U Zdravstvenom centru u Zaječaru nemoguće je uraditi snimanje magnetnom rezonancom jer ona ne postoji, pa oboleli moraju da plate i više od 17.000 dinara za snimak, kod jedinog privatnika u gradu, koji ima ovu mašinu. Takođe, postoji i samo jedna privatna klinika u kojoj rade skener, čiji je vlasnik bivši direktor zaječarske bolnice, dok je ovaj u državnoj ustanovi veći deo godine pokvaren, pa poslednjih mesec dana ne radi pumpa, bez koje su snimanja nemoguća. Iako državne zdravstvene ustanove u Srbiji vape za radiolozima, reklo bi se, da u privatnom sektoru, ovi specijalisti lepo „plivaju“, snalaze se i zarađuju, jer država obolelima ne omogućava potrebnu zdravstvenu zaštitu i pored osiguranja koje redovno plaćaju.
„Zašto nam lepo ne kažu da sve radimo privatno, pa da znamo na čemu smo?“, revoltirano za Nova.rs priča Stevan G., čiji se otac od 2020. leči od raka, u bolnici u Zaječaru, a od osam puta koliko mu je dosad trebao skener, čak pet puta je išao kod privatnika.
Poslednji put je za tri snimka, abdomen, mala karlica i pluća, Stevanov otac dao blizu 20.000 dinara, pa se pita čemu zdravstvena knjižica i osiguranje koje je plaćao celog života.
„Trebao mu je snimak skenera, kako bi sa njim otišao u Klinički centar u Nišu. Međutim, iako su mu zakazali snimanje, na Odeljenju za radiologiju Zdravstvenog Centra Zaječar, rečeno mu je da pumpa ne radi i da ne znaju kad će proraditi. Što znači da mora da plati privatnika ili da čeka. Pacijenti, od kojih su neki u teškom zdravstvenom stanju, kao moj otac, primorani su da se snalaze kako bi obavili neophodna snimanja. Jedina privatna klinika sa skenerom u Zaječaru ‘Medscan Tadić Dijagnostika’ je u vlasništvu doktora Stanislava Tadića, koji je bivši direktor zaječarske bolnice i suprug načelnice radiologije u Zaječaru, doktorke Jasmine Strajnić. Mog oca nikada niko nije direktno upućivao da radi bilo šta privatno, ali kad nema drugu opciju, mora. Toj privatnoj klinici ne treba usmeravanje, niti reklama, kad su jedini, a ljudima treba skener. Pitam se zašto u bolnici u Zaječaru uopšte zakazuju snimanja, kad znaju da im skener nikad ne radi? O ovim problemima obavestio sam i Zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja, ali od njih nema nikakvog odgovora“ kaže naš sagovornik.
Po zakonu, pacijent ima pravo na povraćaj novca ukoliko zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da obavi pregled ili snimanje u roku od 30 dana.
„Potvrda za refundaciju novca dobija se od direktora državne bolnice. Moja sestra je sredinom 2021. bila kod direktora ZC Zaječar kako bi dobila potvrdu za oca, jer u to vreme skener takođe nije radio. Međutim, direktor joj je bez ustezanja rekao da se otac strpi i da nije hitan. Kada mu je naglasila da on možda neće preživeti tih mesec dana, koliko treba da čeka, direktor je odgovorio da mu onda snimak ni ne treba. Tako da do potvrde nije uspela da dođe“ ljutito priča Stevan G.
Naime, od prvog aprila, prema pravilniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, građani Srbije, koji ne žive u Beogradu, moraju imati uput lekara overen od strane lekarske komisije, kako bi došli u glavni grad na lečenje. Ono što je ovde problem, jeste što će manji broj pacijenata možda dobiti ovo mišljenje, a ostali će nastaviti da se leče u svojim rodnim mestima, iako u većini gradova u našoj zemlji, lečenje u državnim ustanovama je nezamislivo, jer nema medicinskih aparata, a i ako ih ima – u kvaru su.
Naime, vlasnik privatne klinike u Zaječaru „Medscan Tadić Dijagnstika“ je bivši direktor Zdravstvenog centra Zaječar, u kojem ne radi već četiri godine.
„Moja supruga radi u bolnici, ali ne i ja. Pre četiri godine sam otišao, a sada držim privatnu kliniku i ne vidim u tome nikakav sukob interesa, kao što neki ‚zli jezici‘ kažu da postoji. I nije tačno da skener u ZC Zaječar ne radi, već ne radi pumpa za ubrizgavanje kontrasta, a to znači da samo pojedini pacijenti ne mogu da budu snimljeni. Kod mene inače dolaze najviše pacijenti iz Negotina i drugih gradova, najmanje iz Zaječara. Zaječarci su slični Piroćancima, ne vole da plaćaju ono što ne moraju, tako da će pre dati novac na nešto drugo, nego na skener, koji će da čekaju“ kaže za Nova.rs dr Stanislav Tadić, specijalista radiolog i bivši direktor zaječarske bolnice.
Još jedan problem obolelih u ovom gradu je nepostojenća magnetna rezonanca, koja je neophodna velikom broju pacijenata. Jedina šansa za snimanje magnetom, po ceni od 9.000 do 17.500 dinara (u zavisnosti od potreba obolelih), je odlazak u privatnu kliniku „Magnet Medik“, koja je otvorena 2012. godine. Naime, kao vlasnik ove klinike upisan je dr Ivan Tomić, specijalista radiologije iz Niša, koji je 2013. osuđen pravosnažnom presudom u Višem sudu, na dve godine zatvora zbog primanja mita u Kliničkom centru Niš.
„U Zaječaru se oduvek magnet radio privatno, a lekar iz Niša je otvorio kliniku sa magnetnom rezonancom, pa povremeno iz te ustanove dolaze u našu bolnicu da obiđu pacijente – interesente za snimanje. Onda doktori u bolnici kažu obolelom da mora da donese snimak magneta, koji u ustanovi ne postoji, i ovaj šta će, ode privatno, pa plati, na to jedino mesto u gradu. To su sve neki interni dogovori, na štetu pacijenata“, kaže za Nova.rs jedna od medicinskih sestara zaposlenih u ZC Zaječar, koja je zamolila da ostane anonimna.
