mogućnosti, zato Neša Roming nije išaao u roming.
Preko svojih firmi, u poslednjih deset godina, Kovač je sa srpskim državnim institucijama sklopio poslove vredne oko 1,5 milijarde evra. Samo „Roaming d.o.o.” ima godišnji promet od oko sto miliona evra. Osim prodaje „Hjuaveijeve” robe, ogromnu zarada ostvaruje kroz Bus Plus, „Tehnomaniju”, „Eko enerdži grupu” i ostala preduzeća. Poslovne uspehe uvek je pravio u saradnji s pojedincima iz vrha vlasti, a danas sa Aleksandrom Vučićem i njegovim kumom Nikolom Petrovićem.
Istraga nezakonitog poslovanja narko-kartela Darka Šarića otkrila je i Kovačeve veze sa Zoranom Ćopićem, kontroverznim biznismenom koji je nekoliko puta pravosnažno osuđivan zbog pranja novca, kao i sa Nikolom Dimitrijevićem, vlasnikom „DTM Relation”, rođakom Branka Lazarevića, koji je takođe osuđen zbog pranja para Šarića i Ćopića.
Nenad Kovač je izbegavao medije, do ovog broja Magazina Tabloid nikad nijedne novine nisu objavile fotografiju „čoveka bez lica”. Iako beži od javnosti, on često pokreće sudske postupke, kojima traži zaštitu časti i ugleda.
– Moju čast vređa svaka izjava koja moje ime dovodi u vezu sa političkom mafijom, kriminalom, zločinačkim organizacijama, špijunskim centrima… Sebe ne smatram javnom ličnošću, ne bavim se politikom. Ja sam vlasnik nekoliko firmi koje posluju u Evropskoj uniji, imam mnogo poslovnih kontakata i partnera i potencijalnih saradnika i finansijskih institucija, svi moji poslovi su transparentni i proverljivi – izjavio je Kovač na jednom suđenju.
On tvrdi da ne poznaje Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića iako je poslovno sarađivao s „Dajrekt medijom”. Kaže da ne poznaje ni Borisa Tadića, ali da je s Miodragom Mikijem Rakićem bio u dobrim odnosima. Nikolu Petrovića smatra najboljim mladim menažerom u Srbiji, zato je ponosan što ga je angažovao za direktora i to za platu od samo 5.000 evra mesečno.
Šta je sve od toga istina, saznaće se ako se i kad se Kovač nađe pred američkim pravosudnim organima. Tamo nema njegovog kuma LJubivoja Đorđevića, tužioca beogradskog Prvog opštinskog javnog tužilaštva, a neće moći ni da računa na blagonaklonost sudija, koje iz spisa izbacuju neprijatne dokaze.
Ako Nenad Kovač ne želi da izaziva sudbinu, ne bi trebalo da napušta Srbiju, savetovali su mu prijatelji. Doduše, ni ovde nije bezbedan. Poljska policija je već uhapsila svoje državljane, koji su radili za „Hjuavei”, pa će to morati da uradi i srpska sa svima koje Amerikanci stave na crnu listu.
Kako je Kovač utekao iz Srbije? Da li je kidnapovan, da li se nagodio sa američkim istražiteljima?
Ako je u rukama istražitelja, onda se sigurno ne bi mogao javljati prijatelju u Srbiji, niti bi mogao prodavati svoje firme i imovinu i izvačiti novac iz Srbije. Dakle, ovlašćenja za prodaju dao je saradnicima u Srbji, kod notara, kao i direktorima svojih firmi u inostranstvu.
Da li se gospodin Kovač sklonio kod svojih poslovnih prijatelja u Iranu, ili Kini?
Sa Iranom i Kinom ga vežu ugovori teški oko milijardu evra. To je ogroman posao od kojeg se nije lako rastati.
S druge strane, američkim vlastima bi bilo značajno da iz njegovih usta čuju, mada najveći deo tih tajni već znaju, šta je on sve prodavao Iranu, čije tehnologiji i u koju svrhu. Ti podaci interesuju i izraelski Mosada.
Da li će američke službe bezbednosti (FBI-a, DEA, Agencija za sprečavanje pranja novca, istražna komisija Ministarstva pravde i Ministarstva finansija, tako olako odustati od privođenja pravdi mafijaša iz Srbije?
Treba podsetiti i na odlazak tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića u Sjedinjene Države.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je 15. maja u Vašingtonu, u okviru posete Sjedinjenim Američkim Državama, sa državnim sekretarom za unutrašnje poslove SAD Kevinom Mekalinenom o unapređenju policijske saradnje dveju zemalja. Reč je o prvom sastanku jednog srpskog ministra policije sa američkim državnim sekretarom zaduženim za unutrašnje poslove.
Nakon sastanka, Stefanović i Mekalinen potpisali su Memorandum o razumevanju između Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Republike Srbije o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Ovaj Memorandum omogućiće bržu razmenu informacija o migrantima, ali i onima koji su povezani sa potencijalnim terorizmom ili kriminalnim aktivnostima, što će doprineti većoj bezbednosti dve države, saopštio je kabinet ministra Stefanovića.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sastao se u Vašingtonu i sa predstavnicima Uprave za borbu protiv droga (DEA). Stefanović se sastao i sa direktorom Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristoferom Vrejom.
Stefanović i Vrej su se saglasili da je podizanje kapaciteta obe institucije od velikog značaja, a teme sastanka bile su i zajedničke obuke, kao i mogućnosti buduće saradnje Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije i Tima za spasavanje FBI, navodilo se u saopštenju MUP.Stefanović je ocenio da je saradnja MUP i FBI dobra i intenzivna, ali da postoji i volja i namera da se ona unapredi, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i visokotehnološkog kriminala.
On je razgovarao sa direktorom DEA Utamom Dilonom i njegovim saradnicima o unapređenju borbe protiv trgovine narkoticima, kao i saradnji srpske policije sa pripadnicima DEA.
Stefanović je naveo da su pripadnici MUP Srbije tokom 2018. godine zaplenili više od četiri tone droge, dok su u prva četiri meseca ove godine oduzeli više od dve tone droge.
Sagovornici su se saglasili da borba protiv narkotrafikinga predstavlja veliki izazov, ne samo za Srbiju i SAD, već i mnoge druge države. Zbog toga je, kako su istakli, važno utvrditi konkretne korake buduće saradnje obe službe, kako bi bili još efikasniji u hapšenju kriminalaca i zapleni narkotika, saopštila je informativna služba MUP-a Srbije.
Stefanović je pozvao Dilona i njegove saradnike da razmotre mogućnost unapređenja saradnje u oblasti edukacije i obuka..
Ministar Stefanović je 17. maja u Vašingtonu razgovarao i sa zvaničnicima o borbi protiv pranja novca i korupcije.On se sastao u Vašingtonu sa podsekretarkom za terorizam i finansijsko-obaveštajnu delatnost Ministarstva finansija SAD i sa zamenikom pomoćnika sekretara Međunarodnog biroa za narkotike i sprovođenje zakona, Sigal Mandelkerovom i Jorganom Endrjusom.
Stefanović je američkoj potsekretarki rekao da je Srbija usvojila više zakonskih i podzakonskih akata u oblasti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, istakavši da su u potpunosti implementirane preporuke Međuvladine organizacije za borbu protiv pranja novca (FATF) kako bi naša država bila skinuta sa “sive liste” te organizacije, saopštio je MUP.
Pod naslovom ”Trampov čovek se sastao sa Stefanovićem” opisan je susret ministra Stefanovića sa savetnikom za Nacionalnu bezbednost SAD!
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je u Vašingtonu, na odvojenim sastancima, sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u Stejt departmentu Metjuom Palmerom i zamenikom glavnog direktora za evropske poslove u Nacionalnom savetu za bezbednost SAD DŽonom Eratom.
Na sastancima je bilo reči i o saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova sa agencijama za sprovođenje zakona SAD, kao i konkretnim rezultatima i prednostima te saradnje za obe države.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova je dao sagovornicima čvrsto obećanje da će srpska policija sarađivati na svim pitanjima koja su pokrenuta njegovom posetom SAD-u.
Ipak, brzo se videlo da su Stefanovićeva pleća nejaka zaa takav teret. Pogotovu za čoveka koji je i sam uvaljan u najprljavije poslove.
Već na prvoj akciji saradnje sa američkim FBI-a i Europolom u akciji Familija, ispostavilo se da srpska policija nije mogla da privede na saslušanje nijednog osumnjičenog, čije pritvaranje su zahtevale ove bezbedonosne službe, a u Hrvatskoj je uhapšeno nekoliko desetina osumnjičenih za pranje novca, u saradni sa srpskim kriminalnim vrhom na čelu sa Andrejom Vučićem.
Ipak, Stefanović je uspeo da privede aklciju hapšenja uzgajivača mafijuane na plantaži Jovanjica, iza koje stoji Andrej Vučić sa saradnicima.
