Skandaloznim, najblaže rečeno, dokumentarnim filmom Tomislava Lovrekovića, naprednjačkog aktiviste poznatog po napadu kokoškom na potpredsednicu SSP, Mariniku Tepić, Srbija je ušla u novo mračno doba svoje istorije. Iako bi film da nije izuzetno opasan bio smešan, jer obiluje lažima i morbidnim logičkim konstrukcijama, pokazuje se da je Aleksandar Vučić konačno skinuo masku sa lica i da prelazi u rat do uništenja svojih protivnika.
Poistovećijući sebe i svoju porodicu sa državom i njenom sudbinom, Vučić u stilu najvećih diktatora pokušava da po svaku cenu opstane na vlasti, a u tu svrhu upotrebiće fanatizovano biračko telo, koje ovaj sramni dokumentarac treba da mobiliše. Zato je bilo potrebno označiti naprednjačkom članstvu ko su sve to „neprijatelji“ Srbije, a u prvom redu Dragan Đilas.
Lovreković, koji je ležao mesec dana u zatvoru zbog objavljenih pretnji da Mariniku Tepić treba prvo snajperski ubiti, a onda sve marinike artiljerijski, objašnjava u filmu ko su sve zaverenici protiv Aleksandra Vučića.
Prenosimo vam najopasnije teze iznete u filmu, koje treba da označe protivnike Vučića kao protivnike Srbije:
1. Stevan Dojčinović, Slobodan Georgiev, Branko Čečen – novinari nezavisni od morala, etike i obraza, a zavisni od stranih donacija;
2. Lideri opozicije nisu opozicija vlasti, već Srbiji i srpskim interesima, najamnici koji rade za dnevnicu po tuđim planovima;
3. Napadima na porodicu se ruši Vučić da bi se srušila Srbija;
4. Protivnici Vučića skovali zaveru;
5. Političke elite instruisane sa strane u sprezi sa korumpiranim čelnicima MUP-a, prave sistem u sistemu i prisluškuju Vučića i članove njegove porodice i stvaraju Veljka Belivuka koji uživa njihovu zaštitu;
6. Kampanja Zagreba, Sarajeva i Prištine protiv Vučića i njegove porodice;
7. Napadi dolaze u najosetljivijim momentima za državu;
8. Novinari i mediji kao agenti – Zoran Kesić, KRIK, BIRN, NIN, Direktno, Vreme, N1, Danas, Nova;
9. Opozicija radi protiv srpskog sveta…
Dalje se u dvadesetominutnom filmu govori o aferama koje su potresale Srbiju proteklih godina, kao i o pokušajima atentata na naprednjačkog lidera, a da pritom nije pružen nijedan dokaz u prilog tezi autora da su to sve isfabrikovani pokušaji da se sruši Srbija. Govori se o nekakvim neverovatnim ekonomskim i političkim uspesima Srbije, koja je ušla u „zlatno doba“, ali samo znanim uskom naprednjačkom krugu ljudi, a koje „zla opozicija i pojedinci“ zaverama pokušavaju da sruše.
Ovaj fašistički pir Aleksandra Vučića, iako ga je režirao potpuni amater, nezapamćen je u istoriji propagande, a postideli bi ga se i najveći tirani koji su vladali u svetu.
Očigledno je da je malo Vučiću jedan Oliver Ivanović i da je željan nove krvi, jer kako popuštaju temelji diktature ona postaje sve opasnija.
Da li će Vučić upeti u nameri i da li će svet i dalje zatvarati oči pred dešavanjima u Srbiji, pokazaće predstojeće vreme.
