Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom, da je Olaf Šolc „na decidan i oštar način tražio od Srbije da se priključi sankcijama protiv Ruske Federacije“. Vučić je rekao da je Šolca upoznao i sa svim neispunjenim obavezama Prištine iz Briselskog sporazuma. „Govorili smo o evrointegracijama Srbije, kancelar Šolc doneo je novu energiju i novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu, želi da čuje i sasluša sve sa Zapadnog Balkana i želi da postoji stvarna perspektiva proširienja EU“, kazao je. Šolc je kazao da Nemačka podržava Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, da očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji, kao i da očekuje pomak u pregovorima sa Prištinom.
„Kancelar je na decidan i oštar način tražio od Srbije da se priključi sankcijama protiv Ruske Federacije, odnosno da podrži restriktivne mere koje je EU protiv njih već donela, ja sam govorio o našoj poziciji i o specifičnosti situacje oko KiM, energetike, ali i tradicionlanih odnosa s Ruskom Federacijom, govorili smo i o predstojećoj zimi“, kazao je Vučić na konferenciji za novinare.
Vučić je rekao i da je ovo bio njihov treći razgovor.
„A prvi razgovor u našoj zemlji, i ja sam mu beskrajno zahvalan što je došao u posetu Beogradu i što smo mogli da otvoreno i iskreno razgovaramo o svim važnim pitanjima. Naravno, predsednik sam zemlje kojoj je mnogo značajniji razgovor sa nemačkim kancelarom, nego što je nemačkom kancelaru bio važan razgovor sa mnom, ali mislim da je bilo važno da razumemo mišljenje o važnim pitanjima“, rekao je Vučić.
Srbija i Nemačka, kazao je, sve bolje sarađuju po pitanju ekonomije.
„Povećanje u ekonomskoj razmeni od 25,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, očekujemo ove godine da imamo trgovinsku razmenu veću od 7,5 milijardi ove godine. Interesantno da imamo pokrivenost uvozom i izvozom 83,1 odsto, ali to ne zahvaljući tome što smo mi bili naročito inventivni i inovativni, nego smo napravili dobre uslove da nemačke kompanije investiraju u Srbiju. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju 77.000 ljudi“, izjavio je Vučić.
Sadržaj teksta
„Nova nada za Zapadni Balkan“
Predsednik Srbije kazao je i da je sa kancelarom govorio o svim važnim temama.
„I to ne lakim, govorili smo o evrointegracijama Srbije, kancelar Šolc doneo je novu energiju i novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu, želi da čuje i sasluša sve sa Zapadnog Balkana i želi da postoji stvarna perspektiva proširienja EU, to je važna, izvanredna poruka za sve na Zapadnom Balkanu. Srbija će mnogo brže morati da napreduje po pitanju vladavine prava, ljudskih prava i sloboda i svega drugog što je važno za evrointegracije, govorili smo i o drugim bitnim temama, oko kojih nemamo uvek punu saglasnost, a to je pitanje KiM, pričali smo o dijalogu Beograda i Prištine“, izjavio je Vučić.
Prema njegovim rečima, nemačkom premijeru ukazao je na sve što nije ispunjeno iz Briselskog sporazuma.
„Ja sam ukazao na sve što je neispunjeno iz Briselskog sporazuma, ali sam razumeo poruku nemačkog kancelara koji je rekao da je važno da pravimo mnogo malih koraka da bismo jednog dana napravili veći uspeh u pronalaženju nekog rešenja i u skladu s tim mi ćemo dati sve do sebe da napravimo napredak u odnosima sa Prištinom“, pojasnio je Vučić.
Sa nemačkim kancelarom, govorio je, kaže, i o predstojećoj zimi.
„Ukazao sam mu na sve teškoće i probleme s kojima se već danas suočavamo, bio je veoma ljubazan, fer i ponudio pomoć Nemačke u pronalaženju rešenja za krizu koju već osećamo, a koju ćemo tek da osetimo u smislu izgradnje energetskih kapaciteta koji bi trebalo da nas povežu sa ostatkom regiona, da omogućimo različite načine za diversifikaciju energenata“, rekao je.
Vučić je izjavio, govoreći o izjavi Šolca u Prištini da u EU „nema mesta za države koje se međusobno ne priznaju“, da se takav stav do sada nije čuo od nekoga iz Evrope.
„Mi smo slušali da se traži, i ono što jeste deo pregovaračke platforme koju Srbija ima sa EU, a to je sveobuhvatna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine“, rekao je.
Šolc: Podrazumeva se da podržavamo Srbiju na putu ka EU“
Nemački kancelar je kazao da se „podrazumeva da Nemačka podržava Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji“.
„Mi ćemo se sastati u Solunu, solunske odluke iz 2003. će imati 20. godišnjicu naredne godine, te odluke predviđaju perspektivu pristupanja EU za zemlje Zapadnog Balkana, sigurno veliki broj ljudi nije tada mislio da će to trajati 20 godina…To je veoma važna tema za mene, stoga ću ponovo uspostaviti tzv. Berlinski proces, gde iz Nemačke s velikim brojem partnera pokušavamo pokrenuti proces pristupanja“, rekao je Šolc.
Svi su, dodaje, zaokupljeni ratom u Ukrajini.
„Već imamo veliki broj žrtava, uništeni su gradovi i sela, a imamo i velike gubitke u vojskama obe zemlje već sad, a ovo je strašan, besmisleni rat za imperijalističku viziju Rusije. Zbog toga je važno da EU i svi pokažemo solidarnost sa Ukrajinom i pomognemo Ukrajini da se brani od tog napada“, rekao je Šolc.
Deo toga je, kaže, uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.
„Važno je da radimo na tome da se što veći broj zemalja priključi tim sankcijama, jer je to instrument, pored isporuke naoružanja, nešto što pomaže Ukrajini, da može sama da odredi budućnost i brani suverenost i teritorijalnost, da ima i sposobnu vojsku, to je nešto što se krije iza sankcija, sankcije su veoma efikasne“, rekao je.
Isto očekuje i od Srbije.
„Očekujemo da se tim sankcijama priključe i sve zemlje koje su kandidati za članstvo u EU“, naglasio je Šolc.
„Stav Nemačke o Kosovu poznat“
Govoreći o Kosovu, Šolc je rekao da je stav Nemačke poznat odavno.
„Nemački stav je jasan i poznat već nekoliko godina, sve piše i u papirima. Ono što je sada potrebno je da se više posveti angažovano tom procesu da se dođe do pomaka i napretka“, rekao je.
Šolc je izrazio nadu da će uskoro „dobiti vesti o tom napretku“.
„Korak po korak obe strane moraju dati doprinos tome, da se ništa ne blokira, da se pravi niz koraka koji će voditi do konačnog cilja“, rekao je.
Brzina pristupa u EU
Kako je rekao Šolc, što se tiče pitanja brzine pristupanja EU, to zavisi od mnogo faktora.
„Od onih koji žele pristupiti, koliko se trude da ispune sve uslove, od ambicije i dinamike EU u tom procesu, mi možemo doprinositi tome da ta ambicija, taj zamah EU je dovoljno veliki i to je nešto čemu sam ja posvećen, za šta se ja zalažem. Neće to biti moguće za šest meseci, to će trajati, ali bilo bi dobro ako se to sada zaista pospešuje velikom hrabrošću. Ovakvi procesi pristupanja su doveli do velikih promena u svakoj zemlji, to je nešto što je neminovno na putu ka EU, želim vas ohrabriti, ako vas ohrbarim, želim da kažem da se možete i pouzdati u nas, da ćete dobiti podršku. Naš stav po pitanju Kosova je već dugo poznat“, rekao je.
Vučić je istakao da ima „apsolutno poverenje u reči kancelara Šolca kada govori o tome da je on veoma posvećen napretku država Zapadnog Balkana na putu ka EU“.
