Socijalni psiholog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Popadić kazao je da se vlast u Srbiji plaši činjenice da je među ljudima koji su izašli na proteste mnogo mladih.
Popadić je za Demostat rekao da je bez političke artikulacije protest građana nemoćan, jer građani mogu da izađu na ulice i pokažu koliko su očajni i besni, ali su političari ti koji dalje komuniciraju želje i strahove ljudi i prevode ih u neke konkretne odluke.
„Uz tu političku artikulaciju i prenošenje zahteva u skupštini možda se može nešto učiniti, bez te političke artikulacije protest građana je apsolutno nemoćan„, naveo je on.
Popadić je ocenio da je neshvatljivo šta vlast želi da uradi najavom kontramitinga i dodao da ne vidi nikakvu racionalnost tog poteza.
„Lakše je to tumačiti kao hir jednog navijačkog huligana„, kazao je on.
Upitan kako glasači vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) reaguju na te poteze vlasti, Popadić je rekao da je očigledno da su i oni navikli da ih vrh vlasti tretira kao vojnu ili paravojnu formaciju i vojnike koji dobijaju naređenja i na kojima nije da razmišljaju.
Govoreći o tome kako je srpsko društvo utonulo u nasilje i bezakonje, Popadić je kazao da je društvo u Srbiji već nekoliko decenija unazad polako silazilo stepenicu po stepenicu niže, a da se to nadovezalo na kulturu i naviknutost na življenje u autokratskom režimu, od socijalističkog društva do danas, sa malim prekidima.
„Ali jedno je naviknutost na autokratski, nedovoljno demokratski poredak, a drugo je naviknutost na nasilje„, naveo je on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je navikavanje na nasilje počelo krajem osamdesetih godina, kao priprema za ratove koji će nastupiti.
„Taj silazak stepenicu po stepenicu je ljude zaprepastio sada, kada smo se nekako osvrnuli oko sebe, kada su se desili ovi tragični slučajevi, kao da smo se našli osvetljeni u tom svakodnevnom životarenju i videli fabrike nasilja koje oko nas danonoćno rade. To je ljude strašno uplašilo i uznemirilo i dovelo do ovoga što se desilo, a dovešće i do još većih slučajeva nasilja„, naveo je profesor Filozofskog fakulteta.
Dodao je da je odgovor na pitanje kako se srpskom društvu ovo desilo porazan.
„U čemu god da se nalazimo, to smo svojim pristankom na neki način dozvolili i to se sveti ne samo nama, nego i našoj deci, za koju smo najviše zabrinuti“, naveo je Popadić i dodao da odatle dolazi i potreba da ljudi nešto preduzmu.
Govoreći o merama države koje su preduzete nakon dva masovna ubistva, Popadić je ocenio da su one donete kako bi se umirila javnost i da su razumljive.
„Pooštravanje zakona o nošenju oružja i uvođenje novih školskih policajaca, to je neka vrsta bensedina koji se daje uznemirenom narodu, one su iz te perspektive razumljive i korisne, ali nadam se da sa tim merama neće stati i da neće smatrati da će ta vrsta mera doneti rešenja„, naveo je on.
Dodao je da su to restriktivne mere, a da je ono što treba preduzeti na sasvim drugom planu poboljšanje atmosfere u školama, povećana sigurnost koja se ne tiče samo retkih slučajeva oružanih napada, već i sprečavanja kulture neuvažavanja, kulture primitivnosti koja postoji u društvu, a koja se prenosi i na škole.
