Saša Mirković i klavir
Saša Mirković rođen je 1972. godine u Boru, ako pretražite njegovu zvanično biografiju na sajtu Grada Zajdečara U zvaničnoj biografiji na sajtu Grada Zaječara, gde je obavljao funkciju predsednika Skupštine Grada, naveo je da je diplomirani pravnik. Ranije je isticao da je po zanimanju producent, a zatim da je „jеdan od naših najuspеšnijih producеnata i mеnadžеra“. Takođe navodi da „posеdujе osnovno muzičko obrazovanjе“, šta god to značilo. Ali što da ne, ako nam je predsednik države mogao biti čovek koji je grobar, zašto ne bi i Saša Mirković mogao biti čovek sa osovnim muzičkim obrazovanjem.
Navodi da zna da svira klavirnu harmoniku i klavir. Sviranje klavira je dobro, razmišljao je o budućnosti jer će mu to trebati.
„Malo ljudi zna da imam muzičko obrazovanje, šest godina učenja klavirne harmonike i klavira i jednu godinu solfeđa. Mislim da sam jedini muzički menadžer koji je i muzički obrazovan ne samo u Srbiji, već i na prostoru cele bivše Jugoslavije.“
Ilustrovana politika, 20. 11. 2015. godine
Osnivač je produkcijske kuće „Beoton“. Na pitanje kako je ušao u svet estrade odgovara:
„Kao mladić sam voleo da slušam stranu muziku, a od narodnjaka jedino Miroslava Ilića. Slučaj je hteo da na slavi kod zajedničkog prijatelja upoznam pokojnog Velimira Nikšića Nikšu, tada vlasnika „Taš estrade“. Radio sam tada kao komercijalista u „Štampi“ i Nikša mi, reagujući menadžerski, ponudi da me upozna sa Miroslavom Ilićem, a da ja za uzvrat uradim 2.000 plakata za njegov koncert. Da bih na slavi ispao mangup, pružim ruku i kažem da nema nikakvih problema. Odem sutradan u „Taš estradu“, tamo sedi Miroslav, Nikša me predstavi i kaže da ću ja da mu uradim plakate…“
Ipak, ako se tvoji snovi u Srbiji ne ostvare, počinješ kao i svi drugi. Kada si nesposoban, ne možeš da stvoriš nešto svoje, izdržavaš porodicu i sebe od svog znanja, onda ideš na onu loptu da nekoga prevariš i zajebeš, a Srbija je plodno tle za takve stvari. Svi propali muzičari, menadžeri i producenti imaju politiku koja će im biti zaleđina.
Politika i marifetluci
U politiku se uključio vrlo rano pristupanjem lokalnom Savezu socijalističke omladine. Kada je 1991. godine Savez transformisan u Omladinski savet opštine Bor, Mirković je imenovan za njegovog sekretara. Bio je član SRS, podržavao Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2008, najavljivao da će biti poslanički kandidat na parlamentarnim izborima te godine, ali ga kasnije nije bilo na listi.
U isto vreme bio je koordinator opštine Bor za odnose sa Vladom Srbije i predsednik UO Javnog preduzeća „Štampa, radio i film“. Iste godine priključio se Pokretu „Živim za Krajinu“ Boška Ničića i u toj partiji imao je funkciju potpredsednika. U jesen 2008. postao je član opštinskog veća u Boru zadužen za informisanje i kulturu. U tom periodu opozicija ga je prozivala da je glavni krivac što u lokalnim javnim preduzećima kasne plate pošto je „iz opštinske kase isplaćeno 400.000 evra Beotonu na ime različitih kulturnih dešavanja“.
Maja 2009. podneo je ostavku uz obrazloženje „da će se na taj način ispoštovati interesi građana i omogućiti efikasnije funkcionisanje lokalne samouprave“. U maju 2010. „Živim za Krajinu“ je pristupio Ujedinjenim regionima Srbije. Mirković je iz Ničićevog pokreta istupio je marta 2011. pravdajući to poslovnim obavezama. Nekoliko meseci kasnije pridružio se novoosnovanom Pokretu radnika i seljaka i postao njegov potpredsednik.
Na lokalnim izborima 2012. kandidovao se za gradonačelnika Zaječara. Odmah po okončanju parlamentarnih izbora „preleteo“ je u tabor naprednjaka, pa je već na proglašenju uspeha Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima stajao uz pobednika. Kasnije je obelodanjeno da je i zvanično postao član SNS.
Pomoćnik ministra saobraćaja u sektoru za puteve i bezbednost saobraćaja postao je januara 2013. ali je već mesec dana kasnije pod pritiskom javnosti zbog nestručnosti napustio ovu poziciju. Jula iste godine postaje prеdsеdnik Skupštinе Grada Zajеčara. Bio je menadžer pevačice Marije Šerifović kada je ona pobedila na takmičenju za Pesmu Evrovizije 2007. godine. Već naredne godine poslovna saradnja između njih je prekinuta, jer je Mirković izdao knjigu u kojoj je iznosio privatne podatke pevačice. Osnovao jе najvеći Dеčji muzički fеstival “Čarolija” sa Lеontinom Vukomanović 2006. godinе.
Januara 2012. na njegovu kuću u Beogradu bačena je bomba, ali napadači nisu otkriveni. Na parlamentarnim izborima 2014. sa liste SNS izabran jе za narodnog poslanika.
