Učestvovaćemo u dijalogu ako nas pozovu. Da bismo odbranili državne i nacionalne interese neophodno je da vlast i opozicija rade zajedno. Samo tako ćemo se odupreti pritiscima kojima je Srbija izložena
Pokret Dosta je bilo će učestvovati u dijalogu vlasti i relevantne opozicije ako budemo pozvani. Pošto se DJB protivi štetnoj aktivnosti EU i pre svih Berlina u Srbiji, koji se ponaša kao da smo nemačka kolonija, a ne suverena država, moguće je da kao nepoželjna politička opcija čija je politika protivna interesima Berlina i EU, DJB neće biti ni pozvan, kaže u intervjuu za „Politiku” lider Dosta je bilo Saša Radulović.
Kako komentarišete učešće stranaca u tom dijalogu?
Neshvatljivo je i neprihvatljivo da u jednoj suverenoj zemlji stranci i „nevladine” organizacije koje finansiraju strane vlade i pojedinci sazivaju dijalog vlasti i opozicije po bilo kom unutrašnjem pitanju. Neshvatljivo je da vlast ne pronalazi snagu i mudrost da organizuje razgovor s opozicijom, već insistira na učešću EU i na blaćenju političkih protivnika. Valjda smo svi patriote i volimo svoju zemlju.
Da bismo odbranili državne i nacionalne interese, neophodno je da i vlast i opozicija rade zajedno. Jedino tako ćemo odbraniti KiM i odupreti se pritiscima kojima je Srbija izložena otkako je svesna sebe. Dugujemo precima koji su svoje živote utkali u našu slobodu da budemo odrasli, ozbiljni i odgovorni ljudi i zaštitimo Srbiju kao što su oni to umeli.
Sugerišete dijalog bez učešća stranaca?
Nadam se da će vlast čuti ovu poruku i da će se odreći usluga EU i njihovih „NVO”, da neće pokušati da od razgovora napravi cirkus i u njih uključi sve koji nisu žurili na autobus i tako izbegne dogovor relevantnih političkih opcija u interesu Srbije.
Kako komentarišete što vas ne smatraju za opoziciju one partije koje su bojkotovale izbore 21. juna?
Osam meseci pre izbora, u novembru 2019, organizovao sam sastanak lidera relevantnih političkih opcija Jeremića, Obradovića, Đilasa, Lutovca i Trifunovića i tražio da postavimo nekoliko jednostavnih zahteva koji će biti razumljivi svim građanima Srbije bez obzira na to za koga glasaju i zahtevao da kontrolišemo izbore, jer bez kontrole vlast može da objavi rezultate kako im padne na pamet. Svi zajedno su odbili i kontrolu izbora i postavljanje jednostavnih zahteva i tražili tehničke vlade, smene ministara i slične zahteve za koje će svaki glasač kazati da nisu razumni i da traže da se vlast preda bez izbora. Narod za to kaže – hoće hleba bez motike.
Kada ste odbacili bojkot kao opciju?
U vreme kada je protivustavno proglašeno vanredno stanje cela bojkot opozicija je gromoglasno ćutala. To ćutanje je državu koštalo više od četiri milijarde evra prošle godine i ogroman problem za domaću privredu. U tom trenutku DJB je odlučio da odbaci bojkot kao opciju. Da bi bojkot bio uspešan, mora da postoji kontrola izbora kako bismo mogli da izmerimo smanjenu izlaznost i moraju da postoje jednostavni zahtevi koje narod razume. Bojkot gubi smisao i izgleda kao da je njegov cilj da vlast dobije tročetvrtinsku većinu u skupštini i mogućnost da samostalno menja Ustav.
To je izgleda bila i želja EU. Vlast je tim nepromišljenim potezom sebe stavila na vetrometinu svetskih sila, čega smo svedoci danas. Dolaskom Bajdena na čelo SAD, nakon očigledne krađe izbora, dolazi teško vreme pritisaka za Srbiju. Vlasti je potrebna jaka opozicija zbog odbrane državnih interesa.
Šta predlažete da se učini da se poboljšaju izborni uslovi?
Izborni uslovi su veoma loši i nisu se značajno menjali 30 godina, od početka višestranačja u Srbiji. Sve vlasti su nameštale biračke spiskove, falsifikovale zapisnike, kupovale glasove, partijski zapošljavali, imali burazersku ekonomiju, živeli na korupciji, zastrašivali glasače, delili poklone biračima iz budžeta pred izbore, kontrolisali medije i činili sve da izbori budu namešteni za vlast.
Ono što će svi glasači razumeti jeste da želimo da sprečimo krađu i dobijemo fer i poštene izbore i da pobedi ona politička opcija koja ima najviše glasova građana: da se sredi birački spisak da ne glasaju mrtvi i ljudi koji su van Srbije, da se snimaju biračke kutije i brojanje glasova, da RIK ima obavezu da zapisnički konstatuje da li sadržaj džakova odgovara zapisniku s biračkog mesta, da se otvori RTS i svi drugi mediji da omoguće i opoziciji da predstavi svoje stavove glasačima.
