,,Niko u klubu nije znao, prvi put i pričam javno o tome. Da me supruga nije ubedila da ostanem – podneo bih ostavku. Bio sam na putu da to učinim“, rekao je Milojević za „Sportski žurnal“ o odlasku iz Crvene zvezde i nastavio priču:
„Imao sam veliku peripetiju, tada shvatio neke stvari. U klubu čiji je član tada bio moj sin, Vojvodini, bilo je niskih udaraca od nekih nebitnih ljudi, reč je o stvarima koje nisu za javnost. To me je opteretilo. Morao sam da ga sklonim. Ceo život sam se borio da deca ostanu ovde, ali Srbija je ovo… Nisam želeo da moje dete ispašta, ima svoje snove i život. Čekao sam da se sve to završi, Bogu hvala istrajao sam. Velika je to škola za mene, svašta sam prošao“.
Njegov sin Nemanja je na kraju prešao u grčki Panionis, ali to Milojevića nije odvratilo od namere da napusti srpski fudbal
„Glavni okidač mog odlaska su detalji oko deteta. To su totalno nebitni ljudi. ali nažalost nalaze se na mestima na kojim se nalaze. Kad složno gurate kamen uzbrdo, pokušavaš da ga držiš visoko, a onda vidiš da navijaju da se taj kamen sruši, nemaš više motiv. Sve je uzalud“, zaključio je Milojević, koji nije želeo da otkriva ko su ljudi koje pominje.
