Severna Makedonija je aktivno promovisala razvoj proizvodnje medicinskog kanabisa, ali istraživanje BIRN-a pokazuje da su neki od vlasnika firmi koje su dobile toliko željene dozvole, bili povezani sa kriminalom
Uleto 2022. godine, u razmaku od 48 sati, policija u Severnoj Makedoniji izvršila je raciju na dve plantaže kanabisa na jugozapadu zemlje, u blizini Ohridskog jezera. Plantaže su imale dozvole za uzgoj kanabisa za medicinsku upotrebu – sektor privrede koji je država energično promovisala u proteklih pet, šest godina.
Kršenja propisa koje je policija otkrila tokom dve racije, međutim, sugerišu da je veliki deo proizvoda stizao na ilegalno tržište.
Policajci su zaplenili kanabis čija je vrednost na crnom tržištu iznosila do pet miliona evra, rekli su stručnjaci iz Ministarstva zdravlja u Skoplju, a policiju je trag doveo do dvojice albanskih državljana koji imaju poslovne veze sa još jednim Albancem osuđenim za krivična dela u vezi sa drogom u Italiji.
To nije bio jedini slučaj sumnjivog kapitala u industriji medicinskog kanabisa u Severnoj Makedoniji, pokazalo je istraživanje BIRN-a. Istraživanje pokazuje i da je odlučnost da se promoviše industrija proizvodnje marihuane u medicinske svrhe dovela do propusta u proveri potencijalnih investitora.
To je bio slučaj i sa državljaninom Srbije, danas pokojnim Nebojšom Mihajlovićem, čija je jagodinska firma X- trade većinski vlasnik makedonskog preduzeća Botanique, registrovanog za uzgoj kanabisa za medicinsku upotrebu. Ime Nebojše Mihajlovića, čiji je X-Trade početkom 2019. kupio Jagodinsku pivaru, nalazi se u Beloj knjizi organizovanog kriminala MUP-a Srbije iz 2001. godine.
Da srpski državljani rado posluju u Severnoj Makedoniji čuli smo i nakon pronalaska oko četiri tone kanabisa na imanju Jovanjica i hapšenja vlasnika plantaže Predraga Koluvije u novembru 2019. godine. Za postojanje Koluvijine plantaže marihuane u Severnoj Makedoniji u Srbiji se saznalo kada je srpska policija u telefonima koje su koristili Koluvija i njegovi saradnici, pronašla specijalnu aplikaciju “Razgovor” koja je korišćena za zaštićenu komunikaciju.
U okviru „Razgovora“, pored grupe „Savet za bezbednost“ preko koje je Koluvija komunicirao sa pripadnicima službi bezbednosti i policije koji su mu pružali zaštitu, postojala je i grupa „Rosoman proizvodnja“ u kojoj su bili Koluvijini saradnici u Makedoniji uključeni u proizvodnju kanabisa.
Veza sa osuđenim trgovcem drogom
Severna Makedonija je legalizovala uzgoj medicinskog kanabisa 2015. godine i dala je zadatak petočlanoj komisiji pri Ministarstvu zdravlja da nadgleda investitore. Od komisije se očekivalo da prati proizvodnju do najsitnijih detalja i sprovodi inspekciju svake plantaže dva puta godišnje.
Ali tek nakon što je Zoran Zaev došao na vlast 2017. industrija je zaista uzela maha. Zaev je predvideo da će ova industrija doneti 250 miliona evra prihoda, novi razvoj i nova radna mesta.
Do trenutka kada je Zaev napustio funkciju 2021. godine, više od 60 kompanija imalo je dozvole, koje su dolazile sa strogim pravilima o tome kako bi takve operacije trebalo da se vode, uključujući rigorozno vođenje evidencije i visoke standarde bezbednosti, od video nadzora do visokih ograda. Od šezdeset firmi koje su dobile dozvolu, otprilike polovina je zaista proizvodila kanabis.
Pravila, međutim, nisu sprečila vlasnike plantaža u Ohridskom regionu da uzgajaju mnogo više biljaka nego što su prijavili državi, pokazuje policijski izveštaj od 13. jula prošle godine. Pošto su prijavili samo 600 od 1.000 biljaka koje su uzgajali, vlasnici su otišli korak dalje i zasadili dodatnih 2.000 biljaka van prvobitne plantaže, na otvorenom, što je strogo zabranjeno.
