U Srbiji se još uvek raspravlja o tome šta će biti sa iskopavanjem litijuma u dolini Jadra, a u međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić pompezno obaveštava javnost o novim rudnim bogatsvima Srbije i nalazištima kalcita i zlata od kojih možemo da se obogatimo. Stručnjaci raskrinkavaju Vučićevo neznanje i bjašnjavaju da u geologiji ne postoje neki pojmovi kojima se on razbacivao. Takođe, struka ističe da će se uz postojeće rudne rente Srbija teško obogatiti.
Sagovrnici Nove saglasni su da najveći problem u ovakvim situacijama predstavlja masovno eksploatisanje koje ima nesagledive posledice po životnu sredinu.
Geolog Branislav Božović kaže da je odgovor struke jednostavan – sve mineralne sirovine su korisne, ali da sama izjava predsednika jeste velika nepoznanica.
„Vrlo je važno znati da u geologiji ne postoji pojam ‘nalazište’ u tom smislu. Postoji pojam ‘pojava’. To zanči da se na nekom delu teritorije pojavljuje mineralna sirovina koja je interesantna za istraživanje“, kaže Božović.
Dodaje da ne postoji 80 ležišta zlata u Srbiji, kako je to govorio predsednik Vučić, već 80 pojava ovog metala.
Sadržaj teksta
Gde najviše ima zlata u Srbiji
Božović objašnjava da zlata najviše ima u regionu istočne Srbije – Boru i Majdanpeku.
„U toj zoni je najviše zlata, dakle Homolje i istočna Srbija“, navodi Božović.
Kada je reč o klacitu, radi se o najčistijem kalcijum – karbonatu, mineralu koji je veoma koristan u industriji koje koriste nemetalične mineralne sirovine.
„Kalcita nema mnogo. To se radilo na planini Venčac, koja je već nestala. To su oni mermeri, karboni i kalciti koji se nalaze u blzini Aranđelovca. Još jedna pojava kalcita je kod Gadžinog Hana, prema istoku Srbije“, ističe sagovornik Nove.
Isplativost eksploatacije kalcita i zlata
Ono što se često nameće kao pitanje, jeste koliko je eksploatacija ruda ovog tipa isplativa.
Božović navodi da ključ leži u tome da kada krene masovna eksploatacija ruda, pojavljuju se „žestoki problemi sa ugoržavanjem životne sredine“.
„Priče o isplativosti su populistički načini „gađanja“. Činjenica je da smo mi prešli granicu nečega što Srbija može. Što bi se reklo „Velika je teleća glava za mačja usta“. Kod nas su zastupljene te masovne eksploatacija. Videli ste planinu Staricu u Majdanpeku?“, kaže Božović.
Sagovornik Nove upozorava da eksploatacija koja je kod nas zastupljena opasna po sve aspekte životne sredine.
„Prvi element je ekološki. Bukvalno se uništavaju vrela koja postoje. Kopanje po Starici ugorziće podzemne vode šireg kruga, Dakle možete reći „Adio“ podzemnim vodama“, objašnjava Božović.
Problem predstavlja i činjenica da se eksploatišu minerali koji su neobnovljivi, kao i da treba nešto ostaviti generacijama koje dolaze.
Šta ćemo sa rudnom rentom?
Mineralne sirovine, poput ruda bakra i gvožđa, uglja, nafte ili gasa, prirodno su bogatstvo u vlasništvu države Srbije, odnosno njenih građana.
Zbog toga, firme koje ih eksploatišu moraju državi da plate naknadu za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, koja je poznata i pod nazivom rudna renta.
Visina rudne rente je propisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, a stope rudne rente su određene u procentima.
Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine – rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalne rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto od prihoda. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi.
Konsultatnt za strana ulaganja, Milan Kovačević navodi da bi pre bilo kakve eksploatacije trebalo napraviti računicu sa svim aspektima.
„Kad je reč o bilo kom poslu koji obavlja Vlada, a predstavlja se kao neki neki ekonomski projekat, kod nas nema nikakve ni studije, ni računice. Kao rezultat toga imamo velike projekte, kod kojih smo imali više štete. nego koristi“, podvlači Kovačević.
Kada je reč o rudnoj renti, sagovornik Nove podseća da je u Srbiji jedna od najnižih.
„Neke zemlje imaju dvocifrene rudne rente, a kod nas su pet i sedam procenata“, kaže Kovačević.
Predsednik kaže „Bog nas pogledao“
Vučić je naveo da je u Srbiji otkriven kalcijum karbonat, ali i jedno od najvećih nalazišta zlata, jedno od 80 najvećih.
„Pre tri dana sam dobio informaciju da je u jednom najsiromašnijem delu pronađeno novo nalazište zlata… Kao da nas je Bog pogledao“, naveo je Vučić.
Od Ministarstva rudarstva i energetike, Nova.rs zatražila je precizan odgovor na pitanje gde su tačno pronađeni zlato i kalcit i okolikim količinama je reč.
Ponudili su nam informaciju koju već ranije predsednik dao na televiziji – nalazišta su na jugu i istoku Srbije.
