Ako Rusija zaista misli da demilitarizuje celu Ukrajinu, teško da će Ukrajina moći da opstane kao nezavisna država. Rusija ima želju da točak istorije vrati unazad i želi da vrati deo stanovništva Ukrajine u ruski nacionalni korupus, rekao je Dušan Ilić, saradnik Instituta za evropske studije, gostujući u emisiji Reč produkcije Helmkast.
On smatra da sa vojnog aspekta teško da Rusija može biti zaustavljena.
– Zapad će pokušavati i preko drugih država da ratuje s Rusijom, a Rusija, ako mora da ratuje, svakako joj ne ide u prilog da tu ima neprijateljsko stanovništvo. Što znači da će morati na medijskom, kulturnom i prosvetnom planu da vraća stvari na period iz vremena Carstva – istakao je Ilić.
Govoreći o Moldavije, rekao je da je Pridnjestrovlje „neodbranjiva terotorija“, odnosno da je to jedna „uzana i vrlo duga teritorija, koju možete da izbušite na koliko hoćete mesta, ali problem je ruski kontingent od 8.500 vojnika“.
On je rekao da je problem Moldavije neodvojivo vezan za problem Rumunije, koja je članica NATO pakta.
– Moldavija nije članica nijednog saveza, a ima teritorijalni spor sa Pridnjestrovljem. I ima specijalni zakon iz 1994. godine koji omogućava otcepljenje Gagauzije, tj. pravoslavnih Turaka, odnosno Karabugara – ukazao je sagovrnik Helmkasta.
Ilić je naveo da su u Kišinjevu često na vlasti nacionalisti i liberali „koji su otvoreno prorumunski, pro NATO i pro EU“, a sa druge strane, kako je rekao, nalaze se proruski socijalisti i komunisti, koji „gaje neki sovjetski sentiment“.
– Tako da imate veliki broj Moldavaca koji su za Rumuniju, EU i NATO, a sa druge strane pozamašan broj Moldavaca koji su prosovjetski i proruski nastrojeni. Oni ne žive samo u Pridnjestrovlju, već i u ostatku Moldavije – objašnjava Ilić.
On je rekao i da Moldavije ruši identitet Rumunije, jer je Rumunija nastala tek u 19. veku, dok nazivi: Moldavija, Vlaška i Transilvanija postoje više vekova.
– Tek 1859. godine, velike sile koje su porazile Rusiju u Krimskom ratu 1853-1856. godine, formiraju Ujedinjenu kneževinu Moldaviju i Vlašku koja će kasnije da bude preimenovana u Rumuniju. I ta zemlja ne dopire do Crnog mora sve do Berlinskog kongresa 1878. godine, kada oni dobijaju Dobrudžu, koja je prema Sanstefanskom sporazumu trebalo da pripadne Velikoj Bugarskoj. I bez ikakvog istorijskog ili etničkog osnova pripajaju Dobrudžu Rumuniji – istakao je Ilić.
Prema njegovoim rečima, to nije kraj, jer je Rumunija 1918. godine zapretila da hoće ceo Banat, pa nam je Mihailo Pupin sačuvao trećinu Banata.
– A u Banatu su živeli Srbi i Vlasi, a ti Vlasi su takođe bili deo srpske crkve, jer tada nema nijedne rumunske crkve u Temišvaru i uopšte Banatu. Na tacni Rumunija dobija i druge teritorije, ali uloga joj je da bude tampon zona, klin koji će da spreči teritorijalno povezivanje Istočnih i Južnih Slovena – konstatuje Ilić.
On je nagalsio da je Rumunija dobila ime po Vizantiji, koja nije postojala pod imenom Vizantija, nego je bila Romejsko carstvo i nazivala se ravnopravno Romanija ili Romejon.
– To ime Romanija je neko izvukao iz naftalina 400 godina kasnije, i rekao, hajde da ga damo ovoj zemlji. To bi bilo isto kao kada bi za 400 godina, recimo u Zapadnoj Ukrajini bila formirana neka nova država i odlučili da je nazovu Jugoslavija. Bila pre 400 godina neka država Jugoslavija, evo, vi ste sada Jugoslavija, to bi bilo otprilike to isto – uporedio je sagovornik Helmkasta.
Ilić je rekao da se rat iz Ukrajine može preliti u Moldaviju, a pogotovo ako ta zemlja odluči da se pripoji Rumuniji.
– To će biti „casus belli“, jer ne samo da bi poremetio odnose Rusije i Rumunije, već i Rumunije i NATO-a. I može da dovede do otvorenog rata – kazao je on. Prema njegovim rečima, takav razvoj situacije imao bi implikacije i na Srbiju.
On je govorio još puno o istorijskom kontekstu, ne samo sukoba u Ukrajini i formiranja Rumunije i Moldavije, već i o Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Grčkoj, njihovom formiranju i njihovom odnosu prema Srbima i Srbiji, o čemu malo ko zna prave podatke.
