10.9 C
Belgrade
subota, 23 oktobra, 2021

SMEŠE IM SE DEPORTACIJE: Protivnici migracije u Italiji sada imaju većinu, veliki uspon nove stranke!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Bivšem ministru unutrašnjih poslova Mateu Salviniju sudi se na Siciliji zbog „otmice“ migranata, ali njega muče druge brige: u Italiji više nije najpopularniji desničarski partijski lider – prestigla ga je desničarka Đorđa Meloni.

U Palermu na Siciliji ove srede (15.9.) počinje još jedan proces čiji je cilj da se pozabavi političkom prošlošću Matea Salvinija, predsedavajućeg desničarsko-populističke Lige.

Salvini je bio ministar unutrašnjih poslova Italije od 2018. do 2019. u koalicionoj vladi sa levičarskim populistima iz „Pokreta 5 zvezdica“. U leto 2019, Salvini nedeljama nije hteo da dozvoli da se na obalu iskrca 147 migranata sa privatnog španskog spasilačkog broda „Open Arms“.

- Advertisement -

Tužilaštvo ga tereti za otmicu i zloupotrebu službenog položaja. Ako bude proglašen krivim, Salviniju preti kazna do 15 godina zatvora i zabrana obavljanja političkih funkcija najmanje dve godine.

Ali malo je verovatno da će sudije u Palermu otići tako daleko, jer je sličan slučaj protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova okončan u maju u Kataniji, takođe na Siciliji. Tada, kao i u sadašnjem postupku, Salvini tvrdi da nije delovao sam, već u interesu zemlje, i zajedno sa kompletnom tadašnjom Vladom desnih i levih populista.

Vlada pod premijerom Konteom zatvorila je sve luke za brodolomnike. Čak ni brodu italijanske obalske straže danima nije bilo dozvoljeno da uđe u luku s migrantima. Tužioci žele da kao svedoke saslušaju tadašnjeg Salvinijevog šefa, bivšeg premijera Đuzepea Kontea i aktuelnog ministra inostranih poslova Luiđija Di Maja.

- Advertisement -

Salvini se ne oseća krivim

Za Matea Salvinija, proces u Palermu nije baš tako loša stvar, jer mu garantuje pažnju – a Salvini je u režimu stalne izborne kampanje. U mnogim delovima Italije za 3. oktobar su zakazani lokalni izbori na kojima desničarski populisti žele da se istaknu svojim stavom protiv migranata i oštrom politikom u oblasti unutrašnje bezbednosti.

„Dođite na suđenje u Palermu 15. septembra. Branio sam Italiju i ponosan sam na to“, rekao je Salvini u julu u Bariju na jugu Italije, i bio pozdravljen aplauzom svojih pristalica.

Nakon završetka prvog procesa u maju, Salvini je jednoj radio stanici rekao: „Ovo je divan dan, ne samo za mene i moju porodicu, već i za sve Italijane koji žele kontrolisanu i pozitivnu imigraciju, a ne hiljade migranata u zemlji ovog post-kovid leta“.

Nakon što je Liga raskinula koaliciju u jesen 2019, italijanska politika migracija donekle je ublažena. Iako spasilački brodovi nevladinih organizacija i dalje imaju poteškoća s iskrcavanjem brodolomaca u italijanske luke, blokade zvanično nema. Čim se neke članice EU prijave da preuzmu migrante iz Italije, njima se dozvoli da se iskrcaju na obalu.

Salvinija prestigla Đorđa Meloni

Međutim, Salvinija sada muče druge brige: od ovog leta njegova Liga više nije najjača snaga u desničarskom nacionalnom taboru i biće mu teže da ostvari svoj plan – da jednog dana postane premijer. Sudeći po anketama, sada je najjača stranka „Italijanska braća“. Vodi ih veoma popularna Đorđa Meloni koja bi, da su danas izbori u Italiji, dobila 21 odsto glasova, a Salvini 20.

„Italijanska braća“ se smatra nacionalno-konzervativnom strankom, ali je nastala iz postfašističkog pokreta „2012“. Stranka, koja je pre dve godine prema anketama imala mršavih šest procenata, odbacuje migracije, traži manje integracije u EU, mnogo novca iz Brisela, ali za razliku od ranijih stranačkih programa – više ne želi da napusti EU.

Đorđa Meloni je danas relativno umerena. Ona vodi jedinu stranku koja ne pripada „Vladi nacionalnog jedinstva“, pa može oštro da kritikuje mere korone i obaveznu vakcinaciju za neke grupe radnika i tako govori ono što je na duši mnogih Italijana.

Vlada u Rimu, sa bivšim predsednikom Evropske centralne banke Marijom Dragijem na čelu, trebalo bi da izvede Italiju iz korona-krize i organizuje što više sredstava iz fondova EU. Desničarska Liga i sada mala stranka „Napred Italija“ demohrišćanskih demokrata sa Silvijom Berluskonijem na čelu, takođe podržavaju Dragijevu Vladu.

Desničarski populisti plus Berluskoni = većina

Đorđa Meloni i Mateo Salvini su rivali u desničarskom taboru. Salvini je pod pritiskom, jer mu se podrška glasača skoro prepolovila od poslednjih parlamentarnih izbora. On stoga želi da proguta stranku Silvija Berluskonija. Već u dubokoj starosti i lošeg zdravlja, 84-godišnji Berluskoni mogao bi i da se složi – ako bi ga zauzvrat desničarski tabor podržao na predsedničkim izborima sledećeg proleća.

Politički analitičari u Italiji računaju da bi tretuno dve desničarske populističke stranke i Berluskonijeva stranka zajedno postigli komfornu desničarsku većinu u parlamentu. To je novina u Italiji. Međutim, novi izbori su trenutno malo verovatni, ovaj mandat traje do juna 2023.

Autori Nino Galeti i Mihael Fet iz italijanskog predstavništva nemačke Fondacije Konrad Adenauer bliske nemačkim Demohrišćanima (CDU/CSU), smatraju da je malo verovatno da će stranke sada želeti nove izbore. Jer, premijer Dragi je popularan. „Tačno je da unutar Vlade ume da zaškripi, ali do sada joj nije bila ugrožena stabilnost“, ocenjuju Galeti i Fet.

Poslanici takođe nisu za nove izbore, jer bi mnogi izgubili svoja mesta. Posle izborne reforme, na sledećim izborima, dva doma parlamenta biće smanjena sa 945 na 600 mesta. Međutim, ako bi se vanstranački premijer Mario Dragi kandidovao na predsedničkim izborima na proleće, onda će biti teško izbeći nove izbore. Dragi se još nije odlučio.

Desničarski prijatelji u Evropi

Dvoje desničarskih rivala, Meloni i Salvini, spremaju se za sve varijante i traže saveznike. Meloni je pre deset dana gostovala na forumu o evropskoj strategiji na slovenačkom Bledu, čiji je domaćin bio konzervativni desničarski premijer Slovenije Janez Janša. Slovenija trenutno predsedava Savetu EU.

U julu su Meloni i Salvini potpisali i manifest „Unije evropskih patriota“ koji poziva na Evropu „slobodnih nacija“ i „mršaviju“ EU. Potpisali su je i desničarski partijski lideri iz Španije, Poljske (PiS), Mađarske (Fides) i Francuske (Nacionalni front). Klub desničarskih partija pozdravlja bespovratna sredstva iz Brisela, ali odbacuje preveliku moć institucija EU.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti