REŽIM POTPISAO: Srpsku decu usvajaju i homoseksualci! (FOTO)

Homoseksualci i usvajanje dece

Obaveštenje (tačnije, fotografije obaveštenja koja je dostupna na internetu) koje je izdato 31.12.2019 godine od strane Ljiljane Mirić Stanković, ovlašćenog lica ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i sociajlna pitanja za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, sa kojim agencijama pomenuto Ministarstvo sarađuje u postupcima međunarodnog usvojenja dece iz Srbije, podstaklo me je da potražim dodatne informacije o ovim agencijama i da li postoji opasnost da decu iz Srbije, putem ovih agencija, usvoje i homoseksualci.

Naime, opšte je poznato da je u SAD i još nekim državama zakonom dozvoljeno usvajanje dece od strane homoseksualaca a osim toga, u dva navrata (2018. i 2019. godine) sam pisao o Sajmu dece za homoseksualce koji se od 2015. godine legalno održava u Briselu. (1) (2)

U pomenutom Obaveštenju navedeno je sedam agencija sa kojima Ministarstvo sarađuje, a sedište im je u sledećim državama: SAD, Kanada, Nemačka, Španija, Izrael, Švedska i Italija.
Već posle provere prve dve agencije, moje sumnje su se obistinile. Reč je o agencijama Hopscotch Adoptions Inc. iz SAD , i Loving Heart International Adoption Agency iz Kanade.

Ukoliko posetite internet stranicu ove agencije videćete da su usvajali decu u Srbiji čak i tokom pandemije korona virusa 2020 godine. (3) Iz njihovog izveštaja se vidi da su već dolazili u Srbiju, a u vezi sa usvajanjem male Sofije radi čijeg usvajanja su došli tokom pandemije, kažu ”Svi u Srbiji su veoma naporno radili kako bi naš proces usvajanja protekao glatko i komforno”.

Ukoliko u ovom izveštaju izaberete opciju ”nastavi čitanje” (continue reading) bićete preusmereni na internet prezentaciju ”Rainbow Kids” gde se nalazi informacija da oni nisu agencija za usvajanje već da samo vrše posredovanje u usvajanju. Ukoliko dalje (na stranici ”Rainbow Kids” na kojoj ste se našli) u gornjem levom uglu izaberete opciju ”Adoption” a zatim u padajućem meniju koji vam se pojavi opciju ”Who can adopt?” pojaviće vam se odgovori na najčešće postavljana pitanja. Jedno od njih je i ono koje nas interesuje: ”Mogu li gej/lezbijski parovi da usvoje?” a odgovor je: Da.

Uostalom, ako znamo da se termin ”rainbow family” odnosi na ”porodice” koje čine homoseksualci i deca, onda je već i sam naziv ”Rainbow Kids” dovoljan da probudi sumnju a ovaj odgovor je samo potvrđuje.

Ono što bi dalje trebalo proveriti jeste odnos između agencije sa kojom Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i sociajlna pitanja sarađuje (Hopscotch Adoptions Inc.) i posrednika pod nazivom Rainbow Kids. Da li deca na kraju zaista ostaju u porodici koja je po njih došla u Srbiju? Ako na ovo dodamo mogućnost korupcije, kako da znamo kome su zaista data na usvajanje? Krađa beba u Srbiji nam je pokazala da su zloupotrebe u ovakvim slučajevima itekako moguće.

Osim toga na stranici same agencije Hopscotch Adoptions nalazi se tekst pod naslovom ”Adoption Institute Release: A Major New Study and Best Practice Standards on Gay/Lesbian Adoption” (4), odnosno Izdanje Instituta za usvajanje: Značajna nova studija i standardi dobre prakse gejeva / lezbijki prilikom usvajanja, koji potvrđuje da ova agencija decu daje na usvajanje i homoseksualnim parovima.
Na pitanje ”Koliko košta proces međunarodnog usvajanja?” sledi odgovor agencije: ”Manje nego kupovina novog automobila…” Zatim se navodi raspon cena od 20.000 do 35.000 dolara.

I ovde vidimo ono što smo videli iz tekstova o Sajmovima dece za homoseksualce u Briselu: deca, ona ista o kojima Sveti Justin Ćelijski piše ”Dete? – Gle, parče neba na zemlji, gle, parče nebeske istine, parče nebeske pravde, parče nebeske bestrasnosti.”, ovde se tretiraju kao bilo koja druga roba, kao predmeti bez duše. I jeftnija su od novih kola!

Slično je i sa kanadskom agencijom Loving Heart International Adoption Agency.
Ukoliko na njihovoj glavnoj strani u okviru opcije ”Programs” izaberete u padajućem meniju ”Serbia”, pojaviće vam se osnovne informacije o usvajanju dece iz Srbije. Između ostalog, kaže se da deca iz Srbije imaju uglavnom šest godina i više, ali da ih je moguće usvojiti ne samo pojedinačno nego i u srodničnim grupama, što znači sa svojom braćom i sestrama.
Dalje navode podatak da je vreme čekanja 12 meseci i manje, a da je za ceo proces od dolaska u Srbiju do povratka u Kanadu dovoljno 4 do 6 nedelja.

Ono što bi ovde trebalo dalje proveriti jeste podatak koji se navodi o vremenu čekanja od 12 meseciKako iz programa sajmova koje smo pominjali znamo da postoji mogućnost izbora pola, ali i drugih detalja, da li ovo možemo da tumačimo tako da se deca iz Srbije naručuju?

Ukoliko izaberete opciju ”Resources” na glavnoj strani, otvoriće vam se stranica sa korisnim vezama a prva od njih je PRIDE (Parent Resources for Information, Development and Education) (5) Da li vam ovo PRIDE (Prajd, kako se kod nas čita) zvuči poznato?

Ukoliko odete na njihovu internet prezentaciju sledeći vezu koja vam se nudi, u desnom gornjem uglu će vam se, kao jedna od opcija, pojaviti dugme sa dobro poznatom zastavom dugihih boja. Ukoliko izaberete tu opciju otvoriće vam se nova stranica sa tri nove opcije. Prva od njih nosi naziv ”LGBTQ Community” uz dodatnu informaciju ispod: ”Savet za usvajanje Ontarija (Adoption Council of Ontario), odnosno Program za usvajanje Ontarija (AdoptOntario Program) su organizacije prijateljske prema LGBTQ . Pogledajte neke od ovih sjajnih resursa za vašu porodicu.”

Sledeća opcija je LGBTQ roditeljska mreža (LGBTQ Parenting Network ), i tako dalje. (6)
Na ovo je dovoljno dodati da je u Ontariju homoseksualcima zakonom dozvoljeno usvajanje dece.

Ostalih pet agencija sa kojima sarađuje Ministrastvo nisam proveravao, ali bismo vrlo verovatno došli do sličnih rezultata.
Navedimo još nekoliko detalja u vezi sa Sajmovima dece za homoseksualce koje smo pomenuli, a koji se već nekoliko godina održavaju u Briselu (oba teksta možete pročitati u celini prateći veze navedene na kraju teksta).
Iako sam tada objavio fotografiju dela programa na kojoj se jasno vidi da je upotrebljena reč ”sajam”, bilo je i onih koji su ovo osporavali, bilo zbog toga što nisu pročitali ništa osim naslova ili iz nekog drugog razloga, dok su neki informativni portali preneli tekst ali stavljajući reč ”sajam” pod navodnike.

Da li je reč o sajmu i trgovini decom ili nije lako možete utvrditi posetom internet prezentaciji organizacije ”Man Having Babies” koja stoji iza ovih sajmova. (7)
U programu za 2019. godinu koji je javan, sa tekstom na četiri jezika (engleski, francuski, nemački i holandski) reč ”sajam” upotrebljena je na dva mesta (”Gay Parenting Resource Fair”). Osim toga, sam program i ekonomski termini koji se koriste (”aranžman”, ”finansijska ograničenja”, ”pružaoci usluga, budžetiranje i finansijska podrška”, ”procenjeni troškovi” itd.) jasno i nedvosmisleno pokazuju da je reč o javnom, specijalizovanom sajmu i trgovini decom.
Najniža cena deteta je 2018. godine bila 95.000 dolara a najviša suma je 160.000 dolara.

Npr. u tekstu programa za subotu, 22. septembra 2018., vreme od 19.15 do 20.30 sati je posvećeno “Izboru pružaoca usluga, računovodstvenom planiranju i finansijskoj pomoći”. Dakle, izboru pružaoca usluga pri kupovini deteta i računovodstvenom planiranju kupovine deteta. Sve ovo, između ostalog, podrazumeva i procenu troškova (kupovine deteta) kao i savete za uštedu prilikom kupovine (deteta), itd.
Pored ostalog, sodomiti na ovom sajmu dobijaju i savete kako da uštede prilikom kupovine dece (”Cost saving best practices”), pa se pominje i cena izbora pola. Tako npr. uz doplatu od 5000 dolara možete naručiti dečaka ili devojčicu.

Iz prezentacija ovih agencija je očigledno da postoji čitava mreža različitih subjekata koji su na različite načine uključeni u usvajanje dece. Tačnije, kada se u obzir uzmu sve činjenice pre možemo da govorimo o tržištu dece i trgovini decom nego o usvajanju. A korupcija i dobro poznati slučaj sa krađom beba u Srbiji nam potvrđuju da imamo više nego dovoljno razloga za sumnju i zabrinutost i nijedan razlog da verujemo nadležnom Ministarstvu i centrima za socijalni rad.

Димитрије Марковић, аутор текста.