25.8 C
Belgrade
subota, 12 juna, 2021

RAT DO ISTREBLJENJA: Lončar se tukao sa Vučićem, KARTEL U RASULU!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Aleksandar Vučić privodi kraju pripreme za izbore. Iz Srpske napredne stranke izbacuje Nebojšu Stefanovića i Zlatibora Lončara, a na udaru se nalazi i Goran Vesić. Promene su izvršene u vrhu policije i vojske, pa i u mafijaškim klanovima. Vučić je uveren da takvim rešenjima ojačava svoje pozicije, ali savremena istorija je pokazala da čistka najbližih saradnika, medijskim progonom i hapšenjem, pa i fizička eliminacija nepodobnih pojedinaca, nisu ništa drugo do simptomi propasti diktature. Smenama stranačkih i državnih funkcionera svoj pad su najavili Slobodan Milošević, Zoran Đinđić i Boris Tadić. Vučić ništa nije naučio iz njihovih primera, ne shvata u šta se upustio, pa srlja ka svom kraju.

Piše: Predrag Popović

Vojislav Šešelj je, još pre 27 godina, tačno procenio mentalne poremećaje Aleksandra Vučića. Kad ga je Aleksandar Stefanović, tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke, obavestio da nešto nije u redu s mladim Vučićem – eno ga, plače u klozetu, totalno je poludeo – Šešelj je opušteno zaključio: “Ne brini, taj idiot samo glumi, privlači pažnju”.

- Advertisement -

Otkako je prigrabio vlast, Vučić, umesto u radikalskom toaletu, kmeči po televizijama i novinama. Kao sinja kukavica nariče nad sobom. O glavi mu, žali se diktator, rade tajkuni, opozicioni lideri i medijski kritičari. Miroslav Mišković je napravio budžet od četiri miliona evra, kojima će finansirati likvidaciju Vučića. Dragan Đilas je angažovao ukrajinske snajperiste da pucaju po narodu i izazovu građanski rat. Vuk Jeremić predvodi belosvetsku bandu lopova, a njegova supruga Nataša je šef narko kartela. Boško Obradović je kum Mladena Novakovića, zvanog Tocilo, kod koga je, prilikom hapšenja, pronađeno 77 kilograma heroina. Milovan Brkić i urednici i novinari Magazina Tabloid su optuživani, hapšeni i progonjeni pod lažnim optužbama da pozivaju na ubistvo Vučića i pripadnika njegovog kartela. Tužilaštvo je pokretalo istrage, a sudovi procese protiv stotina građana, normalnih ljudi, koji su bes iskaljivali psovkama na Fejsbuku i Tviteru, čime su navodno ugrožavali bezbednost kriminalaca iz vrha vlasti. Svim hajkama, uključujući i one protiv Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića, upravljao je lično Vučić.

Na lažima je izgradio ceo paralelni univerzum u kome je najbesmislenijim optužbama zasipao sve kritičare. Kad mu je došlo stani-pani, priznao je da mu život ne ugrožavaju opozicionari, nego njegovi kumovi i najbliži ortaci iz kartela s kojima se otima oko plena.

Pod pritiskom kriminalnih i korupcionaških afera, Vučić je prinuđen da zatire tragove i satire svedoke. Tragove uklanja zloupotrebom funkcije i neformalne moći, a linč nepodobnih i neposlušnih saradnika vodi kroz državne institucije i stranačke organe.

- Advertisement -

Za tajno špijuniranje i pripremu državnog udara optužen je Nebojša dr Stefanović. O uzrocima raskola i posledicama tog sukoba Magazin Tabloid piše već dve godine, od maja 2019, kad je tadašnji šef policije išao na brifing u Sjednjene Američke Države, gde je dobio nalog i podršku za obračun s kriminalnim gangom koji predvode braća Vučić i nekoliko saučesnika iz dvorske svite. Vučić i Stefanović uporno su demantovali istinu.

Dok su se javno zaklinjali na ljubav i vernost jedan drugome, tajno su glancali oružje i spremali se za konačni obračun. Posle šestomesečne pripreme, u kojoj je kompromitovao bivšeg potrčka otkrivajući da nije završio ni fakultet, a kamoli doktorske studije, Vučić je krenuo na tvrdo. Otvorio je aferu “Prisluškivanje” i osumnjičio Stefanovića i Dijanu Hrkalović da su tajno snimali njegove telefonske razgovore, sve s namerom da izvrše državni udar i preuzmu vlast. Uporedo s pripremom javnosti, Vučić je obrađivao i funkcionere Srpske napredne stranke, koji su visoko uzleteli zahvaljujući Stefanoviću. Neke je podmićivao, većini je pretio da će biti kažnjeni kao saučesnici u zaveri protiv Srbije i, još važnije, vladajuće porodice.

Kroz strogo kontrolisane medije Vučić je za najteža krivična dela optuživao Stefanovića, ali nije propuštao prilike i za subverzivne delatnosti, kojima je kompromitovao protivnika. U javnost je povremeno plasirao određene interne poruke, koje je mogao da protumači samo onaj kome su namenjene.

– Istarska malvazija je odvratno, loše vino, koje ništa ne valja, ne može da se pije – rekao je Vučić krajem februara.

U srpskim i hrvatskim medijima pokrenula se enološka polemika. Stručnjaci su analizirali Vučićevu procenu kvaliteta malvazije, a reagovao je i Boris Miletić, gradonačelnik Pule. Vučić je pristao da učestvuje u predstavi, koju je sam režirao. Izvinio se istarskim vinarima. Baš ga briga za njih, s tom pričom gađao je Nebojšu Stefanovića, odnosno njegovog oca Branka, koji je tvrdio da je istarska malvazija odlično vino. Branko Stefanović je na svom nalogu na Instagramu često objavljivao utiske i fotografije flaša malvazije “Festigia”.

Nebojša Stefanović je shvatio da Vučićev medijski štos nema veze s vinom, nego s izvesnom novosadskom starletom B.O. koja je ulepšavala trenutke opuštanja Branka Stefano-vića. Iz Vučićeve arhive deljene su fotografije seniora Stefanovića i nestašne Novosađanke, kao i snimci njihovih telefonskih razgovora u kojima, pored razmene nežnosti, ima i njegovog samohvalisanja poslovnim uspesima oko prodaje oružja iz “Krušika”.

Vučić je procenio da bi objavljivanje švalerskih romansi starijeg Stefanovića izazvalo zgražavanje javnosti i prema onome ko to širi, pa je negativan kontraefekat amortizovao puštanjem glasina o tome da je Branko Stefanović živ i zdrav. Prema određenim informacijama, kojima raspolaže i redakcija Magazina Tabloid, Branko Stefanović je, početkom jula prošle godine, lažirao vlastitu smrt. U to vreme, klan porodice Stefanović je već shvatio da gubi rat s Vučićem, pa je za izlaznu strategiju izabrao bekstvo iz Srbije, a to najlakše može da se uradi posle sahrane, s novim identitetom. Tada, dok je besneo drugi pik epidemije korona virusa, malo ko je obratio pažnju na spekulacije o lažiranju smrti Branka Stefanovića. Međutim, pre nekoliko dana takve informacije je objavio Vladimir Savić, bivši policajac,

– Vučić je svestan da na sledećim izborima gubi, pa pokušava da se odrekne Gorana Vesića, Slinavog Nebojše i Milosava Miličkovića, poznatog kao Miško Radikal, i još neke svoje će prodati zarad pokušaja opstanka na vlasti, a ako treba lično će otkriti da Branko Stefanović, otac aktuelnog ministra vojnog, nije mrtav, već da uživa u čarima Saudijske Arabije pod drugim identitetom.

KRIK je pre skoro godinu dana objavio vizu Branka Stefanovića kojom je išao u Saudijsku Arabiju. Afera GIM trgovina – šverc oružjem, uzdrmala je kartel na vlasti, ali i region. Branko nekoliko dana pred smrt pojavljuje se u čekaonici suda, gde ga intervjuiše N1. Samo par dana kasnije vest – Branko u bolnici “Dragiša Mišović” ima koronu. Tri dana kasnije umire. Mesto i vreme sahrane, kao i parcela na kojoj je navodno Branko Stefanović sahranjen, nepoznato je kako široj javnosti, tako i ljudima bliskim mafijaškom SNS kartelu.

Pitanje – ako je Branko zaista umro, zašto se krije groblje gde je navodno sahranjen? Neverovatno da u 21. veku sahrane Branka, a da mu se ne zna broj parcele. A da, parcela je u Saudijskoj Arabiji. Sin mu je završio pasoš i vizu dok je bio ministar policije pod drugim imenom – tvrdi Savić, za koga se navodi da je zatražio politički azil u Austriji, gde je dao izjave agentima američkih službi FBI i DEA.

Šta se zaista dogodilo s Brankom Stefanovićem još nije pouzdano utvrđeno, ali zna se da je u toku političko upokojenje njegovog sina Nebojše. Poslednjih šest meseci Aleksandar Vučić je skupljao hrabrost da uđe u direktni sukob. Pošto Stefanović ima bogatu arhivu dokaza kriminalnih afera braće Vučić, diktatoru nije bilo lako da stisne petlju i krene u ofanzivu. Ipak, kad je priteran uza zid, udario je prvi. Upotrebio je masivno tupo oruđe, Vladimira Đukanovića.

– Pošto nisam član Opštinskog odbora SNS Voždovac, kao što nisam ni član Gradskog odbora SNS Beograd, ali sam član Predsedništva i Glavnog odbora stranke, i ujedno sam narodni poslanik u Skupštini Srbije, imam potrebu kao neko ko voli svoju stranku i koji je u prvih 50 njenih osnivača, javno da se izjasnim da sam apsolutno za smenu kompletnog Gradskog odbora SNS Beograd, sa posebnim akcentom da sam za smenu predsednika Gradskog odbora SNS Beograd – objavio je Đukanović na Fejsbuku zahtev za eliminacijom Nebojše Stefanovića.

Vučić je i ranije koristio Đukanovića kao močugu. U vreme raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, Vučić mu je dao zadatak da napadne Željku Radetu i Biljanu Krasić, sestru Vjerice Radete i suprugu Zorana Krasića, s optužbom da su preko veze dobile unosan posao u Republičkoj izbornoj komisiji. Đukanović je momački udario po radikalkama, iako je treća predstavnica te stranke u RIK-u bila njegova mama.

Kad mu Vučić naredi, Đukanović gruva i po svojoj mami, a gde neće po pobratimu Nebojši Stefanoviću.

To su uradili i ostali naprednjački funkcioneri, koji uspon u stranačkoj nomenklaturi zahvaljuju isključivo Stefanoviću. U opštinskim odborima SNS-a organizovane su predstave u kojima su Stefanovićevo izbacivanje iz stranke i ministarske fotelje zahtevali njegovi kadrovi. Na internetu je objavljen snimak sednice Opštinskog odbrora SNS Voždovac, na kojoj se videlo da naprednjaci reaguju kao krdo papkara. Da je, kojim slučajem, Nebojša Stefanović bio prisutan, bivši poltroni bi ga obesili, zapalili, rastrgli i pojeli, kako bi uklonili dokaze da su nekad bili uz njega. Po tom modelu odvijao se proces diferencijacije i u ostalim opštinskim odborima širom Srbije, od Subotice do Bujanovca.

– Glasovima većine članova Opštinski odbor SNS-a u Bujanovcu, 24 od 26, izglasao je nepoverenje članu Predsedništva SNS-a Nebojši Stefanoviću i aktuelnom vojnom ministru. Glasanje je održano na osnovu inicijative mesnih odbora, koji su to tražili. Vodili smo se činjenicom da je Stefanović, dok je bio ministar policije, najodgovorniji za prisluškivanje predsednika države. A, ako je mogao da prisluškuje Vučića, šta da onda očekuju obični građani – objasnio je Nenad Mitrović, vođa bujanovačkih naprednjaka.

Koliko mafija ume da bude groteskna videlo se na primeru naprednjaka u opštini Rakovica. Milosav Miličković je vodio sednicu na kojoj je zatraženo izbacivanje njegovog dugogodišnjeg šefa i poslovnog partnera Nebojše Stefanovića. Miličkovićeva izdaja nikoga nije iznenadila.

Miličko Radikal je potpisao saopštenje u kome se navodi: “Nakon što su svi rakovički mesni odbori održali sastanke na kojima je konsultovano celokupno članstvo, jednoglasno je podržan stav da je neophodna smena predsednika Gradskog odbora SNS Beograd. Nebojša Stefanović već duže vreme ne obavlja dobro svoju stranačku funkciju i usled brojnih afera, a pre svega afere prisluškivanja, ugrožena je bezbednost predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Opštinski odbor SNS Rakovica duboko je razočaran i lošim radom Nebojše Stefanovića na mestu predsednika Gradskog odbora SNS Beograd. Ljudi koji su se odrodili od stranke i od građana više ne mogu voditi našu stranku u nove pobede. Zbog svega navedenog, pokrenut je zahtev za smenu Nebojše Stefanovića.”

Lokalni naprednjaci, ponikli u radikalima, pričaju da je, tokom NATO agresije, Vojislav Šešelj iz albanskog zarobljeništva spasao Miličkovićevog oca i brata. Šešelj je, navodno, izvršio pritisak na Slobodana Miloševića i generala Nebojšu Pakovića, koji su pristali na razmenu zarobljenika. Devet godina kasnije, dok je Šešelj bio u haškoj ćeliji, Miličković mu je uzvratio tako što je operativno predvodio raskol u SRS-u. Izdaja mu se isplatila, postao je državni sekretar MUP-a i jedan od najopasnijih uterivača kapilarnog terora u beogradskim opštinama Rakovica, Mladenovac i Lazarevac. Miličković je očekivao da će profitirati i izdajom Stefanovića. “Ako mene smakne, ko će Vučiću donositi 500.000 evra provizije od svake zgrade koja se pravi na Vidikovcu i Labudovom brdu”, pričao je Miličković. Izgleda da mu je Vučić već našao zamenu, pošto je i Miličković stavljen na spisak za odstrel.

Iako to ne liči na njega, pametno je postupio Zvezdan Milovanović, koji je dva dana pred početak hajke podneo ostavku na mesto koordinatora SNS-a za Niš. Preko korporacije “Kopernikus”, čiji vlasnici su braća Zvezdan i Srđan Milovanović, Vučić je iz Telekoma Srbija izvukao 195 miliona evra. Ne zna se kako su podelili plen, to bi trebalo da utvrdi istraga tužilaštva. Međutim, zna se da Zvezdan Milovanović nije zadovoljan političkom provizijom. Aleksandar Vučić mu je obećao mesto gradonačelnika Niša, ali to je propalo kad je Anđelko Vučić pogurao svoju muzu Draganu Sotirovski. Uvređen i ponižen, Milovanović se setio da je bolestan i da više ne može da obavlja funkciju koordinatora.

U paketu s Nebojšom Stefanovićem, Vučić namerava da se reši i Zlatibora Lončara. Od 2014, posle svakih izbora, gospodar Srbije pretio je Lončaru izbacivanjem iz Vlade. Vučić je u medijima licitirao imenima kandidata za mesto ministra zdravlja, ali nije uspeo da to istera do kraja.

Po istoj matrici, Vučić je Glavni odbor SNS svaki put obaveštavao na isti način: “Morali smo da pristanemo na razne ustupke. Popuštanje pod pritiscima stranih ambasadora nije u interesu naše stranke, ali jeste u interesu Srbije. Nama je važnija stabilnost od pojedinih kadrovskih rešenja”, govorio je Vučić saradnicima, preko kojih je plasirao glasine da Lončar ima podršku engleske obaveštajne službe MI6 i njihovih eksponenata u Bezbednosno-informativnoj agenciji. U skladu s tom teorijom sada objašnjava potrebu za izbacivanjem Lončara.

Lončareva frakcija u BIA je jača od Vučićeve. Nekoliko njegovih kumova i poslovnih partnera dobro su raspoređeni u službi. Vučić je pokušao da ih rastera, ali nije uspeo. Pored onih koji su ostali, poput Miodraga Stojanovića, snažan uticaj još imaju Aleksandar Đorđević i Ivan Todorov, koji ambasadorske dane umesto u Sarajevu i Budimpešti provode uglavnom u Beogradu. Kad se zna da oni blisko sarađuju sa Zvonkom Veselinovićem, sponzorom Nebojše Stefanovića, jasno je što Vučić ima potrebu da se obračuna s tom celom grupom. Nije slučajno što Vučić, u okrviru kampanje protiv “pokojnog” Branka Stefanovića, pušta njegove fotografije iz Veselinovićevog restorana “Plej” u Novom Sadu. Takođe, na Vučićevo insistiranje krajem aprila, neposredno nakon odsluženja zatvorske kazne, uhapšen je Milutin Jeličić Jutka. Bivši gazda Brusa osumnjičen je za pronevere i malverzacije sa zemljištem na Kopaoniku. Jutka je izložen progonu zbog izdavanja dozvola i poslovne saradnje sa Veselinovićem.

Progonom saradnika, među kojima je i nekoliko kumova, poput Slaviše Kokeze i Nikole Petrovića, Vučić namerava da ojača pozicije pred dolazeće političke izazove. Uplašen, svestan da mu se bliži kraj, diktator reže široko oko trulog tkiva svog kartela. U februaru je udario na klan Veljka Belivuka, koji je godinama predstavljao naprednjačku pešadiju i ličnu gardu komandanta Aleksandra i predstolonaslednika Danila. Po Vučićevom nalogu Tužilaštvo za organizovani kriminal istragu usmerava što dalje od političkog vrha, odnosno članova vladajuće porodice.

Vođen tim ciljem, Vučić je izvršio značajne promene u vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova. Umesto Stefanovića postavio je Aleksandra Vulina, jedinog saradnika u čiju lojalnost ne sumnja. Na mesto šefa beogradske policije vratio je Veselina Milića, čoveka koga je i sam optuživao za kriminal, korupciju, narkomaniju i mnoga druga zla. Milić, u saradnji s povratnikom iz penzije Bogdanom Pušićem, ima zadatak da kontroliše fingirani obračun s Belivukovom grupom i da, istovremeno, očisti MUP od svih kadrova Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović, a naročito od poštenih policajaca, koji više drže do zakona, nego do Vučićevih interesa. Pored Dejana Milenkovića, zvanog Bagzi, i još nekih Hrkalovićkinih favorita, na udaru su se našli i pojedinci koji su korektno obavljali posao. Takav je, prema svedočenju kolega, Ilija Milačić, bivši načelnik beogradske policije, koji je uhapšen zbog sumnje da je odavao službene tajne. Vučić je jednu verziju optužnice objavio u Kuriru: “Milačić je osumnjičen da je službene tajne odavao poznatom srpskom biznismenu koji je blizak s kriminalnim klanom Veljka Belivuka”.

Milačić nije jedini policajac, koji je nagrađivan i unapređivan zbog rezultata koje je ostvarivao u suzbijanju kriminaliteta, pa sad podvrgnut naprednjačkoj medijskoj kompromitaciji. Pre njega sličnu torturu su prošli Mladen Trbović i Milan Dumanović, koji su uhapšeni i pritvoreni zbog izjave od 2,5 minuta za televiziju Al Džazira, u kojoj su istakli da su nezakonito bili u Potočarima, kad je Vučić išao na poklonjenje žrtvama svog plana o ubijanju “sto muslimana za jednog Srbina”. Protiv njih je podneta krivična prijava zbog odavanja službene tajne. Dumanović je imao najbolje ocene i odlikovan je za akciju u kojoj je rešio talačku krizu. Zbog javnih kritika vlasti, čelnih ljudi MUP-a i BIA, nedavno ga je tužio Bratislav Gašić zbog “pokušaja širenja panike”, iako takvo krivično delo još ne postoji.

Milačić, Trbović i Dumanović su dobro prošli, mnogo bolje od Dejana Jovića, inspektora beogradske Uprave kriminalističke policije. Jović je, profesionalnim i poštenim obavljanjem dužnosti, godinama smetao šefovima, koji nisu postupali u interesu službe i građana, već isključivo po nalogu Aleksandra Vučića. Isti ovi načelnici, koje je Vučić vratio na rukovo-deća mesta, vodili su hajku na Jovića, montirali optužnicu protiv njega, hapsili ga i sudili mu. Kad ni tako nisu uspeli da ga oteraju iz službe, Jovića su umrli od korone.

Vučićev plan je jednostavan – smenama u vrhu SNS-a i Vlade Srbije, kao i hapšenjem Belivukovog ganga, pokušaće da prevari glasače i opet se predstavi kao borac protiv kriminala i korupcije. Eto, nema milosti ni prema kumu Stefanoviću i ostalim stranačkim kolegama, a ne plaši se ni mafijaša koji melju ljude i od njih prave paštete. Malo teže će ići s objašnjenjem razloga za eliminaciju Lončara. Vučić je ponosan na rezultate “rata protiv nevidljivog neprijatelja”, nabavio je hiljade respiratora i milione doza svih vrsta vakcina, izgradio kovid-bolnice, spasao Srbiju. U svemu tome je učestvovao ministar zdravlja, pa sad neće biti jednostavno da se opravda potreba za izbacivanjem iz vlasti. No, Vučiću je to potrebno kao izgovor za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, na kojima će pokušati da još jednom ukrade pobedu i produži boravak na vlasti, što u njegovom slučaju znači – na slobodi.

Iste trikove su pokušavali i njegovi prethodnici s diktatorskim ambicijama. Slobodan Milošević je nekoliko puta vršio dramatične promene političkog kursa i saradnika. Iz partije je, kako vetar duva, izbacivao i vraćao pojedince poput Milorada Vučelića, hapsio je svoje ministre Savu Vlajkovića i Velimira Mihajlovića, a pred kraj se odrekao Jovice Stanišića i Momčila Perišića. Milošević je dobro pazio ko vodi MUP, pa je na razne načine sprovodio kadrovsku kombinatoriku. Smenjivao je načelnike službi, a neki istaknuti pojedinci su završili u grobovima. Kao danas Dejan Jović, u Miloševićevo vreme je status besprekornog profesionalca imao Dragan Radišić, inspektor u Odeljenju za krvne i seksualne delikte. Pored mafijaških obračuna, kao što je ubistvo Gorana Vukovića Majmuna, Radišić je vodio istragu ubistva Paraskeve Jović, supruge Slobodana Jovića, narodnog poslanika, koji je napustio Srpsku radikalnu stranku i žestoko kritikovao Šešelja i Vučića.

Radišić je otkrio određene tragove prema naručiocu i ubicama, ali nije završio istragu, ubijen je u septembru 1996. godine. Ubijeni su i policijski general Radovan Stojičić Bažda, načelnik UKP-a Beograda Milorad Vlahović i načelnik OUP Savski venac Dragan Simić, a iz službe su izbačeni mnogi pošteni policajci.

U vreme Zorana Đinđića policija je postala značajan deo mafije, nije se znalo ko je s koje strane zakona. Ubijeni su general Boško Buha i Momir Gavrilović, pa i još neki pripadnici MUP-a i BIA. Na kraju, među žrtvama se našao i Đinđić.

Boris Tadić je pokušavao da lični i stranački rejting podigne hapšenjem i sudskim progonom najviših funkcionera Demokratske stranke. Uhapšen je Goran Knežević, koji je, odmah po izlasku iz jednogodišnjeg pritvora, otišao u Srpsku naprednu stranku.

Niko nije uspeo da očuva vlast jeftinim trikovima za zamajavanje građana. Neće ni Vučić. Uzalud se trudi, akcije koje preduzima nisu način za opstanak na vlasti već, naprotiv, simptomi koji najavljuju skori pad.

Kakva nesreća se nadvila nad Srbijom vidi se po nadimcima ljudi koji se glože oko vlasti i moći. Oko plena se otimaju Picousti peder, Bizon, Doktor Smrt, Slina i slični opskurni tipovi. Normalnim građanima ostaje samo nada da će u unutarstranačkom ratu biti što više žrtava. Neka se kolju do istrebljenja, biće manje posla za revanšizam, koji mora da usledi posle promene vlasti.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

  1. Od svađa unutar tiraninovog užeg kruga narod nema ništa, ukoliko ćutke trpi samu tiraniju. Niko se nije oslobodio tako što je čekao da se dvrorjani razračunaju. Ukoiko ne stane na put tiraniji, narod će se suočiti sa posledicama trpljenja zla.

Ostavite komentar

Najnovije vesti

%d bloggers like this: