Kad god pripadnici aktuelne vlasti osete da im je rejting u padu, predvođeni čovekom koji sa mesta predsednika Republike krši ustav i gazi prava građana na način koji još uvek nije zabeležen u modernoj istoriji države, oni počinju da obmanjuju javnost sa nekakvim statistikama i brojkama koje navodno svedoče o istorijski niskoj stopi nezaposlenosti u Srbiji.
Ipak, kao i uvek kada se eksponenti vlasti pohvale navodnim uspehom, istina je nažalost, potpuno drugačija. Zato Odbor za rad i socijalnu politiku Pokreta Slobodna Srbija želi da obavesti građane o tome na kakve se to statistike vlast poziva kada, u konkretnom slučaju, na sva usta govori o padu stope nezaposlenosti.
Na prvi pogled je potpuno jasno da naša ekonomska i socijalna realnost apsolutno odudara od iluzionističkih prikaza „zlatnog doba“, a ako se nešto pažljivije analizira metodologija sakupljanja podataka i procene stope (ne)zaposlenosti, postaje kristalno jasno na koji način vlast obmanjuje javnost i zloupotrebljava preporuke i standarde Međunarodne organizacije rada.
Piše: Adv. Aleksandar Stevanović, Odbor za rad i socijalnu politiku Pokreta Slobodna Srbija
Naime, kada god predsednik Republike ili direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, bombastično izjave da je stopa nezaposlenosti u Srbiji mala i da se nalazi u konstantnom padu, treba imati u vidu da se oni pozivaju na podatke do kojih se došlo statističkim metodom koji uistinu poznaje Međunarodna organizacija rada (radi se o anketiranju određenog uzorka radne snage) i koji primenjuju mnoge zemlje, ali ne onda kada se utvrđuje realna stopa nezaposlenosti, već se koristi kao dopunski/korektivni metod.
Vlast svesno zanemaruje da javnost informiše o stopi registrovane zaposlenosti koja daje informaciju o tome koliko radno sposobnih građana od ukupne populacije radno sposobnih, zaista radi na osnovu ugovora, u zakonski regulisanim uslovima, uz prijavu na obavezno socijalno osiguranje.
Prema Republičkom zavodu za statistiku registrovana zaposlenost odnosi se na kategoriju radno sposobnog stanovništva zaposlenog na osnovu ugovor o radu, na određeno ili neodređeno vreme, kao i na lica koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti, a nalaze se na evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Dakle podaci o registrovanoj zaposlenosti se službeno prikupljaju u okviru nadležnih državnih organa i u sistemu koji funkcioniše, nije teško doći do približne procene onih koji kroz svoj rad zaista ostvaruju adekvatnu novčanu naknadu i sva druga radno-socijalna prava koja predviđa zakon.
Uostalom, zapitajmo se koliko svako od nas poznaje osoba koje su nedugo po okončanju školovanja dobile zaposlenje u struci u skladu sa zakonom i pripadajućim radno-socijalnim pravima. Da je istina sve što nam se o stopi (ne)zaposlenosti servira sa vanrednih i redovnih konferencija za štampu, to bi trebalo da bude gotovo svaka druga osoba u našem okruženju. Međutim, to nažalost nije slučaj.
Međutim, budući da ni registrovana (ne)zaposlenost ne može dati apsolutno tačne podatke zbog činjenice da postoji i rad u okviru sive ekonomije, da mnoge firme koje su u stečaju ili iz drugih razloga, ne isplaćuju plate radnicima, da mnogi radnici nisu prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje, MOR je kreirao metode za određene dopunske pokazatelje, koje bi trebalo da ukažu na postojanje navedenih situacija.
Glavni dopunski metod je Anketa radne snage, kojim se na određenom uzorku radne snage (često on nije adekvatan ni kvalitativno ni kvantitativno) prikupljaju informacije o onima koji, primera radi, nisu prijavljeni na socijalno osiguranje, rade bez ikakvog ugovora i tome slično.
Kada se podaci o (ne)zapsolenosti prikupljaju ovom anketnim metodom, zaposlenim se smatra lice koje je u posmatranoj sedmici, radilo makar i jedna sat i za to dobilo bilo kakvu naknadu u novcu ili naturi. To znači da kad god neko od zvaničnika aktuelnog režima kaže da je stopa zaposlenosti porasla, on na umu ima i lice koje je recimo iznelo na buvlju pijacu stari goblen i prodalo ga za 200g kafe i napolitanke.
Da li je to radni odnos i da li želimo da vlast i dalje na ovako perfidan način manipuliše informacijama? Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i da primetimo da je zlatno doba stiglo, ali možda za tetku iz Kanade. Za građane Srbije koji pod patronatom SNS klana nisu ogrezli u kriminal, na sceni je jedno od najtežih doba u modernoj istoriji Srbije!
Odbor za rad i socijalnu politiku Pokreta Slobodna Srbija zato upozorava građane Srbije, da kad god čuju predstavnike ovog kriminalnog režima da se hvale povećanjem stope zaposlenosti imaju u vidu ovu zloupotrebu podataka i statističkih metoda.