Policija je pronašla sedam kilograma cveta kanabisa više nego što je prijavljeno vlastima – postojao je čak i drugi sprat gde se vadilo ulje kanabisa, uprkos činjenici da plantaže nisu imale specijalnu dozvolu za takav rad. A video nadzor nije radio.
I na drugoj plantaži u okolini Struge, video-nadzor je takođe bio u kvaru i pokrivao je samo delove objekta, utvrdila je policija tokom julske racije. Postojale su rupe u žičanoj ogradi dovoljno velike da osoba može da uđe i izađe, a otprilike 1.000 biljaka kanabisa uzgajano je na otvorenom, izvan imanja.
zaplenjen kanabis u plasteniku kod Struge
Kanabis koji je policija zaplenila tokom upada u plastenik u blizini Struge Foto: sajt Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Makedonije
Prvom plantažom, u Ohridu, upravlja kompanija Greengo 2018, koja ima tri vlasnika, dok je druga, u Strugi, vlasništvo Green & Bio Farme, u vlasništvu dvoje ljudi.
Među osnivačima Green & Bio Farme bio je i Luan Kapri iz albanskog grada Pogradeca na obali Ohridskog jezera. Njegova ćerka Marinela Kapri jedna je od tri vlasnice Greengo 2018.
Luan Kapri, koji je prodao sopstveni udeo u Green & Bio pet meseci pre policijske racije, poseduje kompaniju u Albaniji pod nazivom REJ 3, koja se bavi sakupljanjem otpada i koja je u velikoj meri sarađivala sa lokalnim vlastima.
Kaprijev partner u REJ 3 je Gzim Salilari, albanski državljanin koji je, prema podacima italijanskih vlasti tokom devedesetih krijumčario drogu iz Drača u Bari u Italiji.
On je osuđen u Bariju 2002. godine na osam godina zatvora, što je kasnije smanjeno na četiri. Salilari je živeo slobodno u Albaniji do 2006. godine, kada je uhapšen u Draču po Interpolovoj poternici. On je, međutim, ipak izbegao zatvor zahvaljujući presudi albanskog Vrhovnog suda da je nalog za hapšenje nezakonit na osnovu toga što 294 stranice sudskih spisa iz suda u Bariju nisu prevedene na albanski jezik.
Kaprijeve veze sa Salilarijem nisu bile neki problem, što se tiče vlasti u Severnoj Makedoniji. Prema zakonu, da bi dobio dozvolu za uzgoj medicinskog kanabisa, investitor mora u pisanoj formi da potvrdi da nije osuđivan za bilo koje krivično delo u vezi sa drogom. Kapri nije, a nije ni njegova ćerka, pa su i Greengo 2018 i Green & Bio Farm dobili dozvole 2019. i 2020.
Dozvole su, međutim, nakon policijskih racija ukinute, a tužioci u Strugi pokrenuli su istragu protiv ove dve kompanije zbog kršenja propisa i neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga. Tužilaštvo je za BIRN saopštilo da je slučaj „još u redovnoj proceduri“.
REJ 3, kompanija u suvlasništvu Kaprija i Salilarija, nije odgovorila na zahtev za komentar.
Ali nisu samo Kaprijevi poduhvati razlog za zabrinutost, pokazuje BIRN-ovo istraživanje.
Srpska figura iz kriminalnog miljea
U planu je bila još jedna investicija u kojoj su učestvovali srpski državljanin Nebojša Mihajlović, kom je u Srbiji suđeno zbog trgovine narkoticima, i Vladimir Stojinović, koji ima grčki pasoš i koji je optužen za pranje novca u Severnoj Makedoniji.
Njihovi problemi sa zakonom nisu ih sprečili da 2018. osnuju kompaniju u Severnoj Makedoniji pod nazivom Botanique i 2020. obezbede dozvolu za uzgoj medicinskog kanabisa u regionu Đevđelije, na jugu zemlje.
Mihajlović, koji je u međuvremenu preminuo, nalazi se u takozvanoj „Beloj knjizi” srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova o organizovanom kriminalu, koja je ugledala svetlost dana 2001. godine nakon svrgavanja Slobodana Miloševića. U knjizi se Mihajlović, poznat kao „Trta“, navodi kao „druga najvažnija ličnost“ u organizovanoj kriminalnoj grupi sa sedištem u Jagodini. Grupa je bila umešana u šverc heroina u Srbiji, Austriji i Nemačkoj.
Prema izveštajima srpskih medija, Mihajlović je nekoliko puta hapšen, a navodno je odležao zatvorsku kaznu zbog trgovine drogom tek nakon hapšenja tokom policijske policijske akcije “Sablja” nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.
Međutim, u Višem sudu u Beogradu, ta informacija nije potvrđena. Iz tog suda za BIRN kažu da se pred tadašnjim Okružnim sudom u Beogradu vodio jedan postupak protiv Mihajlovića zbog krivičnog dela neovlašćeno nabavljanje, držanje, nošenje, razmena i prodaja vatrenog oružja i zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. U decembru 1998. Mihajloviću je izrečena oslobađajuća presuda, koja je naredne godine ukinuta drugostepenom odlukom. Skoro pet godina kasnije, u junu 2004. godine, doneto je rešenje kojim se obustavlja krivični postupak protiv Mihajlovića, jer je postupajući tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja.
Na pitanje da li je protiv Mihajlovića vođen još neki sudski postupak, odgovor nismo dobili.
Pored toga što je bio većinski vlasnik kompanije Botanique, Mihajlović je posedovao benzinsku pumpu i gradio stanove u Jagodini – njegova jagodinska firma X-Trade platila je državi 2019. godine 420.000 evra da kupi čuvenu pivaru koja je bila u stečaju. Pivara je, po medijskim izveštajima, bila procenjena na šest miliona evra.
Uprkos tome što poseduje licencu, firma Botanique još nije prijavila nikakvu proizvodnju kanabisa, saopštila je komisija Ministarstva zdravlja. Botanique nije odgovarao na pitanja BIRN-a.
Mehović Đorđe Bela knjiga
Izvod iz “Bele knjige” Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz 2001. godine, Foto: BIRN
Veze sa diskreditovanom bivšom vladom
Mihajlovićev poslovni partner u X-Trade do 2019. godine bio je Vladimir Stojinović, upisan u makedonski poslovni registar pod imenom Vlantimir Stoginovits, kako se njegovo ime navodi u grčkom pasošu.
Stojinović je pod istragom zbog nelegalnog izvlačenje novca iz projekta izgradnje deonice autoputa između Demir Kapije i Smokvice, u blizini grčke granice. Ovu investiciju sufinansira Evropska unija.
Istražitelji proveravaju sumnjive transakcije između grčke kompanije Aktor, koja je angažovana na izgradnji puta, i makedonske kompanije u vlasništvu Stojinovića pod nazivom Invikta.
Vladimir Stojinović u Srbiji ima više firmi registrovanih pod njegova dva imena. Kao Vlantimir, suvlasnik je firme Milsa logistics koja je registrovana za prevoz drumskog tereta i zastupnik je ogranka makedonskog preduzeća u Srbiji Invikta DOEL. Kao Vladimir zastupnik je Predstavništva Greece Trade Beograd, koje je u vlasništvu grčke firme Greece Trade iz Soluna.
Tokom 2015. godine, kada je autoput bio u izgradnji, Stojinović je sa ofšor kompanijom Eksiko osnovao zajedničku kompaniju VSM Inter. Firma Eksiko je bila umešana u niz kontroverznih poslova između 2006. i 2016. tokom vlade bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog.
Kasnije se na sudu ispostavilo da je Eksiko u vlasništvu porodice Saše Mijalkova, rođaka Gruevskog i bivšeg šefa tajne policije koji je 2021. godine osuđen za zloupotrebu službenog položaja zbog nelegalne kupovine opreme za nadzor.
Stojinović nije bio dostupan za komentar, a kompanije koje poseduje u Skoplju više se ne nalaze na svojim registrovanim adresama.
Saradnici na istraživanju: Jelena Veljković, Besar Likmeta
Ova priča proizvedena je uz podršku Globalnog programa “Borba protiv nezakonitih finansijskih tokova” koji sprovodi GIZ, a finansijski podržan od strane nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj i Norveškog ministarstva spoljnih poslova.
Njen sadržaj je isključiva odgovornost BIRN-a i ne odražava nužno stavove GIZ-a, Nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj ili Norveškog Ministarstva inostranih poslova.