Mediji su objavljivali da je isključen iz Srpske napredne stranke 21. oktobra 2014, jer nije uvažio odluku Glavnog odbora stranke da podnese ostavku na jednu od funkcija. Mirković je to demantovao, navodeći da je njegovo isključenje bilo suprotno Statutu stranke.
„Beoton“ je vlasnik zaječarske televizije „Best“ i nalazi se na čelu njenog upravnog odbora. Sa pevačem Acom Lukasom kupio je dnevni list „Sport“, a u vlasništvu ima i regionalnu „Moju TV“ (bivši „Metropolis“). Vlasnik „Moje“ je zvanično njegova ćerka, a on dodaje da je „tata tu da pomogne za sve što treba“. U novembru 2015. godine, nakon odluke o gašenju nacionalne novinske agencije “Tanjug”, osnovao je “Tanjug info”. Kazao je da je na taj način „sačuvana tradicija najvećeg srpskog brenda u oblasti informisanja“.
Ubrzo nakon toga saopštio je da napušta poslaničku grupu SNS „da niko ne bi sumnjao u bilo kakvu spregu koja bi štetila listu “Sport” i firmi “Tanjug info”.
Poslednjeg dana novembra 2015. objavio je da istupio je iz SNS i saopštio je da počeo prikupljanje potpisa za registraciju Pokreta „Jaka Srbija“.
„Doneo sam odluku da istupim iz redova naprednjaka, jer sam nezadovoljan odnosom te stranke prema meni.“
Blic, 30. 11. 2015. godine
Kandidovao se za generalnog direktora RTS, ali, kako je saopšteno, nije ispunio sve uslove za tu poziciju, a bio je zainteresovan i za kupovinu beogradske televizije „Studio B“.
Skupštini grada Zaječara predao je 15. decembra 2015. ostavku na mesto predsednika, dva dana pre zakazane sednice na kojoj je trebalo da se odluči da li će i ubuduće on predsedavati sednicama. Kako je naveo podneo je ostavku zbog pritiska i ucena kojima su bili izloženi odbornici zaječarskog parlamenta.
„Ne želim da odbornike, sa kojima sam do pre neki dan radio, sada neko ucenjuje da će im članovi porodice ostati bez posla. Odbornici koji su danima pozivani sada će moći da odahnu, jer im je bilo vrlo neprijatno da bilo ko od njih naprasno glasa za moje razrešenje, a do juče smo radili kao tim“.
N1, 15. 12. 2015. godine
Lista koju je predvodio na lokalnim izborima u Zaječaru u aprilu 2017. osvojila je nešto manje od dva odsto glasova.
U maju 2019. osuđen je pravosnažno na godinu dana zatvora “zbog zloupotrebe službenog položaja kojom je gradski budžet oštećen za oko 14 miliona dinara ili oko 117.000 evra”, potvrdila je za “Insajder” portparolka Višeg suda u Zaječaru Svetlana Miljković.
Ima i svoj sajt: http://www.sasamirkovic.com/ na kome kao „rečenicu koju s ponosom izgovara“ navodi: „Ono što kažem, ja to i uradim!“.
Mirković je 9. avgusta uhapšen u Budvi po poternici koju je u decembru 2017. godine za njim raspisao MUP Srbije.
Iako je uhapšen i izručen zbog presude Višeg suda u Zaječaru za spornu nabavku paketića, Mirković je, dok je imao pristup društvenim mrežama, tvrdio da mu sve pakuju nekadašnji politički sabroci.
Objavu srpskih medija o hapšenju u Budvi i pozivanju na Ivicu Dačića komentarisao je na svom Fejsbuku profilu.
„Ozbiljno lažu! Kakav bre Ivica Dačić, kakva poternica? Priveden sam zbog prekoračenja boravka. Vučić me na svaki način proganja! Ugrožava mi ljudska prava, pravo na rad i pravo na kretanje“, napisao je Mirković.
Na svom profilu ubrzo se oglasio još dva puta, ponavljanjem dela prethodog komentara i najavom.
„Tražim politički azil u Crnoj Gori od Vučićevog progona jer se plašim za svoju bezbednost!“, napisao je Mirković.
Shvatio je viziju Boga Sunca Vučića
Nakon što je tražio da se utvrdi ko je otac deteta Ane Brnabić, nakon svega što je radio protiv politike Aleksandra Vučića nakon udarca kovertom u glavu odjednom je prebacio režim rada i uvideo je viziju moćnog predsednika. Ugasio je svoj sajt rikošet i okrenuo se za sto osamdeset stepeni.
Toliko je uvideo, da je morao okajati grehe iz prošlosti ali kako… Pa tako što će se uniziti svom vođi i lagati ga kako mu je odelo najlepše, uprkos tome što ljudi polako uviđaju da je kao u onoj staroj priči… Car je go. Mada, ovde nije totalno go, ima pelene.
Saša Mirković odlučuje da napravi sramnu peticiju u toku afere Belivuk gde je sprega kriminala i Srpske napredne stranke postala toliko očigledno da je Aleksandar odlučio da svakoga penzionera udari kovertom od 20 000 dinara posred čela kako bi oni zaboravili na sve to što su imali prilike da vide na tzv. slobodnim medjima ali i na onim medijima koji su zaista slobodni.
Sramna peticija koju je potpisao mizeran broj ljudi se završila tako što je na stub srama razapet i Miloš Biković zato što se usprotivio velikoj propagandi laži Aleksandra Vučića i njegove podguzne muve, menadžera, koji zna da svira klavir, izmišljača peticija i boleština Saše Mirkovića.
