Uzdrman je sever Evrope. Švedski seizmološki zavod saopštio je da su zabeležene dve eksplozije u blizini mesta curenja na Severnom toku 1 i 2, koji treba da prebace ruski gas ispod Baltičkog mora do Evrope.
Eksplozije su, kako je saopšteno, zabeležene kod danskog ostrva Bornholm.
Druga eksplozija bila je ekvivalentna zemljotresu magnitude 2,3.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je poslovnim liderima da je do curenja došlo zbog ciljanih napada na infrastrukturu i da Berlin sada sa sigurnošću zna „da nisu uzrokovana prirodnim pojavama ili događajima ili lošim materijalom“.
Poljski premijer nazvao je curenje sabotažom, ne dajući dokaze, danski premijer je rekao da je curenje očigledno uzrokovano namerno, a švedska policija je počela istragu o potencijalnoj „gruboj sabotaži“.
Rusija, koja je smanjila isporuke gasa Evropi nakon što je Zapad uveo sankcije, takođe je rekla da je sabotaža moguća i da je curenje potkopalo energetsku sigurnost kontinenta.
„Signali ne liče na signale zemljotresa. Oni liče na signale koji se obično beleže kod eksplozija“, tvrdi Geološki zavod Danske i Grenlanda (GEUS).
A seizmolozi sa švedskog Univerziteta Upsala, koji sarađuje sa GEUS-om, rekli su da druga, veća eksplozija „odgovara više od 100 kilograma dinamita“, dodajući da su eksplozije bile u vodi, a ne ispod morskog dna.
Oružane snage Danske saopštile su da je najveće curenje izazvao površinski poremećaj prečnika znatno preko 1 km (0,6 milje).
Curenja su velika i moglo bi proći možda sedam dana dok gas prestane da curi iz gasovoda, rekao je šef danske energetske agencije Kristofer Botcauv.
I brodovi bi mogli da imaju problem ako bi ušli u ovo područje.
„Površina mora je puna metana, što znači da postoji povećan rizik od eksplozija u tom području“, rekao je on.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je ovo „veoma zabrinjavajućom vešću. Zaista, govorimo o nekoj šteti nejasne prirode na gasovodu u ekonomskoj zoni Danske“. Rekao je da to utiče na energetsku bezbednost kontinenta.
Operater Severni tok rekao je da je šteta „bez presedana“. Iz Gazproma su odbili da komentarišu.
Ursula fon der Lajen se „pridružila“ sumnjama u sabotažu i zahteva hitnu, sveobuhvatnu istragu.
