Vladike SPC koje sa podozrenjem gledaju na politiku Aleksandra Vučića i neskriveno je kritikuju, itekako imaju političku moć i mogle bi predstavljati jedan opozicioni potencijal, kaže za Nova.rs sociolog religije i profesor Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Sadžakov.
Otvoreno protivljenje crnogorskih vladika ideji da Aleksandar Vučić govori na sahrani mitropolita Amfilohija, još jednom je pokazalo da u smislu podrške srpskom predsedniku u Saboru SPC postoji ozbiljna podeljenost. Tako da bi se mogla povući crta između patrijarha Irineja i episkopa bačkog Irineja sa jedne i gotovo svih ostalih sa druge strane, među kojima su vladike Joanikije, Grigorije, Atanasije, Maksim , Teodosije… Tačka razdvajanja pored stavova, tako postaje i granica Srbije, pa oni koji žive na teritoriji naše države neretko podržavaju politiku srpskog predsednika, dok joj se oni van matice otvoreno suprotstavljaju.
S tim u vezi, postavlja se pitanje da li postoji i kolika je, zapravo, politička moć ovih srpskih vladika?
Vladike itekako imaju političku moć
Nedavno je upravo to bila jedna od glavnih tema srpskih medija, kada je episkop diseldorfski i Nemačke vladika Grigorije predstavljen kao najbolji protivkandidat Vučiću na sledećim predsedničkim izborima.
Vladika se od ovakve političke uloge ogradio, ali ono što niko ne može da spori jeste njegov ugled u narodu, koji je iz godine u godinu sve veći.
Koliko se taj ugled sveštenih lica može odraziti na politiku, videli smo nedavno i na primeru Crne Gore, kada je upravo nedavno upokojeni mitropolit Amfilohije na krilima narodnih litija, a protiv zakona o veroispovesti, poveo i praktično dovršio borbu za pad Mila Đukanovića.
Govoreći o događajima u Crnoj Gori, ali i o svemu onome što se dešavalo prethodnih dana, a u vezi sahrane mitropolita Amfilohija, profesor Sadžakov kaže da vladike itekako imaju moć i u politici.
“To se najbolje videlo tokom onih pregovora o Kosovu pre dve- tri godine, kada je SPC zauzela jedan oštar stav, a Vučić usled toga izgubio značajnu podršku u crkvenim krugovima. Slede novi pregovori i siguran sam da Vučić ne želi da mu se to ponovi. Svakako će učiniti sve da izbegne novi takav udar. Trenutno su mu najbliži dvojica Irineja, patrijarh i episkop bački, to govore i međusobne pohvale, orden koji je SPC uručila Vučiću, ali i to što je on mnogo pomogao da se prikupe sredstva za Hram Svetog Save i nedavno izdvojenih milon evra SPC”, navodi Sadžakov za Nova.rs.
Nije isključena saradnja sa opozicijom
Najjači protivnik Vučiću, navodi dalje Sadžakov, do sada je bio mitropolit Amfilohije i sada će nam o politici te mitropolije prema Vučiću mnogo reći izbor njegovog naslednika.
“Koliko god bilo logično, sumnjam da će to biti Joanikije, jer je on praktično produžena ruka Amfilohija i mislim da će dva Irineja, pa i sam Vučić, učiniti svi da on ne bude postavljen na čelo Amfilohijeve mitropolije. SPC će tražiti da tu vrati uticaj i mišljenja sam da će biti postavljen David Perović, koji je inače poreklom iz Crne Gore i blizak je Irineju Buloviću. Pokušaće da se neutrališe uticaj Amfilohija”, objašnjava Sadžakov.
Na pitanje da li ugled pojedinih vladika SPC može da preraste u jedan njihov opozicioni potencijal, Sadžakov kaže:
“Crkvi je pre svega od velike važnosti dobar odnos sa državom, ali nije isključeno da se deo opozicije i deo crkve ujedine u nekom opozicionom frontu, pogotovu kad je reč Vučićeva politika prema Kosovu”, zaključuje Sadžakov.
Injac: Imaju pravo na političko opredeljenje
Verski analitičar Željko Injac, pak, smatra da se ne može praviti takva podela među vladikama SPC.
“Ne može se reći da Vučića podržavaju samo vladike u Srbiji, jer on ima podršku i mitropolita Porfirija, episkopa u Bosni, Dalmaciji… To je prosto stvar ličnog stava. I episkopi su ljudi i oni imaju svoja politička opredeljenja. Neki su za levicu, neki za desnicu, neki su liberalni, neki konzervativni. Oni imaju pravo da javno iskažu svoj politički stav, ali crkva ne bi trebalo da ulazi u te političke podele, jer tako utiče na vernike”, navodi Injac.
Kako dodaje, nije tajna da neke vladike i episkopi imaju dobre odnose sa bivšom vlašću, te da je takvih situacija bilo oduvek.
“Siguran sam, međutim, da bi u slučaju nekakvog potpisivanja nezavisnosti Kosova ili nečega sličnog čitav Sabor SPC bio protiv toga. Stav crkve je jasan, oni tako nešto nikada neće priznati, uveren sam da bi tako reagovao i sam patrijarh, bez obzira na trenutno dobre odnose sa Vučićem”, zaključuje Injac.