Ubrzo, Vučić je otvorio problem trgovine oružja sa Krušikom iz Valjeva, u koji je bio uključen, kao glavni bos, otac Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović. Ova afera je udarila po nosu ministra Stefanovića, koji je na kraju ostao bez resora, a Vučić ga je ostavio na lancu, postavljajući ga za ministra odbrane.
Opasan kartel je u Srbiji i onaj koji predvodi Ana Brnabić, sa svojim bratom Igorom i braćom Predragom i Sinišom Malim.
Predsednica Vlade Srbije je uspela da prošle (2020) gdoine ostvari najbliže poslovne odnose sa Trampovim savetnikom za pregovore Beograda i Prištine Ričardom Grenelom, koji je bio i ambasador Sjedinjenih Država u Nemačkoj.
Vučić je bio primoran da po njenoj inicijativi potpiše Vašingtonski sporazum i nakon odugovlačenja od tri meseca, opet Brnaićku postavi na čelo Vlade, pod direktnim nalogom gospodina Grenela.
Predsednica Vlade je danas kamen oko vrata Aleksandra Vučića. NJen brat je morao, pod pritiskom iz inostranstva, da napusti čelno mesto u kompaniji, kojj je njegova sestra godišnje uterivala na desetine miliona evra profita.
Saznanja o akcijama američkih istražnih organa, koje je bivši ministar policije Stefanović podelio sa saradnicima, poznata su upućenom delu javnosti.
Pod optužnicama federalnih sudova u Sjedinjenim Državama su, osim braće Vučić, vođe ostalih kartela u Srbiji.
U istragu o zločinima i kartelima na Balkanu bilo je uključeno više od hiljadu službenika FBI-a, DEA, Agencije za sprečavanje pranja novca, CIA-e, Europola, koja su dokaze podnosili tužiocima, ministrima unutrašnjih poslova, finansija i sekretaru za spoljne poslove. To, očigledno, nije lako prikriti.
Aleksandar Vučić je, nakon poste manastiru Hilandar na Svetoj Gori, koja se može oceniti kao težak promašaj, jer su monasi odbili da se sretnu sa njim, dočekao ga je iguman, sam, bez saradnika, poslao građanima Srbije poruku da će braniti Kosovo dok je živ. Poruka može biti i dvosmislena, pitanjem u čijem će ga interesu braniti, mada je on uspeo da se odredi izjavom od nezavisnosti od Srbije.
Da li je Vučić potpuno svestan da je njegov slučaj rešen?
Bivši američki ambasador u Beogradu Kameron Manter je progovoio za list Alo, u vlasništvu Siniše Malog, ministra finansija, tvrdnjom da je “Balkan na liniji vatre nove vašingtonske administracije”.
U Manterovom viđenju budućnosti Balkana opisuje se da balkanski lideri moraju da se oporedele za koga će raditi, a on preporučuje jedino SAD-e.
Da li će Bajden vršiti pritisak na Srbiju?
Zemlje Balkana trebalo bi biti uključene u razgovore koji su rezultirali – mišljenje je Mantera.
Amerikanci i dalje, smatra on, imaju pitanja o svojoj budućnosti, čak i mesec dana nakon izbora. Ali za Evropljane uopšte, a posebno za zapadni Balkan, nekoliko stvari je jasno. Stil američke spoljne politike će se promeniti i više će se prilagoditi naporima i preferencijama EU (posebno Nemačke) kada je u pitanju mir na Balkanu.
To će verovatno biti slučaj za sve države koje su u statusu kandidata za člansto u Evropskoj uniji i sveukupne šeme ekonomskog razvoja. Posle perioda kreativne diplomatije (ali često nebitne) od strane Trampove administracije, tim DŽoa Bajdena će najverovatnije biti oprezan, stabilan i predvidljiv. Pre svega, balkanska pitanja biće povezana sa drugim važnim transatlantskim pitanjima, smatra gospodin Manter.
Očigledno je da će Bajednova administracvija uzeti balkanske države kao taoce u sukobu, koji Bajedn najavjuje, sa prodiranjem Rusije i Kine na Balkan, pa i u Evropu.
Balkanski lideri su već otpisani, nađene su zamene za njih, kao potrošene igračke, pa je za očekivati da će SAD-e dati odrešene ruke Nemačkoj da privede kraju svoj treći svetski rat sa balkanskim narodima, koje je porobila Angela Merkel, za vreme mandata Baraka Obame u Beloj kući.
Izgleda da je to jasno i Vučićevim kartelima. Za očekivati je da će većina njih, poput Nenada Kovača, pokušati da uteknu iz Srbije.
Milovan Brkić
