SA MINIMALCEM NE PREKO 24.000: Kolika će vam biti penzija?

Obavezno pročitajte

Sa vešću da se od 1. januara ponovo pomera granica za odlazak dama u penziju, koja će se pomerati sve do 2032. kada bi granica za žene i muškarce trebalo da se izjednači na 65 godina, sve češće čujemo pitanja od strane srednjovečnih i mladih ljudi hoćemo li doživeti penziju, kolika će biti, te koliko će godina morati da imaju kada se budu penzionisali?

Prema računici Fiskalnog saveta, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.

Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

Kako će izgledati penzije nakon januarskog povećanja

– Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58 do 59 odsto njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije – što umnogome obara prosečan iznos penzije – kaže član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

On dodaje da ni većina starosnih penzionera nema pun radni staž od 40 godina (prosek je oko 32 godina staža), pa je zato odnos prosečnih plata i penzija dosta niži od ovih 58-59 odsto koliko iznosi prosečna penzija za one koji imaju punih 40 godina radnog staža.

Formula: Kako se uopšte računa penzija

Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2022. iznosi 909,45 dinara.

Penzionerima od 1. januara primanja su povećana za 12 odsto i taj procenat biće primenjen linearno na sve penzionere bez obzira na visinu penzije.

Prethodno, tokom decembra naši najstariji građani dobili su povećanje od oko 9 odsto. Prosečna penzija od 30.965 dinara, nakon ukupnog povećanja biće veća za 6.255 dinara.

Penzija na sve dužem štapu

Od 1. januara važe i nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu tokom 2023. podleže novim, rigoroznijim uslovima. Tako će dame u starosnu penziju moći sa 63 godine i 6 meseci života i minimum 15 godina radnog staža.

S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kad govorimo o prevremenom penzionisanju. Tako će oni u prevremenu penziju od 1. januara sledeće godine moći da idu sa 40 godina staža i najmanje 60 godina života. Žene u prevremenu penziju idu isto sa 40 godina staža i 59 godina i šest meseci života.

1 COMMENT

Ostavite komentar

Najnovije objave

PORUKA NEMCIMA IZ RUSKE DUME: Uništićemo vaše tenkove kao i pre 80 godina

Vjačeslav Volodin, predsednik ruske Dume, izjavio je da će tenkovi koje će Nemačka isporučiti Ukrajini doživeti istu sudbinu kao...

Još priča na sličnu temu

%d bloggers like this: