Gostujući na RTS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je podvukao odgovornost kao najvažniju osobinu kod ljudi. Valjda je mislio i na odgovornost izgovorene reči, pa i u iznošenje podataka o ekonomskom stanju zemlje. Kao i uvek, desilo se suprotno sa javnim fingiranjem podataka i to na Javnom servisu – navodi se u saopštenju Odbora Narodne stranke za privredu i finansije.
– Prvo, inflacija u Srbiji nije najmanja nego najveća u regionu, a veća je i od proseka EU.
Nije četiri odsto, već je međugodišnja 7,9 odsto sa rastom cena hrane više od 20 posto i energenata od 13,4 odsto, sa udarom na najsiromašnije koji više od polovine primanja troše upravo na hranu i energente.
Nismo ni najbrže rastuća ekonomija poslednje decenije u regionu, naprotiv.
Po kumulativnom rastu smo na dnu regiona, a veći rast smo imali i u periodu 2001/12.
Nismo ni najbogatiji, jer smo po društvenom proizvodu po glavi stanovnika bolji samo od Albanije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Javni dug 2014. godine jeste bio veći od 70 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), ali nije zatečen od neke bivše vlade, nego one u kojoj je predsednik države tada bio prvi potpredsednik vlade.
Zato je protivzakonito i neustavno i oteto 840 miliona evra penzionerima u svrhu peglanja brljotina te vlade.
Srbija nema BDP od 53 milijarde evra u 2021. godini.
Da nije reč o lapsusu, potvrđuje identična tvrdnja ministra finansija Siniše Malog u oktobru prošle godine.
Tačan podatak ćemo znati tek u februaru, ali svakako rast neće biti 14 odsto, koliki bi bio da je istina ono što tvrdi predsednik.
Tačno je da su se gradili autoputevi, ali po najvećoj ceni po kilometru u Evropi, uglavnom bez tendera neposrednom pogodbom sa stranim izvođačima pod nepoznatim uslovima.
Po ovim cenama, oni svakako neće moći isplaćivati rate i glavnice na kredite uzete za njihovu izgradnju.
Zaduženost Srbije prema BDP-u jeste manja od mnogih država u Evropi, ali sa jednim ozbiljnim problemom na štetu Srbije. Te zemlje su dužne u svojoj valuti u kojoj i stvaraju dohodak, a mi pretežno u stranoj valuti, što će se tek pokazati kao veliki problem rastom kamata u svetu.
Predsednik nas verovatno smatra budalama kada nas ubeđuje da je veći dug bolji od manjeg i da veći udeo javnog duga u BDP-u bolji od manjeg udela, ili da je sadašnjih 31 milijardi evra duga bolje od zatečenih 15,7 milijardi, a da udeo duga iznad 50 odsto bolje od zatečenog udela ispod 50 odsto.
I na kraju, u FAP-u iz Priboja ne radi 250 ljudi, već bukvalno šest sa ugovorom za stalno, 15 penzionera po ugovoru o delu i angažuje se po potrebi između 150 i 170 ljudi na povremeno privremenim poslovima, sa primanja ispod minimalnih, bez prava na godišnji odmor ili bolovanje – navode iz Odbora Narodne stranke za privredu i finansije.
