15.1 C
Belgrade
četvrtak, 21 oktobra, 2021

RADNICI GEOKSA: Vučić nas je slagao da ćemo dobiti novu fabriku!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

On je tada od direktora turske fabrike zatražio da zaposli do kraja godine 600 radnika Geoksa od 1.200 koliko ih je radilo u italijanskoj fabrici do njenog zatvaranja 31. jula.

„Nećemo radnike Geoksa ostaviti bez posla i u Vranje ćemo dovesti investitora koji će ovdašnjim radnicima obezbediti posao i veće zarade od onih koje su imali u Geoksu“, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Ona je u Vranju boravila dva dana ranije pre nego što će i zvanično radnici saznati da italijanska kompanija zatvara svoju fabriku u ovom gradu, ali nije progovorila ni reč o onome što je i sama znala da Geoks i definitivno odlazi.

- Advertisement -

„Ja nemam potpunu informaciju o zatvaranju fabrike“, rekla je Brnabić dok je predsednik Vučić u isto vreme izjavio da on „već dva meseca ima informaciju o tome da će se Italijani povući iz Vranja“.

U međuvremenu, kako bi se stišala napeta situacija, iz državnog budžeta svim radnicima koji su ostali bez posla uplaćena je po jedna zarada u iznosu od više od 50.000 dinara.

Njih 120, prema nezvaničnim informacijama dobilo je posao u Teklasu u Vladičinom Hanu. Najava o tome da bi deo proizvodnje kablova za auto-industriju, čime se bavi kompanija Teklas, mogao da bude premešten u halu Geoksa u Vranju i dalje je u domenu „teorijske zamisli“.

- Advertisement -

Posle ostavke generalnog direktora Erdžana Alinmaza, gotovo da je sasvim izvesno da ukoliko i postoji namera da se proizvodnja proširi i u Vranju to neće biti skoro realizovano.

– Alinmaz je drugi direktor Teklasove fabrike u Vladičinom Hanu. Kada je na tom mestu nasledio svog prethodnika primopredaja je trajala duže od tri meseca. U ovoj situaciji teško je očekivati da bi turska kompanija preko noći mogla da napravi strateški iskorak o kome odlučuju u vrhu kompanije dok je direktor u Srbiji samo izvršilac – tvrde dobro upućeni izvori Danasa u poslovanje Teklasa.

Tu postoji i problem jer je sada napuštena fabrička hala na oko 40.000 kvadratnih metara površine u Industrijskoj zoni u Bunuševcu na periferiji Vranja u potpunom vlasništvu „Technic Development DOO Vranje“ (kako je u APR registrovana Geoksova fabrika u Vranju).

Kako je porenut likvidacioni postupak, prema poslednjim podacima od 3. septembra iz katastra, stoji da je “ proizvodni objekat obuće (KP 625/1 KO Bunuševac) i dalje u vlasništvu ovog preduzeća“, te da na „objektu postoji rešenje koje nije konačno“.

Grad Vranje je prilikom sklapanja ugovora sa Geoksom ovoj kompaniji ustupio zemljište u „trajno vlasništvo“ pa sada kako tumače pravnici, novi investitor bi mogao da bude u situaciji da od Italijana kupuje zemljište i halu na kojoj se nalazila fabrika i za to plati ne malu sumu jer je ukupna površina veća od tri hektara.

Većina radnika Geoksa je dobila otkazna rešenja koje je potpisao likvidacioni direktor Miloš Stošić i oni koriste pravo na finansijsku pomoć od 15 do 20.000 dinara, u zavisnosti od godina radnog staža, preko Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju od tri meseca.

Posle toga oni će i formalno preći na evidenciju NSZ kao nezaposlena lica. Za sada nije bilo inicijative za preuzimanje dela kvalifikovane radne snage od strane poslovodstva Jumka i Simpa, mada ove dve fabrike imaju pogone u koje bi mogli da budu integrisani radnici sa iskustvom u obućarskoj industriji.

Odmah nakon zatvaranja fabrike i pritiska iz Beograda na gradsku upravu da „se i oni angažuju u zapošljavanju otpuštenih radnika“ bilo je jasno da nedovoljno jak privatni sektor nije u stanju da ozbiljnije participira u sanaciji velikog broja radnika koji su ostali bez posla.

To i zbog razloga što se radi o radnicima iz obućarskog sektora koji ne mogu da se adekvatno u kratkom roku prekvalifikuju.

Otpušteni radnici Geoksa nalaze se u „socijalnom nokautu“ pa se svako snalazi kako zna i ume, a zatvaranje italijanske fabrike odrazilo se i na socijalnu situaciju u gradu, gde je uočljiv manji promet u lokalnim trgovinama robe široke potrošnje.

– Da budem potpuno iskrena ja nisam očekivala ništa od toga da će 15. septembra naš problem biti rešen. Pogotovo nakon vesti da bez posla ostaju i radnici u drugim stranim kompanijama u gradovima po Srbiji. Ovo je jedno gorko iskustvo, a verujem da će tvorci jednog ovakvog „socijalnog eksperimenta“ u dogledno vreme biti kažnjeni – komentariše B. J., bivša radnica Geoksa, čije reči sumiraju sveukupni utisak razočaranja.

Ugovori na tri meseca

Radnici Geoksa koji su se odlučili da novi posao potraže u fabrici auto-kablova Teklas u Vladičinom Hanu objašnjavaju za Danas da su oni kod novog poslodavca potpisali ugovore na tri meseca, nakon jednonedeljne kratke obuke.

– Sve se svelo na ličnu inicijativu. Samostalno smo odlazili na razgovore kod direktora Teklasa, koji nas je na osnovu naših radnih biografija pozivao na razgovor. Nakon toga raspoređivani smo na posao u jedan od tri pogona – kaže I. S.

Kako navode radnici Teklasa u pogonu montaže novozaposleni su potpisali ugovore o isplati „bruto zarade od 44.000 dinara“, što je u neto iznosu 32.000 dinara. U poređenju sa platom u Geoksu koja je u bruto iznosu iznosila 47.000 dinara ovo je manja zarada za nekoliko hiljada dinara.

Zabeleženi su i slučajevi da ni nakon tri nedelje od predate prijave pojedini radnici nisu pozivani na razgovor o zaposlenju, jer očigledno je da politika u Teklasu podrazumeva zapošljavanje u prvom redu mlađe radne snage od 25 do 35 godina starosti. Bilo je i primera da su zbog izuzetno teških uslova koji vladaju u pogonu „autoklava“ (isparenja kaučuka i sumpora) pojedini radnici nisu izdržali duže od dve nedelje pa su napuštali posao.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti