U intervjuu koji je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije juče dao za četiri medija iz Srbije rezimirana je trenutna pozicija zvanične Moskve, odnos političkog Zapada prema sukobljenim stranama u Ukrajini i odnos prema Srbiji.
Povodom pregovora delegacija koji danas počinju u Istanbulu, na pitanje „Politike” zar Beograd, koji priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, a ne uvodi sankcije Rusiji – i pritom ne isporučuje „bajraktare” Ukrajini – ne bi mogao da bude idealno mesto za razgovore o okončanju rata, Lavrov je odgovorio da su spremni da razmotre i druge lokacije, uključujući i Beograd. „Prestonica Srbije je sjajan grad i sa stanovišta pozicije i svog statusa u potpunosti odgovara kao mesto za bilo kakve pregovore, i to na svim nivoima”, rekao je Lavrov i istakao da mesto pregovora treba da bude prihvatljivo i za jednu i za drugu pregovaračku stranu.
Podsetio je da su održane tri sesije direktnih razgovora u Belorusiji i da je zatim usledila pauza izazvana tehničkim razlozima. Trenutno je postignut dogovor za sastanak u Istanbulu, „što odražava geografsku tačku gde su se podudarile mogućnosti obe zemlje”. „Ali ponoviću, spremni smo da razmotrimo i druge lokacije za pregovore, uključujući i Beograd”, poručio je Lavrov.
Na pitanje novinara Tanjuga da li je moguć susret Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog, ministar spoljnih poslova je naglasio da ruski predsednik nikad nije odbijao susret s ukrajinskim predsednikom, ali da bi taj susret trebalo da bude dobro pripremljen „jer bi bilo kontraproduktivno samo se sastati i razmeniti mišljenja”. „Mi smo zainteresovani da se postigne rezultat, pre svega da se prekine ubijanje stanovnika Donbasa, o čemu je zapadna javnost ćutala i nijednom nije kritikovala dok je bombardovana civilna struktura i ginulo na hiljade civila”, kazao je Lavrov.
Povodom zapadne politike sankcija prema Rusiji, Lavrov je naglasio da SAD i EU odgovara agresivna antiruska politika i da svi vide pokušaje SAD da nametnu svoju hegemoniju na Balkanu i u drugim regionima sveta. Rekao je da nije tako veliki broj zemalja na evropskom kontinentu koje mogu sebe smatrati suverenim i samostalnim.
„One države koje zbog svojih nacionalnih interesa ne žele da se priključe sankcijama imaju puno pravo da se nazivaju samostalnim, bez obzira na veličinu”, rekao je Lavrov.
Na pitanje da li Rusija oseća izolaciju, Lavrov je odgovorio da nikakve izolacije nema i da o njoj govore oni koji su se mentalno pomirili s diktaturom Zapada.
„Same SAD se plaše izolacije. Mi imamo ogroman broj partnera, u azijskopacifičkom regionu, u Latinskoj Americi, imamo dobre odnose s nizom međunarodnih organizacija. I naravno, u strateški najvažnijem regionu, a imam u vidu Evroaziju, formirane su i uspešno rade, uz učešće Rusije, organizacije poput Šangajske organizacije za saradnju. S Kinom imamo najbolju saradnju u istoriji, razvijamo saradnju s Indijom, zemljama Latinske Amerike”, odgovorio je juče Lavrov.
Šef ruske diplomatije dodao je da Zapad pokušava da izoluje Rusiju time što predočava aritmetičke rezultate glasanja u UN i da Moskva zna kakvim su ucenama izložene te zemlje.
„Ako su SAD već toliko uverene u svoje vrednosti, onda neka iznesu svoje pozicije i puste druge zemlje da naprave svoj izbor, da biraju slobodno, bez ikakvog pritiska”, rekao je Lavrov i dodao: „Ako pogledamo kako funkcioniše savremeni Zapad i kako su SAD pokorile čitavu Evropu, videćemo da rukovode, ne samo NATO-om i EU, koristeći njihovu infrastrukturu u interesu jačanja vojno-političkih pozicija SAD. Dakle, ako vidimo kako se ponaša savez NATO-a i EU prema drugim državama – to je čista autokratija.
Na konstataciju da je Srbija suočena s velikim pritiscima s obzirom na to da je na evropskom putu, ministar je potvrdio da Rusija primećuje pritisak koji se vrši na balkanske zemlje i Srbiju da se priključe sankcijama Ruskoj Federaciji i ocenio da je cilj tih sankcija da se „obuzda Rusija na strateškom planu”. „Vidimo da se vrši pritisak u okviru antiruske kampanje, koju zapadni političari nazivaju totalnim ratom protiv Rusije. To nije počelo sada i nema ništa zajedničko s ekonomskim vrednostima, tome je cilj nastavak pritiska na Rusiju“, rekao je Lavrov i dodao da će uvek biti nađen povod jer je cilj da se obuzdava Rusija na strateškom planu.
Odgovarajući na pitanje da li je Rusija iznenađena time što su sankcije uvele i neke zemlje koje su bile u dobrim odnosima s njom, Lavrov je odgovorio da u EU ima zemalja koje imaju isti stav kao Srbija i naveo primer Mađarske.
Na pitanje „Politike” kako vidi mogućnost Srbije da balansira između svog evropskog puta i pritiska da uvede sankcije Rusiji, s jedne strane, i izuzetnog poštovanja i prijateljskih odnosa s Rusijom u zaštiti njenog teritorijalnog integriteta u međunarodnim organizacijama, s druge strane – Lavrov je odgovorio da ne može da govori o odlukama koje donose Srbija i njeno rukovodstvo. Ali je istakao da takvi pritisci i „zavrtanje ruku” nisu pristojni, da se tako ne treba ponašati ni u društvu, a ni na međunarodnoj sceni. „Sankcije su sada proširene na sve sfere: ekonomske, kulturne i humanitarne delatnosti, i o tome je više puta javno govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kad je „podvukao da će se Srbija rukovoditi svojim interesima”.
Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije istakao je da Rusija nikada ništa ne nameće silom, dok Zapad to čini putem ekonomskih i drugih ucena. „Rusija duboko poštuje srpski narod i njegovu privrženost svojoj tradiciji i prijateljima. Srbi i Rusi su bratski narodi koje povezuje i zajednička istorija, kao i zajedničke pobede u borbi protiv zajedničkih neprijatelja. Mi vidimo koliko su ta osećanja ukorenjena u duši srpskog naroda i njegovog istorijskog sećanja”, zaključio je Lavrov.
Na konstataciju novinarke RTS-a da nije jasno koji je krajnji cilj Rusije u Ukrajini – denacifikacija, kao prvobitni cilj, ili zaštita stanovništva u Donbasu – Lavrov je odgovorio da je to bezuslovno otklanjanje pretnji koje su bile uzrok pogibije hiljada ljudi. „Demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine su obavezni element dogovora kojima težimo. Ako pogledamo kako se prema ruskim zarobljenicima ponašaju ljudi iz nacističkog bataljona ’Azov’ sve će vam biti jasno”, rekao je Lavrov i podsetio da je sve pretnje stanovništvu Donbasa pratilo ćutanje Zapada, koji se sada setio humanitarnog prava i potrebe da se spasu životi ljudi.
Ruski ministar spoljnih poslova je ukazao da ne može sve da počne s 24. februarom, kad je otpočela specijalna vojna operacija, nego da treba sagledati uzroke – stvaranje anti-Rusije u Ukrajini. Podsetio je da, kad je Moskva predložila SAD i NATO-u da se razgovara o garancijama bezbednosti – niko je nije čuo. „Kad smo podsećali da je NATO obećao da se neće širiti na istok, lagali su nam u lice da toga nije bilo”, rekao je on i dodao da sada kažu da ne treba da se plašimo NATO-a, da je on odbrambeni savez.
„Mi smo shvatali gde je linija odbrane NATO-a kad su postojali Berlinski zid i Varšavski pakt. Ali, kad je i posle njihovog nestanka NATO nastavio da se širi na istok, postavlja se pitanje kakav je to onda odbrambeni savez. Sada Stoltenberg kaže da NATO treba da snosi odgovornost za globalnu bezbednost. Pa gde je sada ta granica? I već govori da treba proširiti zonu odgovornost alijanse na indopacifički region. Gde će onda biti linija odbrane?”, pitao je Lavrov.
Na pitanje „Politike” kako u Evropi ne mogu da shvate zašto je cilj Rusije denacifikacija u Ukrajini, Lavrov je odgovorio da je to filozofsko pitanje i dodao da je ukrajinska vojska puna oficira dobrovoljačkih bataljona koji otvoreno propagiraju nacističke ideje. „Ako želimo da pratimo evropske vrednosti, ne mislim da je tu mesto nacističkoj praksi”, zaključio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Putin i Šojgu su živi, zdravi i rade svakog dana
Na pitanje dopisnika „Novosti” da prokomentariše napise zapadnih medija da je predsednik Vladimir Putin lošeg zdravlja i da je izolovan, kao i da je ministar odbrane Sergej Šojgu „nestao” (on se u nedelju pojavio na konferenciji uživo), Lavrov je rekao da su to sve gluposti koje šire ukrajinske specijalne službe i neoliberali iz Rusije koji se nalaze u inostranstvu i „kojima daju papire s uputstvima šta treba da govore tog dana”. „Svi su živi, zdravi i rade. To se može videti svakodnevno preko televizije i društvenih mreža. Cela vlada i predsednik rade na očuvanju interesa Rusije”, podvukao je on.
Beograd i Moskva će naći dobro rešenje za NIS
„Rusija i Srbija će pronaći najbolje moguće rešenje za NIS, u to nema nikakve sumnje”, odgovorio je juče šef ruske diplomatije na pitanje Tanjuga da li je bilo razgovora sa zvaničnim Beogradom o preuzimanju vlasništva nad NIS-om, da li je Rusija spremna da preda vlasništvo i pod kojim uslovima. Lavrov je ponovio da Srbija i Rusija imaju jako dobre odnose, a naglasio je i da NIS ima značajnu ulogu u privredi Srbije i da snažno doprinosi srpskom budžetu. „Rešenje će biti pronađeno na osnovu dogovora dve zemlje i kompanije. U to nema nikakve sumnje”, podvukao je Lavrov.
Zapad menja činjenice bez stida
Ministar spoljnih poslova Rusije juče je rekao i da zapadne zemlje bez stida menjaju činjenice i iskrivljuju realnu sliku kad iznose svoje stavove i zahteve misleći da im je sve dozvoljeno, o čemu svedoči i NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine. Istakao je da je NATO bombardovanju prethodilo lično uverenje Vilijama Vokera da je izvršen genocid, iako se ispostavilo da su tela pronađena u Račku bila tela albanskih boraca UČK naknadno preobučena u civilnu odeću. „Naše kolege su čuvene po tome da bez stida menjaju činjenice i uvek teže da svoje stavove i zahteve obrazlože iskrivljenjem realne slike”, naveo je Lavrov. Kazao je da zapadne zemlje, kad govore o situaciji u Ukrajini, zaboravljaju da je u toj zemlji u februaru 2014. godine izveden državni udar i da su tada bile pocepane sve ranije date garancije, da su neonacisti došli na vlast i odmah poslali borbene jedinice na Krim. Tek onda je usledio referendum i pripajanje Krima Rusiji.
Kazao je da je NATO u Beogradu bombardovao i civilne objekte tvrdeći kako su se u njima nalazile borbene jedinice, zatim most i putnički voz sa civilima, zgradu RTS-a – pod izgovorom kako to nije bio medij, već srpska propaganda. „Zapad sve sme, oni misle da im je sve dozvoljeno, kao i da mogu da izvrnu činjenice, čak i ako je to dijametralno suprotno”, naveo je Lavrov.