„Jer znam da ono što on izgovori nisu prazne reči, ako budemo napredovali u dijalogu, oblasti vladavine prava, siguran sam da ćemo već u decembru moći da vidimo pomake, u junu ne treba očekivati ništa, zbog situacije i zbog toga što nismo uveli sankcije Rusiji“, kaže Vučić.
Dodaje da zna da je „Šolc ozbiljan po tom pitanju“.
„Znam da možemo da budemo bolje raspoloženi i da će Nemačka učiniti sve da brže napredujemo na tom putu. Molim i kancelara Šolca i sve druge da razumeju da govorim iz srca i da govorim ono što u mnogo oštrijem obliku misli većina građana Srbije“, kaže Vučić.
„Srbi se sećaju sankcija“
Odgovarajući na pitanja novinara, Šolc je ponovio da je „ovde došao kako bi omogućio proces pristupanja EU“.
„Da to nije moja želja, ja to ne bih rekao i ne bih ni morao reći. Želja velikog broja ljudi u Evropi je da se Srbija priključi sankcijama, najbolji način da se to radi je onda kada stvar nije gotova“, kaže on.
Vučić kaže da je „Srbija jasno iskazala svoj stav u UN i u OEBS i mnogim drugim mestima“.
„Što se tiče sankcija, mi imamo drugačiji stav iz mnogo razloga, jedan od razloga je kontrapitanje koje bih mogao da vam postavim – a u čemu je razlika kada neko izvede napad na Srbiju bez odluke SB UN i kad neko bez odluke SB UN izvrši napad na Ukrajinu? Mi Srbi se sećamo sankcija i ne mislimo da su sankcije uvek najbolja stvar“, kaže on.
Ističe da je „odlično razumeo zahteve kancelara Šolca“.
„Nisam ih krio. Njegov je zahtev da to uradimo juče, odnosno što je moguće pre. Ja sam sa njim razgovarao na otvoren način, samo hoću da vas upoznam sa činjenicama koje su malo drugačije iz našeg ugla. Ne zaboravite da po pitanju Kosova u UN imamo podršku od strane Ruske Federacije, a o energentima da ne govorim“, kaže Vučić.
Daćemo, kaže, mnogo više od sebe nego što smo davali do sada da „naši nemački partneri budu zadovoljni napretkom Srbije“.
„Borićemo se i da dijalog napreduje i da vladavina prava napreduje brže nego do sada, a vi ako budete zadovoljni, pokažite to, a i ako ne budete, recite, nama ostaje da uradimo što je moguće više stvari, da se približimo Evropi“, rekao je Vučić.
Nemački kancelar je rekao da se EU u Versaju izrazila o evropskim ambicijama Ukrajine i dala nalog EK da oceni taj zahtev Ukrajine.
„Dobićemo odgovor na to i onda ćemo u Evropskom savetu razgovarati o tome i doneti odluku“, kaže Šolc.
Vučić kaže i da smo mi „brojčano mala zemlja“.
„Ali za mene je veoma važno sve što sam čuo od kancelara Šolca, jer znam da kad neki drugi kažu da su za ubrzanje evrointegracije, da to ne mora da bude uvek tačno, ali kad to kaže savezni kancelar Nemačke, onda znam da govori istinu. Na tom putu ćemo imati i saveznika i iskrenog partnera, ne zaboravite da sam vam rekao da nam je savezni kancelar obećao podršku Nemačke za izgradnju energetskih kapaciteta na teritoriji naše zemlje. Nadam se i očekujem bolja vremena za našu zemlju. Zahvaljujem se kancelaru na poseti i ohrabrujućim rečima, iako znam da će svi u Srbiji da pričaju samo o Kosovu, ne želeći da čuju ništa drugo, mislim da smo dobili mnogo dobrih poruka od kancelara Šolca“, rekao je predsednik Srbije.
Šolc je u Beograd doputovao iz Prištine, gde je posle današnjeg sastanka sa premijerom Aljbinom Kurtijem rekao da u EU nema mesta za države koje se međusobno ne priznaju.
Vučić je Šolcu priredio svečani doček uz državne počasti ispred Palate „Srbija“, kojem su prisustvovali članovi vlada Srbije i Nemačke.
