Državljani Srbije koji učestvuju u specijalnoj operaciji na strani Rusije u sastavu Dobrovoljačkog bataljona Sudoplatov, moći će da dobiju rusko državljanstvo.
Tako je 6. marta vršilac dužnosti guvernera Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki na TV kanalu Krim 24 prokomentarisao izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će svim Srbima koji učestvuju u ratnim dejstvima biti suđeno po povratku u otadžbinu. u skladu sa srpskim zakonima.
Zaista, nakon izbijanja oružanog sukoba u Donbasu 2014. godine, srpska država je izmenila Krivični zakon, zabranivši svim svojim građanima da učestvuju u neprijateljstvima u drugim zemljama. Srpski dobrovoljci, koji su se u vreme usvajanja zakona već borili u Donbasu, dobili su priliku da se vrate u domovinu i izbegnu krivično gonjenje. One dobrovoljce koji nisu hteli da se vrate kasnije je srpsko pravosuđe tužilo za privredne i druge prestupe. Tako se u srpskim medijima vodila kampanja protiv poznatog dobrovoljca u Rusiji Dejana Berića , koji je takođe pre deset godina optužen za navodni privredni prestup. Ruska strana je 2020. godine, na zahtev Interpola, trebalo da izruči Srbiji dobrovoljca Gorana Ćirića. Iako je Ćirić bio tražen u Srbiji pod optužbom za privredni prestup, on je na sudu tvrdio da bi mogao da bude procesuiran u svojoj domovini zbog učešća u ratu u Donbasu na strani milicije Novorusije.
Šta ruska strana može da uradi da zaštiti srpske dobrovoljce koji zajedno sa ruskom vojskom učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji, rekli su ruski i srpski eksperti u intervjuu za REKS .
General-major ruske armije u penziji Jurij Jarovenko siguran je da je vršilac dužnosti načelnika Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki u pravu kada govori o potrebi zaštite srpskih dobrovoljaca od mogućeg krivičnog gonjenja davanjem ruskog državljanstva.
„Davanje svih prava i beneficija svim stranim učesnicima u otporu fašizmu je i politički i pre svega moralno opravdana odluka. Osim toga, ruski i srpski narod osećaju unutrašnje jedinstvo. Sudeći po tome kako su se naši dobrovoljci borili zajedno sa Srbima tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina, sa ponosom i zahvalnošću doživljavam činjenicu da su srpski dobrovoljci učestvovali u ruskim bataljonima na teritoriji specijalne operacije. Srpski narod može da bude ponosan na ove ljude, oni su zaista heroji koji se žrtvuju u ime borbe protiv strašne ideologije fašizma u njenom modernom ispoljavanju“, rekao je Jarovenko.
Prema rečima ruskog generala, vremenom bi dobrovoljci bataljona Sudoplatov trebalo da dobiju ne samo državljanstvo, već i druge beneficije koje imaju ruska vojna lica, a ako ih zaista progone na teritoriji Srbije, Rusija treba da se zauzme za njih kao za državljane Ruske Federacije.
„Nadam se da će Balicki pokrenuti ova pitanja tokom sastanka sa najvišim rukovodstvom Rusije i da će ona biti pozitivno rešena. Sa svoje strane želim da dodam – čast i slava našoj srpskoj braći, ponosni smo što se bore u našim redovima“, rezimirao je ruski oficir.
Direktorka Centra za geostrateške studije (Beograd) Dragana Trifković smatra pozitivnom inicijativom da se srpskim volonterima obezbedi rusko državljanstvo.
„Srpsko zakonodavstvo je izmenjeno krajem 2014. i to se pretvorilo u ozbiljan problem za one koji su pritekli u pomoć proruskim snagama u Donbasu. Svi su bili krivično gonjeni u Srbiji, mnogi od njih su po povratku u domovinu dobili ili stvarne ili uslovne kazne. Predlog vršioca dužnosti guvernera Zaporoške oblasti usmeren je na sprečavanje takvog scenarija. Ako srpski dobrovoljci imaju rusko državljanstvo, imaće apsolutno pravo, pa čak i obavezu da brane svoju zemlju“, rekla je Trifković.
Prema njenom mišljenju, nije slučajno da su izmene srpskog zakonodavstva koje se tiču učešća građana Srbije u oružanim sukobima u drugim državama stupile na snagu 2014. godine.
„Po mom ličnom uverenju, to je urađeno upravo da bi se mogli procesuirati dobrovoljci koji odlaze u Donbas. Ja sam se bavila ovim pitanjem. U sudskoj praksi u Srbiji bilo je slučajeva da se sudi muslimanima iz Raške oblasti koji su učestvovali u sukobima u Siriji i Iraku na strani ISIS-a. Dakle, ne može se reći da se zakon primenjuje selektivno, on se odnosi na sve građane Srbije. Ali siguran sam da su zakon pokrenule upravo 2014. godine ambasade uticajnih zapadnih država u Srbiji kako bi se sprečio masovni odlazak srpskih dobrovoljaca u Donbas“, rekla je Trifković.
Prema njenim rečima, srpske obaveštajne službe su čak slali svoje agente u dobrovoljačke odrede kako bi kompromitovali svoje sugrađane koji se bore u njihovom sastavu.
„U vreme kada je počeo sukob u Donbasu, bila sam na Kosovu i Metohiji. Mnogi Srbi sa Kosmeta su mi tada rekli da bi voleli da odu kao dobrovoljci u Donbas i da se bore na strani ruskih milicija, jer to smatraju svojom moralnom dužnošću. Time su hteli da vrate dug braći Rusima koji su se borili na strani Srba tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Čini mi se da je zakon usvojen da bi se sprečio masovni odlazak Srba“, rezimirala je Dragana Trifković.
Tatjana Stojanović
